samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Radili za džabe, sledi deportacija By: [Glasnik] Date: Januar 18, 2014, 22:01:13

Radili za džabe, sledi deportacija



    OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA GRUPA od 33 srpska radnika, koje je policija „pokupila“ u petak na gradilištu u Sočiju, subotu je provela u pritvoru. Sa njima je još četvoro Srba kojima je isteklo „turističkih“ 30 dana, pa su pokušali da pređu u Abhaziju i kasnije se vrate i nastave da rade. Očito je da se radi o „predolimpijskoj čistki“, pa kontrole migracione službe zajedno sa policijom obilaze gradilišta i proteruju sve one koji bez radne vize zidaju u rejonu Sočija. Pretpostavlja se da je vlasnik ruske firme, koja je angažovala Srbe i ostala im dužna, nagovorio nekog u policiji da naprave „promaju“ na gradilištu i oteraju radnike, koji su im postali balast, pogotovo što o njima i problemima piše naša štampa, pa sve dobija i diplomatsku dimenziju. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije upoznato je sa situacijom, a ambasada Srbije u Moskvi preduzima sve mere i u stalnom je kontaktu sa nadležnim organima. Sinoć je u Soči poleteo srpski konzul Milan Živković, koji će pokušati da odobrovolji ruske vlasti da naše državljane puste iz pritvora i omoguće im povratak u Srbiju. Tek na mestu događaja Živković će saznati pravi razlog zbog čega su pritvoreni strani radnici, među kojima su i Srbi. – Rukovodioci na gradilištima su nas obmanuli. Ovde je vanredno stanje. Uzeli su nam pasoše, a nisu nam isplatili sva potraživanja – kazao nam je jedan od poslovođa u Sočiju, koji je otišao posredstvom agencije „Hej ju“. – Došla je emigraciona i bukvalno su sve pohapsili, jer niko nije imao pasoše. Ovde je trenutno na snazi viši stepen bezbednosti, jer se bliže Olimpijske igre. Svi radnici će najverovatnije biti deportovani. Sve poslove smo pošteno odradili, a oni nam ostali dužni! Nije sporno da veliki broj njih nema regularne radne vize, pa ruske vlasti mogu da ih deportuju iz zemlje i zabrane im ulaz u Rusiju u narednih pet godina. Rusija i Srbija nemaju vize za boravak do 30 dana, ali onaj ko želi da radi bez obzira na to o kom vremenskom intervalu je reč, mora da ima radnu vizu i dozvolu lokalne migracione službe. Ako prekorači rok od 30 dana, policija prestupnika vodi u pritvor, a sudija izriče kaznu. Ranije su ruske vlasti bile tolerantnije, pa su za takve prekršaje izricale administrativnu kaznu koja nije prelazila dvadesetak evra. Sada je predviđena kazna zabrane ulaska do pet godina. Interesantno je da su naši građevinari u Sočiju radili na objektima gde je investitor državna kompanija „Olimpstroj“. Ona je angažovala kao podizvođača kompaniju „OSK“, koja nema dovoljno svojih radnika, pa je preko mešetara pokupila gastarbajtere, među kojima su i Srbi. Nameće se pitanje kako je vodeća državna kompanija zadužena za gradnju olimpijskih objekata u Sočiju mogla da angažuje podizvođača koji dovodi srpske i druge radnike kao turiste i dovodi ih u sukob sa zakonom. Mešetari u Srbiji očito ne objašnjavaju našim radnicima kakav rizik preuzimaju kad odlaze da rade imajući samo „turistički“ status. U tom roku mogu da obilaze muzeje i prijatelje, ali ne i da rade. Praksa kojom su se koristile firme u Sočiju je sledeća: kada se približi trideseti dan boravka u Rusiji, gazde šalju radnike u susednu državu, najčešće Abhaziju ili Tursku. Oni koji su na crno kao turisti radili u Sibiru davali su mešetarima pasoše koje su nosili u susedni Kazahstan, gde im je udaran pečat ulaska i izlaska iz zemlje. Sve je to moglo da se izvede uz korumpirane lokalne činovnike. Zbog velike nezaposlenosti u Srbiji, mnogi su spremni i da rizikuju kako bi zaradili nešto para, iako tako lako postaju žrtve raznih mešetara.     