samo-opusteno Sportske Vesti
Pages: 1
Da li bi novi selektor košarkaša Srbije mogao da bude stranac? Đilas nema ništa protiv, legende se ne slažu By: [Glasnik] Date: Septembar 27, 2013, 19:15:47

Da li bi novi selektor košarkaša Srbije mogao da bude stranac? Đilas nema ništa protiv, legende se ne slažu



    Dušan Ivković je napustio klupu Srbije, a na čelnim ljudima KSS je sada da donesu odluku ko će popuniti ogromnu „rupu” nastalu odlaskom iskusnog trenerskog vuka. I dok mnogi poznati, ali i oni manje poznati licitiraju imenima potencijalnog naslednika, „Sport” u igru ubacuje novu temu – da li bi Ivkovićev naslednik mogao da bude trener stranac? Činjenica je da je košarka oduvek bila sport u kome nije bilo potrebe za pomoć sa strane. Ali, da li je došlo vreme za istorijsku odluku? Početkom avgusta, predsednik KSS Dragan Đilas u intervjuu „Informeru” bio je decidiran: – Može stranac da bude selektor, ne vidim ništa loše u tome. Ako je David Blat mogao da vodi Rusiju, zašto bi bio problem da strani stručnjak bude selektor Srbije? – objasnio je prvi čovek našeg Saveza. Postoji mnogo pluseva, ali i minusa za stranca selektora. Malo je verovatno da bi neko ko nije iz Srbije bio podložan rafalima i uticajima ovdašnjih menadžera, kao što su to naši treneri. Ruku na srce, ovakvih priča je bilo i u Ivkovićevo vreme, ali ko makar malo poznaje košarku teško da može da kaže da bilo koji agent čoveku kao što je Ivković ima hrabrsoti da kaže „na spisku će biti taj i taj igrač, važno mi je da bih ga prodao”… – Veliki sam protivnik takve ideje, jer stranac ne poznaje našu košarku i igrače, jer je naš mentalitet malo drugačiji od ostatka sveta – smatra legenda naše košarke Dražen Dalipagić. – Siguran sam da se trener iz inostranstva ne bi snašao u toj ulozi, kao što se stranci nisu snašli ni na klupama naših fudbalskih klubova i reprezentacije. Uostalom, imamo dosta kvalitetnih trenera koji mogu da vode našu reprezentaciju – kaže za “Sport” Dalipagić.NA EP U SLOVENIJI ČAK DESET PRIMERA Na tek završenom Evrobasketu u Sloveniji, deset od 24 reprezentacije imalie su strance za selektore. Aco Petrović (BiH), Aleš Pipan (Slovenija), Igor Kokoškov (Gruzija), Džo Prunti (Velika Britanija), Andrea Trinkijeri (Grčka), Dirk Bauerman (Poljska), Božidar Maljković (Slovenija), Bred Din (Švedska), Bogdan Tanjević (Turska) i Majk Fratelo (Ukrajina).  Stranac bi, verovatno, bio operisan i od, za Srbiju, tako karakterističnog klubaštva. U zemlji koja se oduvek delila, u sportskom smislu, na crveno i crno-bele, teško je poverovati da bi bilo koji poznati stručnjak mogao da bira tim u skladu sa formulama „koliko ovih, toliko i onih”. A šta bi mogla da bude mana stranog trenera na klupi Srbije? Možda razlika u mentalitu… Suočimo se sa tim da naši igrači imaju drugačiji temperament u odnosu na košarkaše iz drugih zemalja. Veliko je pitanje kako bi i košarkaška javnost reagovala da u „zemlji košarke” selektor bude neko ko nije rođen ili ko nije trenerski stasao u Srbiji.   Svaki poraz bio bi prihvaćen tragično, možda i zbog toga što je tako malo potrebno navijačima gladnih starih vremena i medalja da bi poleteli i pomislili da su sadašnje generacije na nivou onih iz zlatnih vremena. Sigurno bi bilo i onih koji bi izvlačili iracionalne argumente tipa kako na klupi Srbije tajm-aut može da bude na, recimo, engleskom jeziku. – U principu sam protiv. Smatram da ovoj mladoj reprezentaciji, koja ima potencijal, treba trener koji će raditi sa njima nekoliko godina i prepoznati sve njihove vrline i mane, praviti selekciju, kao što je to radio Ivković – objašnjava za “Sport” nekadašnji as i predsednik našeg Saveza Dragan Kapičić. – Pošto je to proces koji traje bar tri-četiri godine, pitanje je da li imamo i domaćeg stručnjaka koji je spreman toliko da radi u kontinuitetu. Kada bi na klupu došao stranac, bio bi potreban neki period uvođenja u tajne našeg mentaliteta i svega ostalog, što bi mu bilo nepoznato. Smatram da bi trener sa strane možda mogao da vodi reprezentaciju na samo jednom velikom takmičenju, ali bi u procesu pravljenja selekcije na duže staze selektor morao da bude naš stručnjak, a ja sam uvek za to da se pruži šansa mladima…NEUSPEO FUDBALSKI EKSPERIMENTŠto se tiče prakse u Srbiji, u najvećim sportovima teško smo se odlučivali na korak da stranac bude selektor. Najpoznatiji „eksperiment” bio je dolazak Španca Havijera Klementea 2006. na mesto šefa struke naše fudbalske reprezentacije. Rukometni savez je na klupu nacionalnog tima dovodio Anju Andersen i Seada Hasanefendića.  Posebna priča bila bi ko od stranaca ima biografiju vrednu pozicije selektora Srbije. Ruku na srce, iako nismo ono što smo nekada bili, naša košarka je i dalje cenjena, tako da bi eventualo trenersko rešenje iz inostranstva moralo da bude neko zvučno ime. A takvih je malo, da ne kažemo premalo, i svi su već angažovani u elitnim evropskim klubovima.ŠTA KAŽE PRAKSAA šta pokazuje praksa? Koji strani treneri su imali najveća dostignuća na Evropskim prvenstvima radeći u zemljama koje nisu rođeni. Krenimo u rikverc – špansku reprezentaciju koja je bila šampion Evrope 2009. i 2011. vodio je Serđo Skariolo. Italijan je imao veliko iskustvo u radu sa španskim košarkaškima (od 1997. do 2008. godine) trenirajući Baskoniju, Real Madrid i Malagu i osvajajući titule u ACB ligi (2000. Real i Malaga 2006. godine). I 2007. godine šampione Evrope je vodio trener koji nije rođen u državi sa kojom se popeo na pobedničko postolje. Nacionalni tim Rusije sa klupe je vodio David Blat, Amerikanac sa pasošem Izraela. On je čak šest godina radio selektorski posao (2006-2012), ali i on je, baš kao i Skariolo, imao iskustva rada u klubovima u Rusiji (Dinamo Sankt Petersburg i Dinamo Moskva). Italijani su 1999. godina slavili Bogdana Tanjevića, Nemci 1993. Svetislava Pešića, pa je lako izvući zaključak – svi strani treneri koji su pravili vrhunske rezultate sa nacionalnim selekcijama neke države imali su ozbiljan staž u klubovima iz liga tih zemalja, bili su i te kako upućeni u košarkaška dešavanja u njima i jasnu sliku o igračima koje su pozivali u tim. U Srbiji to baš nije tako, pa je malo verovatno da ćemo u dogledno vreme na klupi naše A selekcije videti nekog ko nije naš.