samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Frizer iz Odžaka šiša u Tel Avivu By: [Glasnik] Date: Decembar 22, 2013, 16:00:12

Frizer iz Odžaka šiša u Tel Avivu



    CENTAR Tel Aviva. Ulica Gordon. Pažnju privlači natpis iznad ulaza u jedan fensi lokal. „Frizerski atelje Miki“. Dopire iz salona pesma Vlade Georgieva. Nema greške – naš čovek. Frizer je u poslu, ali upire pogled u posetioca – reportera „Novosti“. Srpsko dobar dan izmamilo mu je osmeh – od srca. Pruža podlakticu za pozdrav, jer su ruke u rukavicama izmrljanim farbom za kosu, koju upravo nanosi mušteriji… Miroslav Stojčić, kaže, rodom iz Odžaka. Odrastao je Miki u Beogradu. Zanat učio od najboljih majstora. Oprobao se u Londonu. Dve godine frizirao je putnike kruzera „Rojal Karibian“. U Argentini je upoznao svoju Iris. Oženio se i – skućio u Tel Avivu. Ima sina i ćerku. Porodica mu je centar sveta i, kako kaže, daje mu snagu da radi punom parom, da se bori kako bi im život učinio lepšim. – Pet godina živim u Izraelu – priča Miki. – Radio sam u jednom salonu, a sada imam svoj lokal. Nije lako krenuti od nule, još ne znaš jezik, ali sve se nauči. Što je najvažnije, ako ste dobri u svom poslu Izrael je prava adresa, jer se brzo prepozna kvalitet. Uz vrhunsku uslugu i ljubaznost koju pruža svojim mušterijama, kod Mikija se u salonu usred Tel Aviva oseća atmosfera Beograda. Sviđa se to i Izraelcima, kojih ima mnogo na listi Mikijevih mušterija. Svaraćaju turisti. A, naravno u salonu u Ulici Gordon okupljaju se naši koji žive u Tel Avivu – zaposleni u ambasadi, rukometaši Novak i Bojan Butulija, koji igraju za Makabi, redovna mušterija je i Dragan Đukić, trener izraelske rukometne reprezentacije. Dolaze i ambasadori BiH i Makedonije… OMILjEN BAUHAUS OMILjENI stil gradnje u Evropi tridesetih godina prošlog veka bio je bauhaus. Arhitekte Jevreji koji su iz Nemačke stizali u Tel Aviv imali su idealnu priliku da projektuju nova zdanja – funkcionalne kuće s mnogo svetlosti. Hitler nije voleo taj stil pa je naložio da se sve takve kuće u Nemačkoj poruše. Zato, danas Tel Aviv ima najviše bauhaus zdanja, zbog kojih je 1989. godine stavljen pod zaštitu UNESKA. – Ovde u Izraelu vole Srbiju, Beograd posebno – navodi Miki. – Ima jakih priča. Drži se ovde naša dijaspora, puno mi je srce kada u salon uđe neko iz moje zemlje ili iz bivše SFRJ. Pomažemo jedni drugima. I naša ambasada organizuje susrete za Dan državnosti, festival našeg filma… A da je Miki uspeo u tuđini najbolje govori i to što je radio fešn vik sa Robertom Kavalijem, što sarađuje sa najjačim modnim brendovima u Izraelu. Takođe, instruktor je na jednoj izraelskoj frizerskoj akademiji. Miki je samo jedan u moru mladih ljudi koje je privukao Tel Aviv. Ovaj grad je liberalan, za razliku od ortodoksnog Jerusalima. Bogatiji je, jer su biznis i novac koncentrisani upravo u Tel Avivu, iako nije glavni grad. Tu su smeštene i sve ambasade. Ali je život skup. Cena dobrih stanova na atraktivnim lokacijama meri se milionima evra, a ako se nekretnine iznajmljuje onda za kiriju treba izdvojiti više od hiljadu evra mesečno. Grad se širi u visinu, zidaju se neboderi, a Tel Aviv je inače najpoznatiji po bauhaus kućama, kojih u ovom gradu ima najviše na svetu. Glavni izvor prihoda su dijamanti. Iako Izrael nema rudnike, sirovina se uvozi, obrađuje, odnosno brusi i polira u Izraelu i priprema za izvoz. Oko 70 odsto dijamanata koji se bruse u Izraelu namenjeni su izvozu. Prosečna plata u Tel Avivu je oko 2.000 evra. Grad je prepun hotela, restorana, pabova… Ručak za četvoročlanu porodicu je oko 120 evra. Za turiste iz Srbije sedmodnevni boravak u Tel Avivu, u hotelu sa četiri zvezdice, košta oko hiljadu dolara. Ali agencije koje vode naše turiste nade polažu u „Er Srbiju“ koja je sada uvela direktne letove i uz povoljne cene aviokarata (promotivne povratne od 260 evra), boravak u Izraelu mogao bi da bude i znatno jeftiniji.    SEĆANjA NA JAFU TEL AVIV je osnovan 1909. godine na rubovima drevnog lučkog grada Jafa. Za ime Jafa vezujemo pomorandže i svi se sećamo tih nalepnica. – Kada neko kaže Jafa, prva asocijacija je narandža – kaže Berta Zekić Belson, turistički vodič. – Zapravo oko Jafe su bile plantaže narandži, koje su se dopremale u luku i tu se lupao pečat Jafa. Tako je ta pomorandža postala brend. Ali, pojavila se konkurencija u Grčkoj i Španiji, te narandže su bile jeftinije i Izrael je izgubio bitku na evropskom tržištu. Ekonomski više nije bilo isplativo, Izrael je uništio svoje plantaže i umesto narandži počelo je uzgajanje avokada.