samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Paunićeva ispovest: Oca nisam zanimao dok nisam počeo medalje da osvajam By: [Glasnik] Date: Oktobar 23, 2013, 20:01:46

Paunićeva ispovest: Oca nisam zanimao dok nisam počeo medalje da osvajam



   Teret javnog posla i slave koju on nosi mora da se podnosi, a breme, u Srbiji naročito, nije ni lako, ni ružičasto. Tako su ovih dana na udaru javnih glasila, samo zbog priznate ljubavi, teniserka Ana Ivanović i njen dečko, košarkaš Ivan Paunić. Od kada je vest da su Ivan i Ana zajedno obelodanjena, odnosno od kada je Paunić to potvrdio, preko svoje PR agencije, i svima prosledio istu poruku da se vole i da im je lepo – otvorena je pandorina kutija pompeznog “istraživačkog” tabloidnog novinarstva, omiljenog u srpskim medijima da se radi bez milosti. Tako se u potrazi za senzacionalizmom stiglo do Ivanove porodice, koja nikada pre, iako je reč o reprezentativcu Srbije, nije bila na udaru medija. Kopanje po bolnim stvarima i otvaranje starih rana donelo je za epilog da Paunić, opet preko svoje PR agencije, mora da otkriva istinu, demantuje oca sa kojim godinama ne razgovara i bavi se temama koje ne bi trebalo da budu na čaršijskom tapetu.- Medijski pritisak prethodnih dana prevazilazi granice ukusa. Potpuno razumem interesovanje javnosti za Aninu i moju vezu, ali serija neistina, praćenje, telefonski pozivi upućeni nama, našim prijateljima i članovima naših porodica postali su uznemirujući. Ja sam se u prvom obraćanju javnosti unapred zahvalio svima što će ceniti našu privatnost, a sada, u želji da zaštitim našu intimu i osobe iz našeg okruženja, apelujem i molim da se prestane – poručio je Ivan Paunić iz Španije, što je kroz saopštenjem prosleđeno medijima.I u pravu je Ivan kad se pita zašto se niko ne bavi njegovim uspesima, nego isključivo kopa po privatnom životu i objavljuje i istine i laži.- Ne znam kako, ali nigde se u prvi plan ne stavlja činjenica da imam upisan master, da kod kuće imam gomilu diploma, pehara i medalja, da sam u osnovnoj i srednjoj skoli bio najboljisportista, da sam uvek sa ponosom i velikim motivom nastupao za sve reprezentativne selekcije Srbije. Ne znam zašto se u javnosti stvara slika da se čitava moja karijera oslikava kroz vezu sa nekom starletom ili pevačicom. Pa ja vise od polovine tih devojaka sa kojima sam navodno bio u vezi ni ne poznajem – ističe Paunić.Srpskog košrkaša, inače člana zlatne generacije rođenje 1987. godine što oni koji kopaju po njegovom privatnom životu sigurno ne znaju, posebno je pogodila ispovest njegovog biološkog oca o njihovom odnosu. Paunić smatra da se porodični problemi i nesuglasice reševaju u četiri zida porodičnog doma, ali da mora da reaguje na ovaj način zbog iznetih neistine:- Potpuno sam šokiran i zatečen, jer u priči nema ni malo istine. Moj pravi život znaju samo moja majka, moja baka i petorica mojih najboljih prijatelja. Moji roditelji su se razveli kada sam imao tri godine. Moja majka je heroj i uvek mi je kroz život bila velika podrška. Otac nas je ostavio, pa smo morali da se preselimo kod bake Leposave, sa kojom sam proveo veći deo detinjstva i koja je živela sa mnom kada sam se preselio u Beograd. Uz majku i baku, veliku zahvalnost dugujem i očuhu Goranu koji mi je pomogao koliko rođeni otac neće za sto godina. Pogodila me očeva izjava da ja okrećem glavu od njega, a u stvari je stvar potpuno suprotna. Ja sam kao mali želeo da stupim u kontakt sa njim, ali ga tada nisam zanimao. Nikad u životu moj otac nije otišao u školu da pita kakav sam učenik, nikada nije upoznao niti se raspitivao za mene kod mojih profesora i trenera, verovatno ni ne zna u koje sam škole išao. Jednu čokoladu od njega nisam dobio. Dvadeset godina ga nisam zanimao, na ulici mi se nije javljao, nije plaćao alimentaciju. I onda, kada sam počeo da osvajam medalje, došao je i rekao da bi trebalo da razgovaramo. Šta je trebalo da mu kažem? On se svoje majke odrekao, zato što nije podržavala njegovu odluku da nas napusti. Mi smo je prihvatili da živi kod nas i izdržavali je. Pozajmljivali smo novac kako bi imala pet operacija i kako bi preživela. Činio sam sve da joj pomognem – rešio je do kraja da bude iskren Ivan. Ne želi javno da priča o svojim humanitarnim akcijama, ali napominje:- Sve što sam u životu stekao, stekao sam svojim radom i sa svojih deset prstiju. Toga se ne stidim. Novac i slava me nisu promenili. To najbolje mogu da vam potvrde petorica mojih najboljih prijatelja sa kojima sam proveo čitav život. Ljude nikada nisam cenio niti gledao kroz novac, već isključivo kroz njihove ljudske kvalitete. Imao sam teško detinjstvo. Moja majka se mnogo namučila da bi me izvela na pravi put. Tužno je što moram da pričam o ovome javno i na ovakav način, ali želim da narod čuje istinu. Ne želim da me iko sažaljeva, već da svi znaju ko sam pravi ja. Na kraju bih uputio još jedno veliko izvinjenja pre svega Ani i njenoj porodici što su morali da čitaju stvari iz moje proslosti koje nemaju veze sa istinom. Ovo što sam sada rekao je prava istina o meni i nemam razloga da se stidim nijednog jedinog dela. Uvek ću hodati uzdignute glave zbog svega što sam u životu uradio – završio je Paunić i stavio tačku na javne istupe koji se tiču njegovog privatnog života.