samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Spas u štednji, slede i otkazi By: [Glasnik] Date: Jun 12, 2013, 04:03:50

Spas u štednji, slede i otkazi



    VLADA je sve bliža paketu mera koji će zaustaviti rast “minusa” srpskog budžeta. Na  sastanku predstavnika stranaka vladajuće koalicije u utorak dogovoreno je kako će se kretati plate i penzije ove i sledeće godine. Oktobar će, po svemu sudeći, zaposlenima, koji plate primaju iz budžeta, i najstarijima doneti povišicu od 0,5 odsto. Dogovoreno je smanjenje javnog sektora, a predstoje i izmene Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji. Detalji paketa ekonomskih mera biće usaglašeni u nedelju. – Shodno zaključku s prethodnog sastanka, ove godine se ne planira ni zamrzavanje ni smanjenje plata i penzija, dok će njihov dalji rast u 2014. godini biti u skladu sa rastom privrednih aktivnosti – navodi se u saopštenju Vlade Srbije posle održanog sastanka. Budžet će se tako spasavati smanjenjem rashoda. Neophodnih 40 milijardi sačuvaće se smanjenjem subvencija, pre svega gubitašima, manjim nabavkama robe i usluga i manjim investicijama. Već na jesen, kako je u utorak najavio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, na dnevnom redu će biti racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru. SASTANAK  SASTANAK je održan u utorak ujutru. Razgovarali su premijer Ivica Dačića, prvi potpredsednik Vlade Aleksanadar Vučić, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, ministar rada Jovan Krkobabić i guverner NBS Jorgovanka Tabaković.  – Smanjićemo ukupne rashode za 40 milijardi dinara – rekao je Dinkić. – Dogovoreno je da se izradi poseban akcioni plan kako bi se na jesen doneli zakoni koji će omogućiti racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru.Srbiji predstoje ozbiljne strukturne reforme. Podsticaćemo samo one koji mogu da proizvode, da ulažu i zaposle ljude, a ne želimo više da trošimo novac na gubitaše i na neproduktivne aktivnosti. Budžetski deficit će biti ograničen na 4,7 odsto BDP-a na republičkom nivou. Procene nekih međunarodnih institucija, među kojima i Svetske banke, kažu da budžet plaća najmanje 20.000 zaposlenih više nego što je državi potrebno. Prekobrojnih je, prema njihovoj proceni, najviše u lokalnim samoupravama, među nemedicinskim osobljem u zdravstvu i prosvetarima u seoskim područjima. OPREZNO  EKONOMISTI upozoravaju da Vlada mora bude oprezna u štednji, kako se ne bi usporio privatni sektor.  – Iz ugla fiskalne politike mora da se uštedi 40 milijardi dinara, ali to treba uraditi na optimalan način – smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Bilo je bolje da se uštedelo na platama i penzijama i da su se oporezovale veće zarade u javnom sektoru. Moguće je uštedeti 40 milijardi dinara i na diskrecionim rashodima. Važno je da te uštede ne naškode privredi. Od nekih investicija i javnih nabavki treba odustati, ali ne treba odustati od investicija u infrastrukturu niti rizikovati da štednja u nabavkama dovede do nestašice lekova ili nečeg sličnog. Ne bi trebalo ni da se kasni u plaćanju privatnom sektoru. Uz štednju, potrebni su kratkoročni stimulansi privredi da bi preduzeća preživela. Neophodno je istovremeno otpočinjanje strukturnih reformi.Predstavnici stranaka vladajuće koalicije su se dogovorili i da se  krene u reformu radnog zakonodavstva i Zakona o planiranju i izgradnji.  Izmene prvog treba da omoguće lakše zapošljavanje, ali i otpuštanje.  Glavna zamerka investitora je način obračuna otpremnina i njihov zahtev  je da se one isplaćuju samo za godine provedene kod poslednjeg  poslodavca.Stručnjaci, s druge strane, napominju da je neophodno uvođenje fleksibilnog radnog vremena. Na građevinsku dozvolu u Srbiji se sada čeka i 260 dana, pa bi nova zakonska rešenja trebalo da pojednostave birokratske procedure. A kad je reč o mogućnostima privrede da finansira povećanje plata i penzija, Fiskalni savet je nedavno poručio da naredne godine one ne bi trebalo da rastu više od dva odsto. EFIKASNIJE SRBIJI je, smatra profesor Milojko Arsić, potrebno efikasnije upravljanje investicijama kako naši putevi ne bi bili skuplji od nemačkih. Istovremeno, potrebno je omogućiti lako menjanje vlasnika nesolventnih preduzeća, pa i u privatnom sektoru da se ne bi ponovila sudbina putarskih firmi koje su bile u vlasništvu Mila Đuraškovića. Trajne kontrole budžeta izgleda da nema bez reforme penzionog sistema. – Prvi korak bi moralo da bude nagrađivanje onih koji kasnije odlaze u penziju i smanjenje primanja onima koji se ranije penzionišu – smatra Arsić. – Sledeći korak bi trebalo da bude povećanje starosne granice za žene.