samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Od stranaca sa reka slaba zarada By: [Glasnik] Date: Februar 18, 2013, 03:08:20

Od stranaca sa reka slaba zarada



   DELOM Dunava koji protiče kroz Srbiju i rado bi prošli svi ljubitelji reka, a naša zemlja i dalje – vrlo malo zarađuje od najveće evropske reke. Srbija se u brošurama kompanija za krstarenje luksuznim brodovima našla pre deset godina, ali od tada je malo urađeno na unapređenju ponude i zaradi. Broj brodova koji pristanu u Beogradu i Novom Sadu godinama je isti – oko 450, kao i broj turista – oko 55.000. Ove turiste stalno vode na slične izlete, a prihod je godinama isti. U ostalim podunavskim zemljama pre i njihovim prestonicama i broj turista i zarada vrtoglavo rastu.- U bečku luku godišnje pristane 3.585 brodova za krstarenje iz kojih izađe 370.000 putnika – kaže dr Ronald Šrems, šef bečkog “Dunauruma”. – Beč prilično više zarađuje zahvaljujući brodovima, nego od samih putnika. Putnici, u proseku, ostanu kao i u Beogradu od 12 do 16 časova i za to vreme odu na razgledanje grada ili na koncert u Hofburg, a korist od toga imaju prevoznici, vodiči, taksisti i prodavci suvenira. Od samih brodova, međutim, zarađuje kompletna privreda. Svaki od tih brodova u Beču koristi struju, istovari đubre, natankuje gorivo i vodu, ukrca hranu, sve potrepštine za brod, a mnogi i prezime.Nažalost, infrastruktura beogradskog pristaništa ne može da podnese da rečni brodovi koriste naše “žice”, jer bi opština Stari grad ostala bez struje, pa koriste svoje agregate. Hranu utovaruju samo kada se nešto potroši, a gorivo nikada, jer u Srbiji MUP izdaje dozvolu za pumpe na vodi, pa je ima samo Pristanište Apatin. Zbog toga, svi brodovi, pre ulaska u Srbiju, prvo stanu u Vukovar da natoče gorivo. NA ŠTA JE OTIŠLO U MINISTARSTVU finansija kažu da je Sektor za turizam dao podsticajna sredstva za Pristanište Apatin, Srebrno jezero, uređenje priobalja Golubac, Belocrkvanska jezera, marinu u Smederevu i opremu za granični prelaz sa Mađarskom. Infrastruktura i izgradnju hotela na Staroj planini “poješće”, prema nekim planovima, oko milijardu evra. A u Međunarodno pristanište Beograd još pre sedam godina uloženo je svega dva miliona evra, i to ne iz budžeta.- Velika je šteta što svi brodovi pune gorivo u Hrvatskoj – tamo ne plaćaju PDV – kaže Mihailo Ćurčić, vlasnik agencije “Kvaliti turs”. – Moji brodovi bi trebalo da budu u zimovniku, ali prezime u Beogradskom pristaništu, pošto prestonica nema za velike brodove. Ipak, priča sa punjenjem goriva je skandalozna, jer se dugo masovno rade krstarenja Dunavom i tek je prošle godine u Novom Sadu napravljen neki dogovor.Priča o tome koliko Srbija ne koristi Dunav je kao džemper koji se para, smatra Mihailo Ćurčić:- U Evropi je to ozbiljan biznis, a kod nas su odnos policije, carine, opremljenost pristaništa, servis, usluga, kao i sve ostalo na niskom nivou. BELA FLOTA DVA GRADABEOGRAD ima osam do devet brodova za krstarenje rekama, isto kao i Beč. Međutim, austrijska prestonica ima 220.000 putnika zahvaljujući katamaranima “Tvin siti” koji ga spajaju sa Bratislavom.- Planirali smo da i u Beograd uvedemo ovakvu liniju koja bi išla do Kazana, ali istraživanje je pokazalo da je neisplativo – kaže Šrems. – Korisnici “Tvin siti lajnera” su strani turisti i domaći penzioneri. Gosti u Beogradu su, međutim, niskobudžetni, a srpski penzioneri nemaju novca za putovanja.