samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Albanske bande pretnja državi By: [Glasnik] Date: Jul 08, 2013, 22:02:51

Albanske bande pretnja državi



   SNAGE vojske i policije trebalo bi jače da se suprotstave naoružanim Albanacima koji prelaze administrativnu liniju sa Kosovom. Oni već 14 godina uz blagonaklon stav vojnika Kfor i kosovske policije pod oružjem upadaju u centralnu Srbiju i prave štetu srpskom stanovništvu. Uglavnom kradu šumu, ali na meti bandi je i stoka, voće i povrće, a ne prezaju ni od oružanih napada na Srbe.Da je dvanaesti sat da država zaštiti građane koji žive uz liniju sa južnom pokrajinom, pokazao je i poslednji incident u selu Borovac kod Kuršumlije, kada se Žandarmerija sukobila sa grupom Albanaca, koja je krala drva iz srpskih šuma. Ovo je, prema oceni stručnjaka za bezbednost, samo jedan u nizu napada na žitelje ovog kraja, zbog čega se među meštane sve više uvlači strah i za goli život.Dan posle sukoba sa srpskom patrolom, u kom su ranjena šestorica Albanaca, na ovom delu administrativne linije sa Kosovom u ponedeljak je bilo mirno. Na mestu razmene vatre istražni sudija Višeg suda iz Prokuplja zatekao je pustoš, jer su oni prethodno posekli oko 60 ari šume u privatnom zabranu.- Na mestu gde su Albanci krali šumu pronađen je traktor sa drvima, jakne šumokradica, čaure od rafalne paljbe i veliki broj posečenih stabala – kazao je posle uviđaja za „Novosti“ sudija Rakić.KFOR I EULEKS ĆUTE REAKCIJA Kfora i misije Euleks, iako su odmah obavešteni o okolnostima incidenta, izostala je. Da se sukob, sa Žandarmerijom dogodio potvrdila je jedino kosovska policija. – Povređeno je šest muškaraca, od kojih je petoro lica zadobilo lakše i jedno teže povrede – saopštio je Baki Keljani, portparol KPS. – Povređeni Albanci smešteni su Kliničko-bolnički centar u u Prištini.Prema izjavama meštana, na oko 200 metara unutar prostora opštine Kuršumlija u nedelju se vodio žestok vatreni okršaj, a pojedinačna i rafalna paljba trajala je oko pola sata. Na poprištu je pronađeno više od stotinu čaura.- Pucalo se kao da je pravi rat. Meci su fijukali na sve strane, zabadali se u drveće, zemlju, ali srećom, zaobišli su naše dvorište i kuću – pričaju supružnici Radomirka (65) i Radoslav Pavlović, čija je kuća nedaleko od mesta sukoba.Oni ističu da im Albanci šumu kradu gotovo svakodnevno od dolaska međunarodne zajednice na Kosovo, a samo njima su „očistili“ 40 ari. U haranje sa puškama u rukama Albanci kreću već od marta pa do kasno u jesen.Odgovornost za incidente koje prave Albanci najviše leži na bezbednosnim strukturama na Kosovu, jer je kosovska strana administrativne linije – gotovo nebranjena. Osim pljačke stoke i krađe šume u selima kuršumlijske opštine u proteklih 14 godina ubijeno je desetak meštana, a od posledica nagaznih mina nastradalo i više pripadnika srpske policije.Da su srpske snage bezbednosti postupile na najbolji način, smatra Milan Mijalkovski sa Fakulteta za bezbednost. On kaže da incidenti na rubovima Kopnene zone bezbednosti traju od 1999, kao i da ih država do sada nije doživljavala kao ozbiljniju pretnju.KRAĐE UNOSAN “POSAO“ SAMO Šumskom gazdinstvu „Toplica“, koje posluje u sastavu „Srbijašume“, krađe Albanaca nanele su štetu od oko pola miliona evra, a ona nastala na privatnim imanjima je – neprocenjiva. Razbojništva u srpskim šumama veoma su unosna za Albance iz susedne podujevske opštine. Oni po kubiku drveta zarađuju oko 50 evra, dok im od traktorske prikolice ostaje najmanje 300 evra.- Osim što kradu šumu i nanose štetu, Albanci koji dolaze sa Kosova su dobro naoružani i spremni u slučaju nailaska policije – objašnjava Mijalkovski. – Još je opasnije što oni vršljaju, osmatraju teren i utvrđuju staze, kojima bi u slučaju oružanog napada mogle da se ubace borbene grupe.Profesor Mijalkovski napominje da je Kfor uglavnom uzdržan, jer je međunarodnim snagama najvažnija sopstvena bezbednost. Najveći deo brige o građanima oni prepuštaju kosovskoj policiji koja na ilegalne prelaske ne reaguje.Da je posle poslednjeg incidenta krajnje vreme da Srbija preispita zaštitu bezbednosti u pojasu uz liniju sa KiM smatra general u penziji Momir Stojanović, bivši načelnik Vojne službe bezbednosti. On ističe da bi naše patrole trebalo da žustrije reaguju i da ne dozvole da drske grupe huligana testiraju odbranu države.- Vojska i policija u Kopnenoj zoni bezbednosti ne smeju da budu učaurene u bazama. Naše snage trebalo bi da budu pokretljivije, kako bi zaštitile građane. Srbija ne sme da dozvoli da se među narod na jugu uvuče strah i sumnja da im je pored imovine ugrožen i život. Ukoliko se to desi, narod će početi da se iseljava, a država će uz bezbednosni problem dobiti i politički.Režim bezbednosti uz liniju utvrđen je Kumanovskim sporazumom iz 1999, koji je definisao Kopnenu zonu bezbednosti sa njene severne strane. Dve revizije ovog ugovora, prema mišljenju bivšeg šefa diplomatije SR Jugoslavije Vladislava Jovanovića, propuštene su prilike da Srbija zatraži da se i sa druge strane linije uvede stroži režim.- Naše vlasti proteklih godina bile su vrlo pasivne prema Kforu, koji je dopuštao da Albanci prelaze i čine krivična dela – kaže Jovanović. – Beograd bi pod hitno trebalo da izvrši pritisak na Brisel i Vašington, kako bi međunarodne snage na Kosovu pojačale zaštitu linije. To je urgentno pitanje koje je moglo biti otvoreno i prilikom pregovora sa Prištinom.