samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Bulevar - moderna avenija i "smederevska džada" By: [Glasnik] Date: Mart 11, 2014, 11:00:52

Bulevar – moderna avenija i "smederevska džada"



    KALDRMOM Carigradskog druma, od Batali džamije do trkališta za konje i austrougraskog polja kukuruza. Odatle uskim seoskim putem do kraja varoši, gde se okupljaju zanatlije i boemi u mehanama. Najduža ulica u Srbiji (Obrenovački put je dug 11 kilometara, ali nije klasična ulica), Bulevar kralja Aleksandra, danas je svedok modernog, ali i kroz vekove zaboravljenog života. Svaki metar ove ulice, duge skoro osam kilometara, od Narodne skupštine do Smederevskog puta, ima sopstvenu priču. Trgovine i zanatske radnje, karakteristične za nju, datiraju još iz sredine 19. veka. Prvobitno se trgovalo barutom u fišecima, a potom su i trgovci počeli da pristižu duž seoskog druma. Izgradnja i razvoj Bulevara u periodu između dva svetska rata odrediće njegovu dalju sudbinu. – Sredinom prošlog veka došla sam u Bulevar kada je on bio sedište zanatlija. Stvar prestiža i uspeha značio je imati ovde radnju. To je bilo zlatno doba – priseća se Dragica Trifuljesko, vlasnica krznarske radnje “Jela”. Zanatskih radnji sada gotovo da nema, a tek pokoja jedva je primetna od sjaja mnogobrojnih izloga modernih trgovina. Garderoba, obuća, brza hrana, banke samo su deo onoga što što privlači pažnju i što je bacilo u zaborav nekadašnji korzo. Ipak, na samom ulazu u Bulevar uspešno odoleva vremenu već 163 godine najstarija radnja u prestonici, poslastičarnica “Pelivan”. – Nekada, stanovnici ove ulice uopšte nisu pravili kolače kod kuće, već su kod nas kupovali. Radionica je bila nadaleko čuvena, a moj deda je kolače nosio i Aleksandru Obrenoviću. Posle Drugog svetskog rata, posao je cvetao – kaže Musab al-Šukeir, iz poslastičarnice “Pelivan”. Pre više od osamdeset godina, nastale su Đeram i Cvetkova pijaca, koje su kroz vreme sačuvale svoje mesto. Pre tri godine, Bulevar je rekonstruisan do Cvetka. Tada su tramvaji ponovo krenuli sredinom ulice kao pre šezdeset godina, što je podsetilo na prvobitni izgled. Široke ulice i trotoari pod novim drvoredom, vratili su stari sjaj. Posle pijace pa do Smederevskog puta, sasvim druga priča. Svaki komad starog asfalta svedoči o istoriji “Smederevske džade”. Kažu, samo su “španci” novi u poslednjih pet decenija. – Nekada su se poslovi sklapali u našoj kafani, a pravi trgovci ujutru su čekali u redu da bi ovde doručkovali. Sada nemamo trotoar i tramvaji nam prolaze ispred vrata, jer deo posle pijace nije renoviran, pa se smanjio i broj gostiju. Prava “Smederevska džada” – objašnjava Danka Lazareski, iz kafane “Zlatno brdo”. Nisu samo kafane, zanatlije i butici deo Bulevara. Iako su parni brojevi ulice uglavnom rezervisani za ove delatnosti, dužinom leve strane dominiraju kulturne institucije. Četiri fakulteta, Viša poslovna škola, pozorišta, biblioteke i studentski dom “Kralj Aleksandar prvi”, simbolično smešten iza spomenika Vuku Karadžiću, vraćaju mladost nekadašnjem Carigradskom drumu. – Kad je tek napravljen, ovde se naseljavala siromašna raja – kaže Slobodan, jedan od starosedelaca. – Sredinom prošlog veka, samo imućni su ovde stanovali. Sada smo uglavnom ostali mi penzioneri, pa se čini da se prvobitna istorija siromaha ponavlja. Mladi na fakultetima i u prolazu daju živost Bulevaru.  “CVETKOV BAZAR” SVE PRAZNIJI Prekoputa Cvetkove pijace nalazi se “Cvetkov bazar”, na prostoru na kome je nekada bila bašta restorana “Smederevo”. – Na ovom malom prostoru nekada je bilo desetak zanatskih radnji i to je bio centar zanatlija u gradu. Tokom devedesetih, zbog uličnih tezgi i krize sve su uglavnom zatvorene. Danas nas je samo troje, obućar, krojač i ja – objašnjava Bane, tašner.  FIŠEK-ČARŠIJA Tašmajdanski park, sredinom 19. veka, smatran je bezbednim prostorom, daleko od stanovništva, na kome će se prodavati barut. Trgovci su se okupljali na ovom mestu i barut prodavali u fišecima, zbog čega su i dobili naziv fišegdžije, a ovaj deo Beograda “Fišegdžijska čaršija”.  ČETIRI OPŠTINE Bulevar kralja Aleksandra se prostire na čak četiri opštine: od Starog grada, preko Vračara i Palilule, pa sve do Zvezdare. Ovu impozantnu gradsku aveniju preseca 68 ulica!  PROMENIO ČAK SEDAM IMENA TOKOM svoje istorije glavni junak ove priče promenio je nekoliko naziva: Sokače kod “Zlatnog topa”, Markova ulica, Ulica fišeklija, Kralja Aleksandra Obrenovića, Bulevar oslobođenja, Bulevar revolucije. Današnji naziv dobija početkom 21. veka, a spomenik Aleksandru Obrenoviću nalazi se ispred zgrade Više poslovne škole.