samo-opusteno Sportske Vesti
Pages: 1
Stojković: Vidim Lava i dobijem snagu By: [Glasnik] Date: Januar 01, 2013, 10:17:09

Stojković: Vidim Lava i dobijem snagu



   Ukoliko Vladimir Stojković tokom zimske pauze napusti Humsku – a željno ga čeka Mersin – Partizan i srpski fudbal će ostati bez najboljeg golmana, navijači crno-belih bez idola, koga bi verovatno obožavali i da nije jedna od najjačih karika u timu, a najljući rivali bez „mete” kojoj ne mogu da oproste prelazak na drugu stranu Topčiderskog brda.Svestan toga je i Stojković, ali je, hvaljen ili osporavan, uvek nekako ostajao u svom svetu, nedodirljiv za sve, sem za one koji ga vole i poznaju, koji znaju da se iza sportiste gladijatorske mentalne snage krije izuzetan momak, brižan suprug i otac posvećen porodici, prijateljima, poslu u kojem je doživeo „obe strane” medalje i – ostao isti, čvrsto nogama na zemlji. A, doživeo je u 2012. i porodičnu tragediju (gubitak majke) i stao na gol samo nekoliko dana posle toga, doživeo tešku povredu na meču sa Javorom i pre kraja se vratio iz bolnice da podrži drugove…Kada fudbalere Partizana pitate ko je u ekipi zadužen za atmosferu, odgovor je – Stojke. Kada upitate ko je saigračima poklonio nekoliko ručnih časovnika, opet isto – Stojke. Ko je smislio igrice i zabavu tokom zajedničkog ručka – Stojke…BOJANA MAJSTOR U KUHINJIBojana Stojković je nedavno pokazala zavidno kulinarsko umeće i pobedila u rijalitiju „Prvi kuvar Srbije”. Vladimir tvrdi da nije zahtevan suprug i da ne traži mnogo iz Bojanine kuhinje.- Ponosan sam na Bojanu zbog pobede u „Prvom kuvaru”, ona se zaista dobro snalazi u kuhinji, što je i pokazala. Ipak, neću ništa specijalno od hrane da tražim od nje za Novu godinu, meni su dovoljna i pržena jaja ujutro, neka čorba popodne i srećan sam – našalio se Stojković.- Godinu 2012. pamtiću kao uspešnu na svim poljima. Ako izuzmem porodičnu tragediju, koja me je zadesila, i na sportskom i na privatnom planu je bila izuzetno uspešna. Eto, na kraju smo preživeli i taj smak sveta, zeznuli Maje, koje su nam prognozirale kraj. Tvrd smo mi orah – smeje se Stojković u intervjuu za „Sport“.Šta biste najradije zaboravili?- Povredu! Prelom ključne kosti, koji je došao kada sam bio u najboljoj formi. Teško mi je palo, nisam mogao da verujem da se sve to baš meni dešava, ali sam se pomirio sa činjenicom da je to sastavni deo sporta, da sam smo se i momak koji je startovao i ja borili za svoj klub. Zato mu nisam zamerio, okrenuo sam se oporavku i stvarima koje život čine lepšim.Šta vam najčešće ulepša dan, čak i onda kada ustanete na „levu nogu”?- Tu mi ne treba ni delić sekunde razmišljanja, to je moj sin Lav! Kada se probudim ujutru i vidim ga kako se igra, kako raste, smeje se, ništa ne može da me poremeti. Poznato je da igrači baš i ne vole jutarnje treninge, međutim, većinu njih sam pregurao uz njegov osmeh i pomisao da me čeka kod kuće posle napornog rada.Zbog čega se najčešće iznervirate, ispadnete iz takta?- Definitivno, ljudska zloba i nepravda. I, znam da nisam jedini, to je naša svakodnevnica, ali nisam nikada naučio da živim sa tim. Pokušavam da ignorišem, no, ne može se ni to uvek.Postoji li nešto zbog čega ste ponosni na sebe?