samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Ni roboti neće među Srbe By: [Glasnik] Date: Decembar 22, 2013, 16:00:17

Ni roboti neće među Srbe



       ROBOTI su u Srbiji zagospodarili samo u kragujevačkoj fabrici „Fijat“, gde ih ima skoro deset puta više nego u svim ostalim pogonima u Srbiji zajedno. Osim u Šumadiji, ove pametne mašine rade i u preduzeću „Izolir“ iz Zrenjanina, gde seku i zavaruju cevi koje se koriste u toplovodima. Robot u „Metalcu“ u Gornjem Milanovcu polira emajlirano posuđe, a njegov „kolega“ u ciglani u Inđiji slaže suve blokove na vagon, dok drugi skida pečene blokove sa vagona i postavlja na paletu.  U fabrici bilijarskih stolova i poker-aparata iz Vojke dva robota zavaruju kućišta za poker-aparate, a u Vrbasu robot pakuje šećer na paletu.  – Srbija nema nikakve statističke podatke o broju instalisanih i operativnih industrijskih robota, a Svetska asocijacija za robotiku IFR nas nema na svojoj mapi – priča profesor Petar B. Petrović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. – Ukoliko se izuzme „Fijat“, industrijska primena robota u Srbiji je najintenzivnija u domenu paletizacije i pakovanja. U mnogim oblastima jednostavno nema robota, jer su tehnološki profil naše industrije i njena otvorenost za nove tehnologije izuzetno nepovoljni.KOLEGA U POGONU  BUDUĆNOST industrijske robotike je u industrijskim humanoidima – smatra profesor Petar B. Petrović. – To su roboti koji su po svom ponašanju vrlo slični čoveku, poseduju sposobnost prilagođavanja nepoznatim uslovima radne sredine, mogu da komuniciraju sa okruženjem i da uče. Poseduju i sposobnost timskog rada sa čovekom, mogu da dele radni prostor i radni zadatak. Vreme robotike tek dolazi, a procesi koji se dešavaju već godinama najavljuju novu revoluciju u ovoj oblasti, čiji će efekti u proizvodnji i svim ostalim aktivnostima čoveka nadmašiti ono što su učinili personalni kompjuter i internet u našem svakodnevnom životu i u poslovanju.  Profesor Petrović smatra da Srbija mora da razvije svoju robotiku ukoliko želi da se industrijalizuje i modernizuje.  – Nekada smo imali fabriku „Lola roboti“, koja je osnovana 1990. godine i zatvorena 2001. godine. To je bila moćna istraživačka institucija koja je ostvarila značajne rezultate u robotici i odškolovala generacije vrsnih robotičara, pre svega istraživača – kaže naš sagovornik. – Danas nekoliko malih privatnih kompanija pokušava da u toj oblasti učini nešto, ali su dometi njihovih aktivnosti marginalni. Da bismo se pokrenuli, moramo da izgradimo odgovarajući nacionalni program za robotiku i da taj program bude povezan sa strateškim okvirom za industrijalizaciju.  Naš sagovornik napominje da je primena robota u montaži mobilnih telefona, računara i automobila izuzetno produktivna, jer su ove savremene mašine ekstremno brze, precizne, neumorne, i poseduju osobinu da jednom podešen proces proizvodnje stabilno održavaju, bez ikakvih promena u kvalitetu.  Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja metalske industrije Privredne komore Srbije, smatra da je najveći problem naše industrije mašinski park, koji je u proseku star 40 godina, kao i tehnologije koje datiraju od pre dve decenije.  – Ako smo pet generacija iza ostatka sveta, onda su naša produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost ispod svakog mogućeg nivoa – priča Obradović. – Teško u tim uslovima možemo dostići konkurentnost naših proizvoda. Mi to, nažalost, postižemo malim platama, čime se, opet nažalost, ponosimo, umesto da razvijamo nove tehnologije.  Nenad Mićić, direktor firme ICM Electronics iz Novog Sada, kaže da je ovo preduzeće do sada uradilo robotizaciju u 30 firmi u Srbiji.MILION U SVETU PREMA statistici koju vodi IFR, danas je u svetu operativno više od milon univerzalnih industrijskih robota – navodi profesor Petar B. Petrović.- Na 10.000 zaposlenih industrijskih radnika ide 50 robota, a u nekim sektorima industrije razvijenih ekonomija ih ima i više. U automobilskoj industriji Italije, Nemačke ili Japana, na svakih deset radnika dolazi jedan robot. Ne treba zaboraviti da on može da radi tri smene, sedam dana nedeljno, bez prekida!- Najviše robota kod nas ima u građevinskoj industriji, u proizvodnji blokova i crepova – priča Mićić. – Ovo su izuzetno teški poslovi gde je jedan čovek dnevno prenosio, dizao i spuštao oko 20 tona blokova. Sada taj naporan posao radi robot, a čovek ima zadatak da ga upali, očisti, dotegne, podesi… U poslednje vreme, građevinski sektor ulaže manje u robotizaciju, ali su oni danas najveći korisnici robotike. Metaloprerađivačka inudstrija, takođe, koristi robotiku u oblasti zavarivanja. Ova industrija ima problema sa kadrom, jer je teško pronaći zavarivača. Njima je robot nekada i jedino rešenje. Prehrambena industrija ima najviše potencijala u oblasti robotike, ali povrat investicije je obično duži od dve do tri godine, tako da se oni ne odlučuju tako lako da investiraju.    ZAMENjUJU ČOVEKA ILI 20 LjUDI  KOLIKA konkurencija robot može da bude radnicima pokazuje podatak da u nekim firmama obavlja posao za koji je ranije bilo zaduženo 20 ljudi. Nije, međutim, uvek tako.  – Radili smo robotski sistem za Vojno-tehnički institut gde smo napravili robota koji može da podigne neko eksplozivno sredstvo i da ga razoruža ili deminira – priča Nenad Mićić. – U ovoj aplikaciji robot nije zamenio nijednog čoveka. Radnik preko daljinskog upravlja robotom, koji je opremljen raznim kamerama, tako da ih čovek prati. Radnik je ranije morao svojim rukama da razoruža ubojno sredstvo, a sada to radi robot.