samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Zašto GMO izaziva zabrinutost: Ljudi obolevaju, biljke pretvara u korov By: [Glasnik] Date: Decembar 29, 2013, 16:00:31

Zašto GMO izaziva zabrinutost: Ljudi obolevaju, biljke pretvara u korov



    Izveštaj centara SAD za nadzor nad bolestima, pokazao je da su bolesti povezane sa hranom, porasle od dva do 10 puta u periodu od 1994. godine, kada je počela komercijalizacija Genetički modifikovanih organizama (GMO), do 1999.         Pošto istraživanja dejstva na ljudsko zdravlje nisu sprovođena dovoljno dugo, ne može sa velikom preciznošću da se kaže do kog stepena GMO hrana može da bude opasna, ali su se određena štena dejstva već ispoljila.         Prema rečima američkog molekularnog biologa Džona Fagana, koji je bio jedan od učesnika Međunarodne konferencije o GMO održane u oktobru u Beogradu, SAD imaju najdužu istoriju konzumiranja GM hrane, mada istaživanja o njenom dejstvu na zdravlje nisu rađena, “pokazalo se da nešto sa tim nije u redu”.           Genetički modifikovani organizam  je onaj u čije je gene umetnut DNK neke druge nesrodne vrste, koje u prirodi ne mogu da se ukrštaju, a za biljke, to znači umetanje gena neke životinje, kako bi bile otporne na štetočine i korov. PROIZVOĐAČI GMO Najpoznatije biotehnološke kompanije koje se bave proizvodnjom i plasmanom GMO -a su Monsanto, Bayer, Syngenta, Dow Agro Sciences…         Fagan je podsetio da je reč, pre svega, o firmama koje proizvode hemijska sredstva za zaštitu biljaka i kojima je jedini cilj stvaranje profita, pa nisu zainteresovane za posledice. Tamo gde raste GMO, stvaraju se superkorovi, pa su za njihovo uništavanje potrebna sve jača hemijska sredstva, što je izazvalo bolesti kod ljudi.         On je naveo primer posejanog GMO kukuruza u Brazilu, pored koga je počeo da niče superkorov, koji nije bilo moguće uništiti običnim herbicidima, već je bilo potrebno dodavati sve veće i veće količine otrova. To je potpuno uništilo zemljište, pa se i GMO kukuruz pretvorio u korov.         Slična situacija je bila u Meksiku, pa su sudovi zabranili njegovo gajenje. Fagan je naveo da su SAD nekada izvozile velike količine pirinča u EU i Japan, ali od kad su počele da gaje GMO pirinač, na poljima pored Misisipija, ta su tržišta izgubile, s obzirom na to da je u proizvodu pronađena veća količina štetnih materija po zdravlje.         On je naveo i da su stanovnici Argentine imali probelema sa zdravljem, i da se nije povećao samo broj obolelih od najtežih bolesti, već i broj siromašnih sa 15 na 46 odsto pošto se smanjio broj drugih useva na račun GMO soje.         Fagan smatra da Srbija apsolutno treba da zaštiti sebe, kao što su to već učinile Nemačka, Italija i Francuska.           Samo 20 godina pošto je 1953. godine otkrivena trodimenzionalna struktura DNK, Herbert Bojer i Stenli Koen su stvorili prvi uspešni rekombinantni DNK organizam. Američka agencija za hranu i lekove odobrila je 1982. godine  prvi genetski lek – oblik ljudskog insulina koji proizvodi bakterija.            Prvi testovi u oblasti genetski modifikovanih biljaka (duvan) su sprovodeni u Belgiji 1986. godine, a 1987. prvi testovi u oblasti genetski modifikovanih useva (duvan i paradajz) u SAD.          Devedesetih godina, pojavile su se prve komercijalne GM biljke – duvan, paradajz i paprika, ali se od njihovog gajenja odustalo jer su bili bezukusni. Danas se gaje uglavnom GM industrijske i krmne biljke, a najviše soja i kukuruz, a nešto manje pamuk i uljana repica.         U Evropi je prvi genetski modifikovan usev- duvan, odobren u Francuskoj 1994. godine.  Godine 2000. je 130 zemalja odobrilo Međunarodni protokol biološke bezbednosti, koji se zalaže za obeležavanje genetski modifikovanih useva, ali i dalje treba da bude ratifikovan od strane 50 zemalja, pre nego što stupi na snagu.           Prema podacima iz 2012. godine, GMO proizvodi se gaje u svetu na 170 miliona hektara, najviše u SAD, Kanadi, Južnoj Americi i Indiji i Kini koje imaju više od dva miliona hektara pod GMO zasadima, navela je  stručnjak Instituta za kukuruz dr Snežana Mladenović Drinić.         Ona je dodala da postoji rizik da može doći do prenosa gena sa GMO biljaka na komercijalne ili organske useve, ili na korove, pa da se stvore superkorovi. Drinićeva je precizirala da GMO gene mogu da prenesu insekti putem polena.           Sve to je izazvalo zabrinutost ljudi i u Srbiji, pa su ekološke organizacije održale proteste pred Skupštinom, zahtevajući da se ne menja Zakon o GMO. One su taj svoj zahtev prosledile i predsedniku Republike.           Odbor za prirodnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane pri Evropskom parlamentu odlučio je početkom decembra, da i ubuduće mora biti označen med, koji sadrži polen genetski modifikovanih biljaka.