samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Katarina Radivojević: Posle Amerike pravac Rusija! By: [Glasnik] Date: Decembar 22, 2013, 16:00:14

Katarina Radivojević: Posle Amerike pravac Rusija!



    KADA je losanđelesku adresu na trenutak napustila kako bi produžila radnu vizu i letnji odmor provela sa porodicom i prijateljima, Katarinu Radivojević su pretekli mnogi događaji i ponude. Tako je u rodnoj Srbiji ostala duže nego što je planirala. Jedan od razloga zbog kojeg je glumica odložila povratak u Ameriku gde izvesno vreme živi i radi, bio je poziv da se pridruži “posadi” žirija “Tvoje lice zvuči poznato” (Prva TV). Do kraja prve sezone zabavnog serijala ostale su još dve subote, tako da su Katarinini utisci o kriterijumima, kvalitetu i svojoj poziciji u ovom šouu, polako počeli da se sležu. – Za mene je ovo bio veliki izazov, ali nikako ni bih mogla da ga poredim sa ulogama koje sam imala u pozorištu, serijama ili na filmu. Odgovorno sam prihvatila zadatak koji mi je dodeljen i uvek se trudim da, pre svega, budem iskrena u stavovima koje iznosim, ali i da nikada ne potcenjujem rad takmičara. Svakom njihovom predstavljanju publici prethode ozbiljan period pripreme i veliki trud – kaže glumica. Na pitanje koja je najlepša, a koja najmanje prijatna stvar u vezi sa ovom “ulogom”, Katarina kaže: – Najlepše je to što smo svi deo projekta koji je pre svega humanitarnog karaktera. Najmanje prijatna stvar, meni lično, jeste kada nekog treba da ocenim dvojkom ili trojkom, s obzirom na to da se svi takmičari izuzetno trude oko svakog nastupa. * Kada ste dobili ponudu da budete članica žirija, jeste li imali dilemu da li ćete moći da takmičarima u lice kažete sve što mislite? – U tom trenutku verovala sam da neću imati problem da iznesem svoj stav i kažem iskreno ono što mislim. Tako je i bilo u većini slučajeva. Dešavalo se da nekome uputim kritiku za nastup, jer nisam bila zadovoljna prikazanim, ali sam se uvek trudila da ta kritika bude umerena, kako ne bi demotivisala takmičare za sledeći nastup.BAVIMO SE TUĐIM ŽIVOTIMA  *KADA iz Amerike stignete u Srbiju, šta vam prvo zasmeta, šta vas razočara, a šta obraduje?  – Uvek me obraduje toplina naših ljudi koja nije lažna, njihova iskrenost, dok me razočara činjenica da se isti ti ljudi mnogo više bave tuđim životima, a ne sopstvenim. U Americi je suprotno. Naravno, uvek me obraduju moji najbliži, ponekad i neki specijalitet domaće kuhinje, ali za to umem i tamo da se snađem. * Jeste li u nekom trenutku poželeli da zamenite mesto sa takmičarima, da vi budete na sceni, a oni vas da ocenjuju? – Iskrena da budem, nisam. Zasad mi je uloga žirija draža, tako da pažljivo gledam njihova izvođenja i uživam. * Koliko se Morena uklapa ili iskače iz šablona vlaške veštice koju igrate u filmu “Gnev mrtvih”? Izazvala vas je? – S obzirom na to da se radi o horor filmu i da sam prvi put deo jednog takvog projekta, izazovi za mene kao glumicu bili su veliki. Morena je u stvari jedna savremena devojka koja se u određenom trenutku svog života okreće vlaškoj magiji. * Ona je, između ostalog, bila povod da duže ostanete u Srbiji? Šta će biti povod da se vratite u Ameriku? – Plan mi je da se početkom januara vratim u Los Anđeles, gde me čeka uloga u pozorištu u predstavi u kojoj sam već igrala “Merlin: Moja tajna”, kao i brojne nove audcije. A što se konkretno poslovnih planova tiče, osećaj “ušuškanosti” imam i ovde i tamo, što bi značilo da ću raditi i u Srbiji i u Americi, a sve je izvesnije i snimanje koje me očekuje u Rusiji. * Koliko se Holivud razlikuje od vašeg dečjeg sna o njemu? Koliko je glumački posao drugačiji? – Los Anđeles je grad u kojem se većina na neki način bavi filmom, tako da ima mnogo glumaca, ali većina nije školovana i ne živi od glume. U Srbiji se školovani ljudi bave glumom i od uloga koje igraju u pozorištu, serijama i filmovima, oni i žive. Kod nas još glumcem ne nazivamo osobu koja se pojavila kao statista u nekom od filmskih projekata, dok je u Los Anđelesu baš to slučaj. To su ključne razlike. Meni lično boravak tamo prija, smatram da je dobar za karijeru, jer svakom audicijom pomeram i sopstvene granice kada je gluma u pitanju. * Koliko često odlazite na kastinge? – U zavisnosti od perioda, ponekad je to svakog dana, a ponekad se desi da bude dva-tri puta nedeljno. Odlazim na audicije za serije i filmove, pilot-epizode, ali i za pozorište. * Vaši roditelji nisu bili najsrećniji kada ste poželeli da budete glumica, pa vašu želju da budete deo grupe Mike Aleksića nisu shvatili ozbiljno. Šta sada kažu? – Po maminim pričama iz mog detinjstva, mogla bih da kažem da sam ja oduvek bila spremna za javni nastup. Uvek sam volela da imitiram ljude, pevala sam i igrala. Sećam se da sam u školi u okviru slobodnih aktivnosti uvek imala nove imitacije iz tada aktuelnih serija. Ali, imala sam mnogo interesovanja, pa je teško bilo pretpostaviti šta zapravo želim. Danas su moji roditelji ponosni na mene i pružaju mi podršku. Srećni su što radim ono što volim. A ja sam im neizmerno zahvalna što su od mene napravili osobu koja je dosledna u onome što radi, pa i u onome šta kaže. Vremenom su naučili da se nose i sa mojim prisustvom u medijima, što u određenim momentima nije bilo lako. * Da li spadate u one koji podvlače crtu, zbrajaju uspehe i poraze na kraju svake godine? Šta svakako prepoznajete kao najuspešniju stavku vašeg života 2013. godine? – Rekla bih da ja to radim mnogo češće, ali ako se osvrnem na godinu koja je već na isteku, ocenila bih je uspešnom, pre svega, jer sam postigla balans kada su u pitanju poslovni i privatni život. Mogućnost izbora i rada na relaciji Beograd – Los Anđeles – Moskva, emotivno zadovoljstvo i ispunjenost, činjenica da su moji najbliži dobro i zdravo, svrstavaju ovu godinu u red uspešnih. * Želite li da u 2014. budete bolji – prema sebi ili prema drugima? – I prema sebi i prema drugima. I to je ono što činim svakodnevno, za to mi nije potreban povod kao što je u ovom slučaju Nova godina.