samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Život prođe na 10.000 šaltera By: [Glasnik] Date: Septembar 22, 2013, 04:04:23

Život prođe na 10.000 šaltera



    UPRKOS svim obećanjima da će Srbija dobiti modernu, obučenu, brzu, efikasnu i ko zna kakvu još administraciju, koja će naravno biti u službi građana, šalteri su i dalje naša noćna mora. Različite službe nisu elektronski povezane, pa svakoj morate i za najmanju sitnicu da nosite hrpe papira, na koje plaćate enormne takse. Najjeftinija je oko 600 dinara. I koliko god papira da imate, uvek vam je potreban bar još jedan! Radno vreme šaltera nije prilagođeno radnom vremenu građana, pa tako, da biste nešto završili u katastru, sudu ili poreskoj upravi danima morate da bežite s posla. Niko nikada nije izračunao koliko sati prosečan građanin izgubi ispred raznih vrata i šubera, niti koliko to izdangubljeno vreme košta. Ali je zato jedno istraživanje Privredne komore pokazalo da širom Srbije vreme i živce gubimo na oko 10.000 različitih šaltera! Šta sve muči građane Srbije kada je u pitanju kafkijanska administracija najbolje se vidi na jednom sajtu na kom su se ljudi oglašavali cele prošle godine sa pitanjima koja ih tište. Tako se moglo čuti: * KADA ĆE REGISTRACIJA VOZILA moći da se završi sa jednom uplatnicom umesto 12, i da ne mora obavezno vlasnik da podnosi dokumentaciju kao da se registruje on, a ne auto? * KADA ĆE DRŽAVNI I LOKALNI ORGANI prestati da traže potvrdu o državljanstvu i rođenju? Ako imam čipovanu ličnu kartu ne vidim kako sam mogao da je izvadim bez državljanstva? * KADA ĆE ORGANI LOKALNE UPRAVE prestati da traže potvrdu o prebivalištu? Adresa koja se izvadi u Ljermontovoj je ista ona u ličnoj karti i ne može biti drugačija! * KADA ĆE VRTIĆI PRESTATI da traže nepotrebne potvrde za upis dece? Za upis deteta se traži više potvrda nego za usvajanje! * KADA ĆE PORESKA UPRAVA PRESTATI da traži nepotrebne izvode? Za povraćaj poreza za prvi stan traži se izvod iz knjige rođenih i državljanstvo, iako ti podaci slede iz čipovane lične karte. Traže i potvrdu o prebivalištu za sve adrese od usvajanja zakona, što može biti i u više gradova (ovo se traži da bi se iz svih opština dobavile potvrde da se neko ne duži porezom, ali je nejasno zašto poreska uprava nema jedinstven registar). * KADA ĆE DRŽAVA POČETI sama da pribavlja dokumente koje izdaje? Primer: za konkurs za posao u opštini, samo deo neophodnih papira čine overena fotokopija diplome (ako bi se napravio jedinstven registar diplomaca, svaki činovnik bi mogao da proveri u računaru da li je neko završio potrebnu školu); overena fotokopija radne knjižice (pitanje stvarnog staža može se proveriti preko fonda PIO, jer privatnici mogu da lupaju pečate u radnu knjižicu a da ne uplaćuju staž); dokaz o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih; potvrda iz MUP da nije osuđivan (i MUP je deo države, pa i ovaj dokumet može da se pribavi po službenoj dužnosti, baš kao i potvrda iz suda da nije pod istragom). Sve ove probleme rešio bi centralni registar kojem bi imali pristup svi državni organi. Tada se ne bi dešavao apsurd da za prijavu porodiljskog odsustva poslodavac i porodilja, kako je lane prebrojalo Udruženje vlasnika računovodstvenih agencija, treba da prikupe 86 papira, od kojih čak 80 nepotrebnih! Administracija prijave trudničkog i porodiljskog odsustva košta privredu više od 690 miliona dinara godišnje, a za taj novac moglo bi da se zaposli 1.200 ljudi. Svi ovi problemi neće skoro biti rešeni jer su za najveći broj nadležne opštine, a svaka ih rešava kako stigne. Recimo, po svom nahođenju određuje radno vreme šaltera. Pa tako poreske uprave sa strankama rade isključivo pre podne, negde od osam do 10, a negde od 11 do 13 sati. U većini evropskih zemalja birokratija radi bar dva puta nedeljno sa građanima do uveče, zbog onih koji ne mogu da izlaze s posla kako im se ćefne. Kod nas to radi samo MUP. Ipak, ono na čemu je država angažovanja jeste stvaranje jedinstvene baze matičnih knjiga građana, koja treba da umreži opštine. Kako kažu u Ministarstvu pravde i državne uprave, oni su u zakonskom roku uspostavili Centralni sistem za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga. Tako su stvoreni preduslovi da sve matične knjige budu prevedene u elektronski oblik. Do polovine godine, u Centralni sistem dostavljeni su podaci iz matičnih knjiga za 130 gradova i opština, sa oko 13.000.000 upisa. U ovoj fazi projekta Centralnom sistemu će podatke dostaviti još 45 gradova i opština, a svi su dužni da prevedu matične knjige u elektronski oblik do kraja sledeće godine. Tako će se formirati jedinstvena baza podataka o građanima, pa će oni moći da podignu svoj izvod u bilo kojoj opštini u zemlji.   Ali postavlja se pitanje kada će drugi državni organi i službe prestati da traže prilaganje izvoda iz matičnih knjiga za razne potrebe, s obzirom na to da ta dokumenta postoje u elektronskoj formi? – Projekat uspostavljanja Centralnog sistema ključni je element u reformi državne uprave. Imajući u vidu broj organa uključenih u ovaj sistem, on je najveća mreža državnih organa, pa se u narednom periodu očekuje povezivanje i drugih evidencija o građanima sa ovim sistemom – kažu u Ministarstvu državne uprave.BIĆE MOGUĆE I DOSAD NEZAMISLIVO POSLE kompletiranja centralnog sistema biće moguće zasad nezamislive stvari u Srbiji. Recimo, naručivanje izvoda preko svih sredstava elektronske komunikacije (veb, kontakt centar, SMS poruke); ili razmena elektronskih dokumenata o izvršenim upisima između matičara. U centralnom sistemu razviće se softverski modul za elektronsko plaćanje, i obezbediti javni elektronski servis za prihvatanje prijava, zakazivanja venčanja, za komunikaciju između registara i porodilišta radi registracije novorođenčadi i pružanje ličnog identifikacionog broja bez učešća roditelja. Takođe, obezbediće se elektronski servis povezan sa MUP-om (prijava prebivališta, lične karte, pasoši, vozačke dozvole), Ministarstvom rada i zapošljavanja (dečji dodaci, materijalno obezbeđenje porodica, materinski dodatak), Ministarstvom prosvete (upisi u predškolske ustanove i škole), Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i Fondom PIO, Poreskom upravom, Republičkim zavodom za statistiku. Ovo povezivanje biće obaveza Srbije za integraciju u EU, ali još se ne zna kada ćemo taj uslov ispuniti.