- Ponosan sam kada vidim svoju porodicu, iznad svega! Takođe, i što sam u svim iskušenjima ostao neverovatno mentalno jak i uspeo zahvaljujući tome da ih prebrodim. Ljudi obično pokleknu na tom stepeniku, ja nisam nikada, uvek sam iz svega izlazio jači i pametniji.Ima li nešto što sebi zamerate?- Preteranu samokritičnost. Izuzetno sam realna osoba, ali kada analiziram sebe, ponekad i preteram sa zamerkama. Čak i kada mi ljudi sa strane, oni čije mišljenje uvažavam, govore da je sve bilo kako treba. Uvek smatram da mogu bolje. Smatram da je perfekcionizam težnja ka uspehu, no, čovek mora da pokaže i toleranciju, naročito ka samome sebi.Od koga ste dobili najkorisniji savet, a da je ostao „urezan” u pamćenju?- Davno su mi roditelji govorili: „Vladimire, koliko dobiješ, toliko daš.” Ta rečenica me je od detinjstva pratila kroz život i posle njih su je ponavljali svi oni kojima je stalo do mene, koji su mi želeli dobro. Prijatelji, treneri, supruga Bojana… Zato ću tu rečenicu preneti i na sina Lava, siguran sam da će mu koristiti.U novogodišnjoj noći, Vladimir Stojković će poželeti…- Zdravlje i sreću! Prvo suprugi Bojani, koja će u tom momentu biti uz mene, a naravno, mislima ću biti uz našeg sina. Sve što budem poželeo njima, želim i sebi i svim našim prijateljima. Zvuči kao izlizana fraza, ali zdravlje i sreća čine suštinu života. Sve drugo čovek stvori, prebrodi, omogući, samo kada su pomenuta dva faktora uz vas. Naravno, želim srećnu Novu godinu svim ljudima dobre volje, svim partizanovcima i neka ih Bog čuva – poručuje Vladimir Stojković.VEZAN ZA KREVET PET SATIStojković je u detinjstvu bio veoma živahan, pa upadao i u nevolje. Jednom prilikom je, priznaje, proveo pet sati vezan za krevet!- Imao sam tada 12 godina i ukrao sam tatin automobil. Slupao sam ga, što je on saznao, a u to je stigla i informacija iz škole da nisam bio na nastavi šest meseci i da ima 130 neopravdanih časova i zato su rešili da me vežu za krevet – otkriva Vladimir.SMILJANIĆ „TAMIĆ”, „FERARI” ŠĆEPOVIĆStojković važi za fudbalera koji je u Partizanu zadužen za odličnu atmosferu. Vedrog duha, često smišlja šale na svoj i račun saigrača i to najčešće u toku zajedničkog ručka. Poređenja drugara iz ekipe sa životinjama na koje ga asociraju i „odokativne” procene godišnjih zarada, već su postale urbana legenda, ali je Vladimir rešio da ih sačuva od javnosti. Ipak, za „Sport” je pristao da podeli poređenje sa automobilima i da ih obrazloži.Milan Smiljanić – kamion „tamić”, smatram da obrazloženje nije potrebno.Goran Lovre – stari kombi, retko obilazi na putu i kada se desi, onda samo na „pravcu”.Ivan Ivanov – traktor, kad krene kopa kao na oranici.Marko Šćepović – „ferari”, skup i brz.Branko Pauljević – stara „buba”, uvek upali, ali nekad neće da krene.Filip Knežević – frizirani „golf dvojka”, onako mišićav izgleda kao da ima 20 konjskih snaga više.ZBOG VISINE U – NAPADDanas najbolji srpski golman, nekada – napadač. Stojković je prve korake u fudbalu napravio u rodnoj Loznici i to na suprotnoj strani terena od one na kojoj se proslavio.- Bio sam izuzetno visok, zato je trener u Loznici rekao da igram u napadu i to sam bio u sastavu sa šest godina starijom generacijom, tačnije omladincima. Imao sam 12 godina. Od tada su ostale mi neke karakteristike, još veoma dobro igram glavom. Verovatno će nekima biti čudno, ali sam između stativa stao samo mesec dana pre dolaska u Crvenu zvezdu.


[Izvor]