DUŠAN KUKIĆ, VLASNIK POSREDNIČKE AGENCIJE: PRETE MI, A NISAM KRIV  ČAČANIN Dušan Kukić, vlasnik agencije „Hej ju“, registrovane za konsultatntske aktivnosti u vezi sa poslovanjem, kaže da je preko njegove agencije tokom prošle godine u Rusiju na rad otišlo oko 110 ljudi iz raznih krajeva Srbije. Sedamdesetak radnika se vratilo, a ostali su pohapšeni jer kod sebe nisu imali pasoše. – Valjevac Miloš Ranković, koji je optuživao moju agenciju za prevaru, nije išao u Soči posredstvom nas. Zovu me sa raznih strana, zove me rodbina radnika koji su u Rusiji, prete mi… A moje krivice nigde nema, sve sam ispoštovao, za razliku od ruske kompanije „Olimp stroj“, koja je radnicima ostala dužna nekoliko plata. I meni duguje oko 25.000 dolara – ispričao nam je Kukić. Naš sagovornik nam je objasnio da je njegova agencija samo posrednik između ovdašnjih radnika i ruske kompanije, koja je u Sočiju gradila više zgrada. Radnicima je bio plaćen prevoz, imali su obezbeđen smeštaj, kao i tri obroka dnevno. Nije mu poznato na koji način su radnici ostali bez pasoša. V. I.LAŽNI RADNICI  RUKOVODILAC jedne naše velike firme koja je dovodila radnike u Soči požalio se da je stizalo dosta onih koji malo znaju o građevini iako su u Srbiji govorili da „sve umeju“. Takve „radnike“ su morali da vraćaju iz Sočija posle nedelju dana, što je bio dodatni trošak.  Problem je u tome što u Srbiji više nema velikih i moćnih građevinskih firmi, koje bi mogle da preuzmu velike poslove. Sada se sve svelo na firmice sa malo stalno zaposlenih.Grupa radnika angaŽovanih u Rusiji vratila se nezadovoljna u Valjevo JELI SMO NA DAN BAJAT HLEB I JAJE !IZ Rusije, gde je, kako tvrdi, otišao na osnovu obećanja predstavnika čačanske agencije „Hej ju“ da će kao fizički radnik na gradilištu dobro da zaradi, ubrzo se praznih džepova i bolestan vratio Miloš Ranković (22) iz Valjeva. Ranković ističe da je sedamdesetak radnika iz Srbije na putu do Rusije obavešteno da ne idu u Soči, već u varošice više od 50 kilometara udaljene od budućeg olimpijskog grada. Tako je stigao u gradić Veseli, gde se podiže dvadesetak objekata. – Brigadir koji je bio iz Srbije obećao je da će dnevnice isplaćivati jednom nedeljno – kaže Ranković. – Smestili su nas u nedovršenu devetospratnicu, u prostorije bez prozora i vrata, sa samo jednom grejalicom. Nije bilo ni kupatila, ni tople vode za osnovnu higijenu. Neredovno smo dobijali bajat hleb, po jedno jaje, pirinač, makarone. Posrednike iz Srbije, ističe Ranković, po svemu sudeći lakoverni radnici neće moći ni da tuže, jer nisu dobili ugovor i radnu vizu. Na gradilištu u Rusiji boravili su kao obični turisti, radeći na crno. – Krajem novembra otišao sam da radim u grad Tjumen, nakon što sam u Srbiji potpisao ugovor u kojem nije bilo precizirana visina i dinamika isplate zarada – kaže Saša Pavlović iz Valjeva. – Od gradilišta smo bili udaljeni sat i po vremena vožnje autobusom, smeštaj je bio izuzetno loš, nije bilo ni osnovnih higijenskih uslova. Sredinom decembra pao je sa skele, okliznuvši se na zaleđenu dasku. – Lekar u bolnici je rekao da moram da mirujem, ali su me već posle nekoliko dana uputili na novi posao, na Severni pol! Tamo sam jedva izdržao izvesno vreme, jer nije bilo ni ispravne vode za piće – svedoči Pavlović.   – Za mesec dana smršao sam desetak kilograma.  OBEĆALI 1.500 RUBALJA DNEVNO MILOŠU Rankoviću i ostalima koji su se uputili u Soči, obećano je da će zarađivati 1.500 rubalja dnevno, uz odgovarajući smeštaj i tri obroka dnevno. B. P.