samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Državne firme na čelu gubitaša By: [Glasnik] Date: Jun 13, 2013, 04:00:12

Državne firme na čelu gubitaša



   SRPSKA privreda prošlu godinu je završila u gubitku od 63 milijarde dinara. Najveći deo “minusa”, čak 87 odsto, stvorila su javna preduzeća. Državne firme su 2012. godinu okončale sa manjkom od 54 milijarde dinara i on je sedam puta veći nego u 2011. godini. Za razliku od ostatka privrede, državna preduzeća, pokazuje u sredu predstavljena analiza Agencije za privredne registre, stvorila su gubitak i u redovnom poslovanju.Preduzeća u Srbiji su se tako vratila na krizne staze. Posle “plusa” od 64 milijarde dinara upisanog u 2011. firme su, pritisnute kreditima, nastavile da uvećavaju gubitak. Najveći gubitaš među javnim preduzećima, ali i u čitavoj srpskoj privredi je “Srbijagas” sa manjkom od 35,1 milijardu dinara. Najbolji poslovni rezultat i lane je postigao NIS, koji je poslovao sa dobitkom od 49,5 milijardi dinara. Među 490 javnih preduzeća, gubitaša je čak 198.- Srpska privreda u 2012. je, kao i ranijih godina,imala pozitivan rezultat iz redovnog poslovanja, ali on nije bio dovoljan da finansira kursne razlike i razne otpise koji su posledica poslovanja – objašnjava Ružica Stamenković, registrator u Registru finansijskih izveštaja i boniteta APR. – Pozitivan rezultat iz redovnog poslovanja nije bio dovoljan da finansira rashode, kursne razlike i razne otpise koji su posledica poslovanja iz pozajmljenih sredstava. Dalje pozajmljivanje više ne proizvodi pozitivan efekat. Srpska privreda više ne može da napravi rezultat koji je veći od troškova pozajmljenih sredstava. Gubitak je, ipak, manji nego u prvim kriznim godinama.Javnim preduzećima, međutim, ni redovno poslovanje, bez pratećih troškova, nije donelo dobitak, već “minus” od tri milijarde dinara. Tokom 2012. su uspeli da stvore 17 milijardi dinara finansijskih gubitaka i još 34 milijarde ostalih gubitaka.AMBIJENT SRPSKA privreda lane je poslovala uz inflaciju od 12,2 odsto i slabljenje dinara od 8,7 odsto. Nasuprot tome, u 2011. godini, kada je privreda bila u “plusu”, dinar je ojačao za 0,8 odsto, a inflacija je bila sedam odsto. Prošle godine bruto domaći proizvod Srbije je smanjen za 1,7 odsto, a industrijska proizvodnja za 2,9 odsto.- Pitanje je zašto su javna preduzeća ostvarila gubitak i u redovnom poslovanju – kaže Ružica Stamenković. – Ostali gubici su cena zaduživanja i cena otpisanih potraživanja. To može da znači i čišćenje bilansa javnih preduzeća, ali samo ako se ti otpisi ne budu videli i narednih godina.Zdravo tkivo srpske privrede čini 35.030 preduzeća, što je 38,8 odsto, koja mogu i dalje da se pozajmljuju. Ona ostvaruju 75 odsto ukupnih prihoda privrede, a zapošljavaju 63 odsto radnika. Među javnim preduzećima kreditori bi sredstva odobrili ako ih zatraži neko od 291 bonitetno sposobnih.PADA ZAPOSLENOSTI TOKOM prošle godine privreda u Srbiji je smanjivala radnu snagu. U 92.157 preduzeća, koja su podnela finansijske izveštaje, radilo je ukupno 1.004.336 ljudi. To je za 1,4 odsto, odnosno 14.381 radnik, manje nego u 2011. godini.DO GUŠE U DUGOVIMAPRIVREDA se zaduživala nemilice i tokom 2012. Učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja je smanjeno sa 36,8 na 34,6 odsto. Jedan pozajmljeni dinar bio je pokriven sa svega 60 para sopstvenih sredstava, a godinu ranije sa 66 sopstvenih para.STRUČNJACI: DOBRO ŠTO JE VLADA OBJAVILA MERE, ALI KAKO IH SPROVESTIPOTREBNO 6 MILIJARDI EVRA INVESTICIJADOBRO je što Vlada Srbije najavljenim merama, konačno, nagoveštava reformu pojedinih segmenata države, javnih preduzeća i onih u restrukturiranju, ali je pitanje ko će i kako to spovesti, ocenili su stručnjaci Ekonomskog instituta na predstavljanju novog časopisa MAT.- Javni dug neće moći da bude zaustavljen samo aktuelnim paketom mera, ostaje da se vide i projekcije za naredne dve, tri godine – rekao je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. – Mi nemamo problem samo u ovoj godini, javni dug će nastaviti da raste i potrebno je da u 2014. i 2015. imamo jednake uštede kao i u 2013. godini.Predviđaju se, dodaje Vučković, uštede od 40 milijardi dinara na diskrecionim rashodima države, nezavisno od plata i penzija. Ostaje i drugi deo državnih rashoda, da se vidi na koji način će biti kontrolisane plate i penzije. I pored privrednog rasta, pre svega industrijske proizvodnje, izvoza i prometa, taj rast ne može biti održiv na duže vreme, bez investicija.- Srbiji je u ovoj godini potrebno ukupno šest milijardi evra investicija, od čega trećina, ili 1,8 milijardi evra, treba da budu strana ulaganja – kaže Stojan Stamenković, ekonomista. – Ove godine imamo veliki pad stranih investicija, a i da se realizuje aranžman o kome se pregovara sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sve što je najavljeno, neće preći milijardu evra. U prvom tromesečju tekuće godine bilo je svega 150 miliona evra stranih investicija, i u protekla četiri meseca zabeležen je pad za oko 10 odsto. (D. M.)