samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Gorica Popović: Možda se i desio smak sveta By: [Glasnik] Date: Februar 03, 2013, 03:06:46

Gorica Popović: Možda se i desio smak sveta



   NUŠIĆEVA nagrada za životno delo glumcu – komičaru pripala je ove godine Gorici Popović. Prvo “životno” priznanje u karijeri biće joj uručeno u aprilu, na smederevskom festivalu “Nušićevi dani”. Iako nije mnogo igrala u delima našeg najpoznatijeg komediografa, žiri je ocenio da se širokim spektrom pozorišnih uloga svrstala u “stopostotnu Nušićevu glumicu”:- Nagrade su stvar okolnosti, najbitnije je trajanje. Raduje me ova nagrada jer veoma volim pisca i dobro poznajem njegovo delo – kaže dobitnica na početku razgovora za naš list. – Nisam ga mnogo igrala, pre svega zato što ga je Atelje retko imao na repertoaru. Zoran Radmilović je svojevremeno ovde radio svoje “Nesumnjivo lice”, Muci Draškić koprodukciju s Novosađanima… Ja sam samo jednom u Kragujevcu igrala Sarku, na televiziji Ginu, ali sam zato od Nušićevih priča napravila svoju monodramu “Gospođa Milihbrot” i izvela je više od sto šezdeset puta.*Iako ga niste mnogo igrali, Nušić je često bio vaša inspiracija?- Od nekog trenutka, prirodno sam krenula ka komičnim ulogama. Nekako je to fizičko i mentalno pitanje. Uostalom, humorni pogled na svet je zdraviji i lepši od preteranog uozbiljavanja stvari. Jezik komedije mi odgovara i prija. Moje dve autorske predstave nastale su upravo iz Nušićevog šinjela: “Iju, poplava” i “Zvezdarske zvezdice”. Bliski su mi njegovi karakteri. Rasla sam pored bake u Kragujevcu koja je pripadala tom vremenu, odlazila na soaree i sva ona mesta koje je Nušić opisivao. Uz nju, zavolela sam sam to doba, muziku i kostime tridesetih godina prošlog veka.*Žalite li što vas je mimoišla Gospođa ministarka?- Mimoišli su me, gotovo, svi njegovi likovi. Ali bilo je toliko dobrih gospođa ministarki, od Ljubinke Bobić pa nadalje… Možda bih tom liku ja dodala nešto novo, ipak, više bih volela da igram u njegovim predstavama nego da radim konkretan lik. Stalno tragam za nečim što do sada nije izvođeno. Ima jedan Nušićev komad koji do sada nije postavljen: “Opasna igra”, nešto između monodrame i komedije, s vrlo interesantnom fabulom. Sledeće godine je vek i po od njegovog rođenja, pa bih želela da uradim jednu malu TV seriju o Nušićevom životu, svetu i junacima.*Kažete da nam je potreban humorni pogled na svet. Nekad nam je bio svojstven, ali je i tu nastupila “oskudacija”?KUSTA I NOLE – POKAZALO se da samo kad izrasteš iz svog tla (u muzici, filmu, pozorištu) – nešto si rekao. I značajan si. Uverila sam se u to kad smo radili Kusturičinu operu u Parizu. Postigli smo veliki uspeh, potpuno ih je opčinila energija koja je izbijala iz te predstave. Punili smo salu od tri i po hiljade ljudi iz večeri u veče. I Nole je neko ko potpuno pripada ovom tlu: energijom i karakterom, načinom na koji pogleda u nebo i prekrsti se, pa i kad drekne. Naš je, a već je car! Neka, neka. Postao je metafora uspeha, a drugačiji je od svih saigrača…- Izgubili smo ga, jer nam je dogorelo do nokata! Zgrožena sam činjenicom da nam je budžet za kulturu manji od jedan odsto, da su zatvorene silne kulturne institucije – muzeji, bioskopi, izdavačke kuće, domovi kulture… Nije čudo što nam deca u školama vade noževe. Pojam uspeha postale su pevačice, njihova krzna i automobili. Ponovo je vreme za satirične tekstove i predstave, a nema ih. U pozorište dolaze komadi koji problematizuju društvena stanja i pojave, ali malo komedija. Eto, devetnaest godina u Ateljeu igramo “Ljubavno pismo” što je najbolji pokazatelj koliko su nam potrebni takvi sadržaji. Možemo samo da apelujemo na mlade pisce da se malo “pozabave” ovim našim užasom. Istina, mi u Ateljeu nismo u stanju ni da počnemo nešto novo zbog bule dugova u kojima se nalazimo. Osvrnimo se i na produkciju drugih beogradskih pozorišta ove sezone. Tragično,nedopustivo…*Teatar deli sudbinu svog osiromašenog naroda?