samo-opusteno Sportske Vesti
Pages: 1
Besparica muči beogradske klubove By: [Glasnik] Date: Januar 03, 2013, 16:16:58

Besparica muči beogradske klubove



   KO god je jednom kročio na Karaburmu, a voli fudbal, zna za onaj čuveni huk sa tribina: “Đavoli, đavoli!” Niko na malim terenima nije navijao kao ta “torcida” Beograda iz Ulice Marijane Gregoran. Beograda kojeg više nema. Upravo tako, klub svetle tradicije, rođen 1929, ugasio se 2012. godine. Nije preregistrovan – jednostavno je nestao. Nema ga ni u onoj Š ligi. A “đavoli sa Karaburme” su bili jedan od najvoljenijih i najgledanijih klubova prestonice.Zašto ovakav uvod? Zato što postoji bojazan da bi još neki od klubova sa beogradskog asfalta mogli da dožive istu ili sličnu sudbinu. Recimo, vapaj sa Liona odjekuje, ali hoće li ga neko čuti i pomoći?Zamislite da na fudbalskoj mapi glavnog grada ne bude Hajduka! Ne, to ne može i ne sme da se dogodi. Međutim, ko je čuo oporu priču Ljubomira Pute Popovića – mora da se zabrine. Čovek koji je od Hajduka napravio i prvoligaša, glasno i jasno je rekao da više nema odakle da obezbeđuje novac koji nema ni za vodu i osnovne potrepštine, a pogotovo ne za život kluba takvog renomea. U vreme najveće ekspanzije “golubova” zamerali smo Puti što je klub odveo tako visoko, jer smo Hajduk voleli na beogradski način, dolazili smo na Lion da gledamo lepršav fudbal, da pojedemo dobru, debelu pljeskavicu i “ubijemo” hladno pivo.SUNOVRAT OBILIĆA, RADNIČKOG… MNOGO klubova iz glavnog grada je, pre svega zbog besparice, “sletelo” u niže rangove. U Beogradskoj zoni sada bitišu Grafičar, Polet, Radnički s Novog Beograda, Trudbenik, Palilulac, Bulbuderac (nekada Zvezdara)… U Drugoj beogradskoj ligi grupa Dunav takmiči se Policajac (nekada Milicionar), u Trećoj beogradskoj ligi grupa A Obilić, koji je bio i prvak države.A sada strahujemo da i Hajduk ne ode za Beogradom u fudbalsko beznađe. Jer, Puta nije od onih koji kukaju i bez razloga dižu prašinu, ali decenije borbe iscrpljuju i najjače i najdugovečnije. Zato Hajduku mora da se pomogne! I nije samo Fudbalski savez Beograda u obavezi da to učini, već i grad. Dogodilo se, eto, da je nestao klub s imenom prestonice i neka to bude poslednja opomena za sve. Ne trebaju nam fudbalski grobovi, potrebni su nam klubovi koji će lepotom i šarmom opčinjavati decu i terati ih sa ulice na fudbalske terene.Nije, nažalost, Hajduk jedini koji se bori s besparicom i nepravdom. I na Senjaku je slična slika. Grafičar sada igra u Beogradskoj zoni, ali u možda najlepšem fudbalskom okruženju u gradu – tužno je i čemerno vreme. I to zbog administracije i sudskog postupka koji traje predugo. Grafičar je dobio na sudu, čeka se sada da to potvrdi i Apelacioni sud, ali dok ne dođe do rešenja – para nema. Dugovi se nagomilavaju, a novac koji se “grafosima” duguju je mnogo veći. Dotle, preko 200 dece svakog jutra strahuje da neće imati gde da šutiraju loptu.Ključ u bravu preti i klubovima s Dorćola. I oni se bore kao lavovi, iznalaze rešenja, uzdaju se i u tradiciju. I Dorćol i Polet, koji su nekada na derbiju okupljali i po 5.000 navijača, sada su u nebranom grožđu. Dorćol je u trećoj ligi, Polet u Beogradskoj zoni… Klubovi za poštovanje, klubovi koji imaju i šmek i imidž, klubovi koji se, jednostavno, vole.Za kraj, ili neki početak, svejedno, apel za FS Beograda, koji ima snage i razumevanja (da li i novca?) da na bilo koji način pomogne. Zarad svih ljubitelja fudbala u belom gradu.


[Izvor]