samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Najviše verujemo mantiji i opasaču By: [Glasnik] Date: Decembar 29, 2013, 16:00:20

Najviše verujemo mantiji i opasaču



    NACIONALNA institucija koja je pretrpela najmanju eroziju poverenja i poštovanja među građanima Srbije jeste – Srpska pravoslavna crkva. Ona je ujedno jedna od retkih ustanova koja svoje trajanje meri vekovima. Na skali vrednosti i poverenja čvrsto mesto ima Vojska Srbije, i poslednjih godina – policija. Spisak institucija koje mogu da se pohvale tradicijom i kojoj građani poklanjaju svoju veru tu se otprilike i završava. Ovako kratka lista nacionalnih ustanova od poverenja naroda jasno pokazuje ne samo manjak institucija koje svoj kredibilitet temelje na dugogodišnjem trajanju, već i visok stepen nepoverenja u organizacije koje oseća stanovništvo Srbije. O Narodnoj skupštini, koja traje u kontinuitetu od 1858. godine, samo retki bi imali da kažu nešto pohvalno, što po rezultatima anketa važi i za republičku vladu. Narod ne gleda milo ni na pravosuđe, koje se diči tradicijom od cara Dušana, ili školstvo, koje se poziva na Svetog Savu, niti na političke stranke od kojih većina svoj koren vuče još iz obrenovićevske Srbije. Na spisku ustanova od poverenja nema ni SANU, koja datira od 1841. godine, kao ni velikih medijskih i izdavačkih kuća. Da je veoma malo organizacija koje mogu da se pohvale trajanjem, ali i ugledom u narodu, potvrđuju sva istraživanja javnog mnjenja. Na listu poverenja, pored crkve, vojske i policije, povremeno je ulazio samo predsednik republike, poneko ministarstvo ili telo, ali bez dužeg zadržavanja.SUMNJAJU I DRUGI Nepoverenje prema institucijama nije specifično samo za srpski narod. Ono je u većoj ili manjoj meri prisutno u većini država. Problem Srbije, međutim, leži u izuzetno lošem vrednovanju institucija na kojima se temelji poredak – pravosuđu, zdravstvu, prosveti… Amerikanci sistem u kome žive ocenjuju na skali od jedan do 10 tek peticom, a tek polovina ispitanih mu daje ocene od šest do osam. Od evropskih zemalja interesantna je Švedska, koja je u krugu država sa najvećim stepenom poverenja u institucije. U njoj najviše ljudi ima poverenje u zdravstvo, policiju, obrazovni sistem, vojsku, a tek potom u parlament i vladu. Poverenje u SPC jeste jako kao Smederevo, ali ipak nije monolitno. To pokazuju rezultati poslednjih istraživanja javnog mnjenja, koja su zabeležila da je nedavno prvi put palo na ispod 50 odsto ispitanih. Da i vernici počnu sa nepoverenjem da gledaju na crkvu uticale su afere koje su tresle Patrijaršiju, počev od homoseksualizma vladike Vasilija, raskošnog života pojedinih episkopa, ali i lošeg javnog imidža jednog broja sveštenika. Na istraživanja javnog mnjenja o popularnosti i poverenju, u crkvi ne haju mnogo. Kažu da vernicima ona ne znače ništa, ali i da protivnicima crkve njihovi rezultati ne pružaju mnogo argumenata za napade. – Odnos prema crkvi ne može da se upoređuje sa odnosom prema ostalim institucijama u društvu – kažu u patrijaršiji SPC. – Crkva je ustanova koja traje dve hiljade godina i nije sklona umiljavanju javnosti niti populizmu. Važno je, s druge strane, i na koji način se formuliše pitanje o poverenju. Ljudi crkvu doživljavaju kao nacionalnu i kulturnu ustanovu, koja je i duhovno srce srpskog naroda, i zato joj poklanjaju visok stepen poverenja. Crkvi po kredibilitetu jedino može da parira Vojska Srbije. Uprkos ukidanju vojnog roka, koji je bio najjača spona vojske i naroda, kao i njenom smanjenju i svojevrsnoj tišini koja vlada u oružanim snagama, sistem odbrane je uspeo da održi imidž pouzdane ustanove. Sociolog Jelena Lazić Komar ovo objašnjava činjenicom da je predstava o vezi srpske vojske i naroda duboko utkana u kolektivnu svest generacija naših građana.RAZLOZI LOŠEG REJTINGA  Razlog lošeg rejtinga većine institucija treba tražiti u opštoj krizi i predugom stanju „reformi“, koje nikako da daju očekivani rezultat. Institucije su nestabilne, finansijski nesigurne, a živimo i u sistemu poremećenih vrednosti. Na loše ocene utiče i korupcija kao stil poslovanja, neodgovornost za javnu reč i delovanje, zaborav i amnestija za (ne)učinjeno, ali i neodgovornost i nedostatak svesti za elementarni opšti interes. – Ovaj kult neguje se gotovo pun vek i sasvim je jasno da je vojska postala i svojevrsna duhovna kategorija – objašnjava Lazić Komar. I istoričar Momčilo Pavlović ističe da narod veruje da su crkva i vojska tesno povezane sa identitetom države i naroda: – One su zatvorene i nisu do sada bile izložene javnom, posebno ne tabloidnom posmatranju, i nisu podložne partijskim kombinatorikama da bi često menjale stavove. Poverenje u crkvu potiče i iz uverenja da je ona noseći stub duhovnog jedinstva, temelj identiteta i branik ugroženog srpstva na prostorima koji nisu u sastavu jedinstvene države. SPC, napominje Pavlović, uprkos velikim stradanjima, podelama, tamnim periodima istorije, i dalje predstavlja kontinuitet srpske srednjovekovne države, njene slave i veličine. Ona je imala duhovnu vlast nad Srbima i bila čuvar identiteta. Takođe je bila simbol stradanja i delila sudbinu naroda i države. – Tamo gde je narod, tamo je i crkva, čak i kad nema države, kao poslednji bastion odbrane vere i identiteta. Kad i ona nestane, svi tragovi su zatrti – smatra Pavlović.