- Toliko je problema oko nas. Ljudi ostaju bez posla, neki ga nisu ni stekli pa ih porodica izdržava, studenti ne vide svrhu sopstvenog studiranja. Valjda moramo da dođemo do dna da bi se nešto desilo ili menjalo. Tek u takvim situacijama su se kod nas dizale motke i pobune.*Za dobijanje britanskog državljanstva kandidati će morati više da znaju o tamošnjoj istoriji i kulturi. Napravljen je i priručnik ne bi li budući stanovnici razumeli “vrednosti i principe” ove zemlje. Mi, dotle nikad nećemo “dobaciti”?- Prateći naše kvizove uočavamo da takmičari nemaju odgovore na osnovna pitanja iz ovakvih oblasti! I to su oni ljudi koji bi, samim tim što su se prijavili, morali da znaju više od prosečnog građanina. Nažalost, za to su manje oni krivi, a više sredina, obrazovanje, mediji. U našem društvu i dalje su na snazi teme koje je Nušić postavio: gramzivost, sitničavost, sklonost ka prevarama, ambicije bez pokrića, želja za foteljom. Sve su to karakteristike o kojima je pisao i Duško Kovačević, na svoj način i Aca Popović. Sve je isto.IDEMO NA ZIHER NAŠA glumica trenutno igra u tri predstave matične kuće, Ateljea 212: “Ljubavnom pismu”, “Proslavi” i “Matici”:- Neke su skinute s repertoara, ali mi nije važno da li ću u nekoj novoj igrati koliko želim da ljudi ovde rade, da se angažuju – ističe Gorica, inače član Upravnog odbora pozorišta. – Trenutno imamo veću pomoć države nego Grada, našeg osnivača. S novom upravnicom atmosfera je potpuno drugačija. Što se repertoara tiče, vratićemo savremeni domaći tekst, klasičan komad viđen na nov način, zanimljive pojave iz svetske dramaturgije. Pa i praizvedbe kao što su to bili komadi Duška Kovačevića. Verujem i da ima dobrih mladih pisaca. Poneki se od njih razočaraju kad shvate da u pozorištu glavnu reč ne vodi kuća već sredstva. Ne ostavlja nam se mnogo prostora za promašaj, pa često idemo na ziher…*Ali je humor mnogo vulgarniji?- Na strašnom je nivou! Sve je otišlo dođavola i besmislen je izgovor da to narod želi. Tužno je ako su jedne “Kursadžije” postale kriterijum za humor. Ulaganja u takve serijale su mala i nekom se to isplati. Ipak, ne živimo samo mi u ovakvom civilizacijskom trenutku. Svuda se sve ruši i ispunjava jeftinim sadržajem. Daj šta daš, što brže i za što manju lovu! I za jednokratnu upotrebu. Take money and run -uzmi novac i beži. Cenim ljude poput Kusturice koji pokušavaju da se s tim izbore, sa Andrićgradom i Mećavnikom, snimajući neke relevantne filmove. Takvi su retki. Ali je zato gomila estradnih ličnosti koja nešto lupeta po novinama. Cele novinske strane daju se beznačajnim osobama i događajima: nekome je ispao zub ili kapa pala u blato! Opet, neki istinski umetnici i prava promocija kulture van granica zemlje, sudeći po našim medijima – kao da se nisu ni desili.*Dakle, “prevazišli” smo i Nušića?- Sada su stvari mnogo ozbiljnije. Na sceni su opasni tipovi, a ne sitni prevaranti. Ima li šta gore od činjenice da je neko skupljao otpad na smetlištu i od toga pravio čokolade za decu?! Takve pojave su za zatvor i kaznu, nikako za literaturu i plemenitu umetnost.*Sledeća godina je godina jubileja, vek i po od rođenja Nušića. Mislite li da ćemo umeti da je dostojno obeležimo?- Piščev život je bio bogat. Bio je direktor pozorišta, diplomata, dopao zatvora, učestvovao u ratu, u njemu izgubio sina. Čak i da je dva puta umro! Naime, bio je toliko bolestan da je “požurila” vest o njegovoj smrti. Stigao je da o tome, lično, pročita u novinama. Ali koliko toga mi još ne znamo o nekim znamenitim ljudima. Mnoge teme i značajni istorijski događaji čame po fiokama jer od njih nema profita… Možda su Maje bile u pravu s predviđanjem o smaku sveta. Možda se i desio, a mi to još ne znamo…