samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Šverc uništava tekstilnu industriju By: [Glasnik] Date: Novembar 17, 2013, 22:00:30

Šverc uništava tekstilnu industriju



    CRNO tržište tekstila, prema nezvaničnim procenama, ostvaruje prihod od oko 700 miliona evra, a država godišnje zbog sive ekonomije u ovoj privrednoj grani gubi oko 470 miliona evra. Zbog jeftine robe koja je ušla u Srbiju nelegalnim kanalima, srpska tekstilna industrija beleži pad tražnje za 40 odsto u odnosu na 2008. godinu. I pored ovih zapanjujućih proračuna o gubicima, država i lokalne samouprave i dalje dozvoljavaju prodaju robe na uličnim tezgama, pijacama, otvorenim tržnim centrima, u neregistrovanim buticima. Istraživanje Unije poslodavaca Srbije, u kojem je učestvovalo 200 menadžera, vlasnika i direktora domaćih firmi, pokazalo je da je nelojalna konkurencija najveći problem srpskih tekstilaca. Zato traže da se prošire ovlašćenja komunalne policije, da ona može da kontroliše i kažnjava nelegalnu prodaju. Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, upozorava da su zbog ovakvog poslovanja na gubitku svi – osim nelegalnih trgovaca. – Na ovaj način značajan deo realnih prihoda pojedinaca ostaje van poreskog sistema, država ima problem sa finansiranjem svojih potreba, a legalni privredni subjekti ogromnu nelojalnu konkurenciju – kaže Rajić.   – U proseku se u Srbiji na jedan legalno prodati džemper ili majicu proda jedan i po artikal u sivoj zoni, a na jugu i istoku Srbije, u pograničnim oblastima prema Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Makedoniji, taj odnos ide i do jedan prema tri. Takva odeća i obuća je u maloprodaji za 15 do 35 odsto jeftinija od proizvoda legalno registrovanih domaćih proizvođača, jer se na njih ne plaćaju PDV, takse, naknade i ostale dažbine.MALE ZARADE ZBOG našeg obrazovnog sistema, tekstil ima ogroman problem sa ljudskim resursima – kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije.- Zarade su male, oko 20.000 dinara, a na jugu Srbije su i niže i to mlade ne motiviše da se školuju za zanimanja u ovoj industriji. Cena rada učestvuje u ceni proizvoda sa 70 do 85 odsto. Kod nas je visoka cena rada, jer poslodavac na 200 evra koje daje radniku, državi plaća porez 130 evra, dok je u Bosni i Hercegovini samo 54 evra porez na zaradu. Zato firme iz Nemačke i Belgije velike količine robe naručuju u BiH, jer naše firme nisu konkurentne. Tekstilci smatraju da je prva mera koju država treba da uradi, da bi im omogućila fer poslovanje, odlučna akcija protiv sive ekonomije. Oni predlažu uvođenje unutrašnje kontrole u Upravi carina, koja će proveravati da li količine prijavljene uvezene tekstilne robe na graničnim prelazima zaista odgovaraju realnim količinama, kao i pooštravanje kazni za ilegalne trgovce. Rajić napominje da privrednici koji se bave proizvodnjom tekstila zameraju nadležnima što država nije sprovela nijednu ozbiljnu kampanju za oduzimanje robe u crnim kanalima, nije osnovala registar uvezene robe, niti uspostavila standarde kontrole prometa robe preko graničnih prelaza.     LEGALNO NE RADI NI 300 KINEZA U SRBIJI je u 2012. godini prijavljeno tek 297 Kineza koji rade u prodavnicama – kaže Rajić. – Procenjuje se, međutim, da u našoj zemlji zapravo ima između 8.000 i 10.000 kineskih trgovaca, koji rade “na crno”. Da je broj radnika iz Kine koji za koricu hleba zarađuju u Srbiji daleko veći od zvanične statistike možemo se uveriti već pri poseti tržnom centru na Novom Beogradu, gde ih ima na desetine, a bar po jedna njihova radnja postoji u skoro svakoj varošici u Srbiji.