samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Dok region briše sve što asocira na Srbiju, na našim tablama i dalje živi bratstvo i jedinstvo By: [Glasnik] Date: Novembar 17, 2013, 16:00:35

Dok region briše sve što asocira na Srbiju, na našim tablama i dalje živi bratstvo i jedinstvo



    SRBIJA po nazivima ulica i dalje živi u dobu „bratstva i jedinstva“. U našim gradovima možemo nabrojati čak 16 zagrebačkih, 50 sarajevskih, 17 ljubljanskih, 24 skopske i 20 podgoričkih ulica. Takođe, ima pet hrvatskih, 27 makedonskih, tri slovenačke, 34 crnogorske, 48 bosanskih, ali i 218 ulica Maršala Tita. Za razliku od nas, u bivšim republikama, početkom devedesetih, „očišćene“ su table koje asociraju na gradove, mesta i istorijske ličnosti iz Srbije. Beogradska ulica, na primer, još postoji samo u glavnim gradovima Makedonije i Crne Gore – nemaju je ni Zagreb, ni Ljubljana, niti Sarajevo. Ali, zato samo u Beogradu čak 120 ulica „kiti“ se nazivima vezanim za Hrvatsku. U ličnim kartama Beograđana, može se naći Hvarska, Dravska, a tu su i ulice kneza Trpimira, bana Petra Zrinskog… Riječka, Zadarska, Šibenička, Imotska, Splitska, Zlarinska, Osječka… U samom centru grada može se prošetati Zagrebačkom, Palmotićevom, Dalmatinskom… Čak 360 uličnih tabli u našoj prestonici asocira na Bosnu i Hercegovinu. Slična situacija je i u unutrašnjosti Srbije, gde se nisu brisala imena ulica. Prema rečima Slobodana Stanimirovića, predsednika beogradske Komisije za imenovanje ulica i trgova, Beograd ne beži od svoje prošlosti.ZAGREB GLAVNI grad Hrvatske ima 5.065 ulica. Od tog broja samo nazivi deset manjih ulica koje asociraju na Srbiju, odnosno Vojvodinu. Svoje mesto na mapi Zagreba imaju Alibunarska ulica, Apatinska, Zemunska, Petrovaradinska, Bačka, Somborska, Subotička, Rumska, Slankamenska, kao i Trstenička ulica iz centralne Srbije. – Bez obzira na ratove, istoriju ne možemo menjati promenom table. Beograd je velika regionalna metropola, širokog srca, otvorena za sve. To što nema u drugim gradovima bivše Jugoslavije naziva ulica iz Srbije, to je njihova sramota – kaže Stanimirović. I prema rečima dr Đokice Jovanovića, sa Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, nazive ulica koji su nastali između dva rata i u vreme komunizma ne bi trebalo menjati. – Dobro što je što su ti nazivi ostali. Ukoliko postoji potreba da se menjaju, onda bi bilo poželjno da se vrate samo stara imena, koja su postojala pre ovih postojećih – kaže dr Jovanovi. Za razliku od dr Jovanovića, profesor dr Milan Brdar, oštro optužuje vlast koja još nije raskrstila sa jugoslovenstvom, navodeći primer vlasti bivših republika SFRJ. – Ako je neko nas izbrisao, onda i mi moramo tako recipročno da odgovorimo. U Hrvatskoj se svakodnevno lupaju table sa ćiriličnim nazivom, zapaljno je dva miliona knjiga – ogorčeno priča dr Brdar. Dr Brdar se osvrnuo na veliki broj ustanova širom zemlje gde još nisu sklonjeni grbovi i table sa petokrakom i šest baklji. Sami Beograđani imaju različita mišljenja o imenima ulica, koje asociraju na bivšu „braću“.