samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Subotica: Siromašnoj porodici Šefer deca su blago By: [Glasnik] Date: Maj 25, 2013, 04:00:03

Subotica: Siromašnoj porodici Šefer deca su blago



   U DOMU jedanaestočlane porodice Šefer iz Tavankuta kod Subotice, za koji je malo reći da je skroman, nedostaje svega sem ljubavi, nade i veselog dečjeg smeha. Da nema toga i pomoći dobrih meštana, pitanje je kako bi Ljubomir i Ana i njihovo devetoro dece preživeli. Jer, 14.000 dinara socijalne pomoći i nadnica koju glava porodice zaradi na građevini nisu dovoljni ni za najosnovnije potrebe.U trošnom kućerku, u neposrednoj blizini seoske deponije, bez vode i sanitarnog čvora, kao podstanari stasavaju Dajana (14), Dijana (13), Danijela (11), Milan (9), Dejna (8) Dejana (6), Darijana (5), Bojan (3) i najmlađa, dvogodišnja Diona.U dve male prostorije i kuhinjici spava njih jedanaestoro. Kuva se na jednom “smederevcu”, na kome se i greje voda za kupanje jer kupatila nema. Doskoro je Ana odeću prala na ruke, pa su joj komšije obezbedile veš-mašinu, u koju takođe mora ručno da sipa vodu.- Teško je. Snalazimo se kako znamo, a najvažnije je da deca nisu gladna – priča majka Ana pokazujući na lonac supe na šporetu. – Prvo supa, a šta će posle biti, “suvo” ili nešto drugo, videću. Skromni su, ali sve stariji i zahtevniji. Samo za sveske morala sam da platim 12.000, a gde je ostali školski pribor.Školarci, njih petoro, svakodnevno pešače oko tri kilometra do škole. Obučeni skromno, ali uvek čisto. I pored toga što ih osmoro spava u jednoj sobi, što nemaju ni pisaćeg stola, ni kompjutera, ni mirnog kutka za rad, svi su dobri i uzorni đaci.Na prvom mestu su im domaći zadaci i učenje, a kada to završe, najstarije devojčice pomažu majci oko kućnih poslova i oko mlađe dece.- Želela bih da budem vaspitačica, možda baš zato što vidim kako je lepo raditi sa mlađima, učiti ih, igrati se s njima – zrelo priča Danijela, dok pomaže Dejni i Darijani da uvežbaju koreografiju sa kojom će nastupiti na “Klincijadi”.- Volela bih da imamo kompjuter, već učimo da radimo na njemu. Sestre imaju i neke zadatke da urade. Pomognu nam drugovi, pozajme kada nam nešto nedostaje od pribora.Iako ih je puno na vrlo malom prostoru, svađe među decom gotovo nikad nema. Čuje se samo njihova graja i smeh. Navikli na oskudicu. Oni se ne tuku zbog igračaka već se igraju čime imaju, pevaju, glume…NEOPHODNA IM JE KUĆA KOMŠIJE iz Tavankuta pomognu Šeferovima kad god mogu, što u odeći, hrani, osnovnim potrepštinama. Zahvaljujući njima dobili su socijalnu pomoć, međutim, neophodna im je kuća sa kupatilom i sanitarnim čvorom.- Molimo gradsku upravu da im ustupi neku kuću na korišćenje koja je u vlasništvu grada, kako bismo imali najosnovnije uslove za život – kaže Marko Berberović iz Tavankuta, koji već godinama pomaže Šeferovima.- Najviše volimo da u pesku pravimo dvorce, kuće, puteve, a onda sve to srušimo i zatrpavamo jedni druge – smejući se pričaju najmlađi Dejana, Darijana i Bojan, dok nas Diona vuče za ruku da pokaže gomilicu mokrog peska.- Ali onda se mama ljuti, kada treba da vas sve okupa i posle očisti blato koje je ostalo iza vas – milujući ih, blago ih prekoreva Danijela.Majka kao majka, ponosna što su složni i dobri, a istovremeno i tužna kada ih gleda kako se u najvećoj nemaštini ponašaju kao pravi mali ljudi.- Kritikovali su me kada sam rađala. Govorili su, zašto sam ih ovoliko rodila, zašto nisam prestala… Svima sam rekla i uvek ću govoriti, sebi sam ih rodila, podići ćemo ih, a takvi kakvi su najveće su bogatstvo na ovome svetu – odlučna je majka Ana.SANjAJU BICIKL TRAŽILI su nedavno bicikl da idu na izlet sa školom. Nisam imala od čega da im kupim, pa su do šume išli peške za svojim drugarima. Kao kamen, srce mi se stegne kada mi nešto traže, a ja nemam kako da im pružim. Isplačem se tiho da me ne vide, pa nastavljam dalje. Moram – priča majka Ana.