samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Bogdan Lisovolik: Morate se izvući iz dužničkog ropstva By: [Glasnik] Date: April 01, 2013, 22:00:11

Bogdan Lisovolik: Morate se izvući iz dužničkog ropstva



   U SRPSKOJ ekonomiji ima još mnogo izazova. Najvažniji su visok fiskalni i spoljni deficit, visoka inflacija, kao i nizak privredni rast. Poslednji problem je, možda, ključan i njegovo rešenje je verovatno najkompleksnije. Zahteva sveobuhvatno poboljšanje u poslovnom okruženju. Dalji napredak u smanjenju fiskalnih i spoljnih deficita i inflacije je, takođe, neophodan da bi visok rast bio održiv.Ovako Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Misije Monetarnog fonda u Srbiji, u intervjuu za ”Novosti” skenira ključne probleme naše privrede. Uoči posete delegacije MMF našoj zemlji, on poručuje da je za eventualno sklapanje novog aranžmana potrebno nastaviti reforme u oblasti penzijskog sistema, tržišta rada, javnog sektora i uslova poslovanja:- Ukoliko naredna misija bude pregovoračka oko sporazuma, ključne oblasti u razgovorima bile bi fiskalna politika i strukturne reforme koje bi omogućile privredni rast.* Šta MMF konkretno očekuje?- U pogledu fiskalne politike, trebalo bi da bude postignut sporazum o pitanju kredibilnog i višegodišnjeg plana smanjenja deficita, koji bi postavio javni dug na održive temelje. U vezi s pitanjem strukturnih reformi trebalo bi se dogovriti za paket efikasnih mera u oblastima kao što su penzijski sistem, tržište rada, javna preduzeća i poslovno okruženje. O detaljima reformi u svim ovim oblastima tek bi se raspravljalo.* Jesmo li sada bliži dogovoru sa MMF nego u februaru, kada je sporazum praktično zamrznut?- Iz našeg ugla ta dva perioda je nemoguće porediti. I tada i sada, ”lopta je u dvorištvu nadležnih u Srbiji”. Drugim rečima, posvećenost vlasti da sprovodi ”zdravu” ekonomsku politiku je ključ za uspeh pregovora. Posvećenost je uvek ključ i za uspeh sprovođenja programa.NEMA VIDLJIVOG OPORAVKA U EVROPI * Da li se svetska ekonomska kriza konačno bliži kraju ili lazimo u nove probleme? – Postoje neki znaci oporavka u drugim delovima sveta, ali, nažalost, ne toliko u Evropi. Globalna ekonomija nastavlja da ide dalje različitim brzinama. Na primer, postoji snažan rast mnogih zemalja u razvoju, zatim manji, ali solidan rast u SAD, dok u Evropi, koja obuhvata sve ključne trgovinske partnere Srbije, i dalje postoje znaci slabosti.* Da li je trenutni nivo javnog duga, skoro 60 odsto BDP, prihvatljiv za MMF? Imate li i vi utisak da vlasti u Beogradu nisu preterano zabrinute zbog njegove visine?- Jasno je da je javni dug na ovom nivou previsok za Srbiju. Ovo nije samo stav MMF, već i same Srbije koja je zakonom ograničila granicu zaduživanja na najviše 45 odsto BDP. To je stav i mnogih ekonomista Srbije, uključujući i Fiskalni savet. Što se tiče našeg razumevanja Vladine politike, srednjoročna fiskalna strategija, koja je usvojena u novembru prošle godine, potvrđuje opredeljenost da se nivo duga spusti ispod zakonskog limita.* Kako komentarišete predloge srpskih ekonomista i privrednika oko oporavka i reindustrijalizacije srpske privrede?- Ideja ne nedostaje, a to smo videli nedavno i na Biznis forumu. Što se tiče tzv. industrijalizacije, po našem mišljenju, ključni cilj za Srbiju trebalo bi da bude ”odmrzavanje” rasta u sektorima koji izvoze. Ali, konkretni ciljevi treba da budu realno postavljeni.* Na šta mislite konkretno?- Imajući u vidu tešku situaciju kada je reč o javnom dugu, mogućnosti budžetske podrške su veoma ograničene i fiskalni rizici treba da budu čvrsto kontrolisani. Pored toga, subvencije ili poreske olakšice zapravo mogu da kontraproduktivno deluju na tržište i njegovu ulogu u podršci proizvodnji. Dakle, pravi izazov će biti kako poboljšati ukupnu poslovnu klimu, na pravi način iskoristiti strane direktne investicije i pravilno odrediti prioritete ulaganja u infrastrukturu. To će pomoći izvoznom sektoru, i istovremeno minimizirati budžetske troškove.*l Brinu li vas poslednji podaci o budžetskom deficitu?

- Prerano je donositi konačne zaključke u vezi sa fiskalnim podacima, jer su menjani zakoni koji utiču na dinamiku poreskih prihoda. Mislim da ćemo imati jasniju sliku tokom aprila. Međutim, događaji u proteklih nekoliko meseci zabrinjavaju – prihodi su niži od očekivanih, čak i ako se uzme u obzir nova dinamika poreskih prihoda.* Prema vašim procenama, postoji li opasnost da budžetski deficit do kraja 2013. premaši Vladine projekcije i dostigne 4,5 odsto BDP?- Naše projekcije su još preliminarne, ali uskoro ćemo objaviti preciznije prognoze. Već sada je jasno da će deficit, bez dodatnih mera za njegovo smanjenje, biti značajno veći od cilja koji je zacrtala Vlada na 3,6 odsto BDP.* Primećujete li napredak u reformama u Srbiji? Javni sektor je i dalje veliki, dobar deo budžeta odlazi na penzije?- Zaista, razloga za nastavak reformskih napora ima napretek. Izvestan pomak je postignut u proteklih nekoliko godina i to usvajanjem oprezne indeksacije plata i penzija, kao i strožih uslova za prevremeno penzionisanje. Ali taj napredak nije dovoljan: mnoge zemlje širom sveta se neprekidno prilagođavaju kako bi izašle u susret izazovima u vezi sa starenjem stanovništva. To podrazumeva stalne reforme u oblasti penzionog sistema i zdravstvene zaštite.* Na kojim reformama će MMF insistirati, i zašto?- Još jednom, nije reč o nekoj konketnoj reformi, već o paketu mera koje treba da pokrenu privredu i izvedu je na put održivog ekonomskog rasta i niske inflacije, a da istovremeno smanje fiskalne i spoljne ranjivosti.