samo-opusteno Romantični kutak
Pages: 1
Ljubavna poezija By: Oasis Date: Oktobar 11, 2012, 21:27:29
Cudo najkrace traje

znas
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo sta

bilo je kao
nesto
sto mozemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga

bili smo na Mesecu
bili smo u jebenom Mesecu
imali smo ga

bili smo u vatri
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog mesta

bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko

primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno

tvoj smeh
i
moj

pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju.

Bukovski
Odg: Ljubavna poezija By: Oasis Date: Oktobar 11, 2012, 21:28:14
Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.


Desanka Maksimovic

Odg: Ljubavna poezija By: Oasis Date: Oktobar 11, 2012, 21:29:07
O sklopi usne ,ne govori cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
i rec nek tvoja nicim ne pomuti
bezmerno silne osecaje moje!

Cuti ,i pusti da sad zile moje
zabrekcu novim ,zanosnim zivotom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje
pred velicanstvom prirode :a potom,

Kad prodje sve ,i malaksalo telo
ponovo padne u obicnu camu,
i zivot nov i nadahnuce celo
necujno ,tiho potone u tamu,

Ja cu tu ,draga,opet reci tada
otuznu pesmu o ljubavi,kako
ceznem i stradam i ljubim te,mada
u tom trenutku ne osecam tako!

I ti ces,bedna zeno,kao vazda,
slusati rado ove reci lazne,i
i zahvalices Bogu sto te sazda,
i oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zasaplih njiva
kako se spusta nema polutama,
ti neces znati sta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe,kad me
obuzme celog silom koju ima,
i svaki zivac rastrese i nadme,
i osecaji navale ko plima!

za taj trenutak zivota i milja,
kad zatreperi cela moja snaga,
nek te srce moje blagosilja.
Ali ne volim te, ne volim te draga!

I zato cu ti uvek reci :cuti,
ostavi dusu nek spokojno sniva,
dok kraj nas lisce na drvetu zuti
i tama pada vrh zaspalih njiva!

Milan Rakić
Odg: Ljubavna poezija By: Oasis Date: Oktobar 11, 2012, 21:29:26
Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

( Dragana Konstantinovic )
Odg: Ljubavna poezija By: Oasis Date: Oktobar 11, 2012, 21:29:58
KRAJ

Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad dođes u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno
Kod odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođes u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj život
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.
Kod dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Jer gradovi su uvek daleko
I u njih se dolazi iz daljine
A svako putovanje se oduži
Jer svi misle jedino o povratku
Mada povratka nema
A ko god odluči da putuje
Mora krenuti jednog dana
A kad god krene
Krenuće u ono doba
U koje uvek neko kreće od kuće
Obično u nedelju
Kad si i ti krenuo
A kad god je nedelja
Najčešće si u nekom drugom gradu
A u kojem god da budeš
Recimo u Valjevu
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
U dan neobican za to doba godine
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu
U koje si došao kao neznanac
Ne znajući nikoga
Ni grad ni Veru Pavladoljsku
Ni da se zavole najviše
Oni što se znaju najmanje.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
Recimo u Valjevu
U Karađorđevoj ulici
Između Pošte i Suda
I evo nailazi ono doba godine
Ili tvoga života
Kad su sve žene ona
I nose njenu glavu
Ali ni jedna celu
A ona živi nepoznata među ljudima
Odmara se od tebe i od svog imena
Ali ma gde živela i ma ko bila
Znaćeš da je to ona
I da ne može biti niko drugi
Jer nikog drugog na tvom svetu nema.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Okružiće te deca kao svakog pridošlicu
I u celom gradu nećeš poznavati nikog
Jer su svi otišli
I s tim bi se nekako pomirio
Ali niko se ne vraća
Sve je gotovo a još nikoga nema
Niti ima čvrstih obećanja
Da ćemo se ponovo sresti
I to je ono što najviše zabrinjava
Pa ipak čovek nije manje nego voda
Pa voda ne umire
Niti je smrt nešto
Što se na svetu događa prvi put
I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konacno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Sve će ti biti odnekud poznato
Kao poljubac već davan nekome
U grad ko zna koji
Kad dođes ko zna kad
I ko zna otkud
Ili Veljeg Dubokog ili niotkud
Sasvim svejedno
Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio
I da uopšte ne postojiš
Jer proviđenje ne zuri
I ništa ne zaboravlja
I ne fali mu ni mašte ni ideja
Da sve poveže i ispuni
Kao što je pisano
Samo ti ne bi bio isti
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
Da se sretnu sa tobom
Dobro je što si došao
Da se u to uveriš
Baš u Valjevu
I sretneš Veru Pavladoljsku
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo

Matija Bećković
Odg: Ljubavna poezija By: Oasis Date: Oktobar 11, 2012, 21:35:48
Ljubavna Pesma

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit’ si postojala.
Rodjena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo – stvorili smo sami.


Jovan Dučić
Odg: Ljubavna poezija By: Oasis Date: Februar 26, 2013, 11:05:12
Lirski razgovor
-  Konstantin Galcinjski

-Reci kako me volis.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.
-A leti kako me volis?
-Kao srz leta , zna se.

-A da li me volis u jesenje dane.
-Cak i onda kad gubis kisobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.
Odg: Ljubavna poezija By: Oasis Date: Februar 26, 2013, 11:06:02
Pesma zeni
- Jovan Dučić

Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka –
Jer je san o sreći više ngo sreća.
Budi bespovratna kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.

Od tog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden.

I ti ne postojiš nit si postojala;
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.
Odg: Ljubavna poezija By: Oasis Date: Februar 26, 2013, 11:06:44
Ja sam tvoj - Leonard Cohen

Ako želiš ljubavnika
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge draži
Na mom licu biće krinka
Ako pak za srodnu dušu moliš
Rukom me privlači
Il i-ako voliš, mahnito istuci.

Ovde sam
Sasvim tvoj

Ako šakom treba se potući
I u ring ući
Za liječnikom, ako srce zebe,
Pregledat ću pomno
Svaki deo tebe
Tvoj ću vozač biti
Samo stupi
Il me smesti u vozilo svoje
Svejedno je
Ja sam tvoj

Da ,mesec odveć sjaji
Lanac grubo steže,
Pa zla zver ne sanja
A ja lutah svugde dokle pamet seže
Kroz sva obećanja
I znana i neznana
I neodržana
Nikad žena natrag se ne vraća
Pa sve da od boli kolena se tope
Ili da ko stene prostrem se pred stope

Zavijam sred leta
Grebem posred srca
Param prekrivače
Il' zavapim jače:”Molim”
Sav u muci toj
Ja sam tvoj.

Pa i ako usneš
U trenutku, negde, usred ceste,
Upravljač je moj
Ili ako gradom zaželiš prošetat
Nestat ja ću s maglom, kradom
Ustrebaš li oca za buduće dete
Samo kaži
Ili tek šetača po peščanoj plaži
Ja sam tvoj

Ako želiš ljubavnika
Bit ću to što tražiš
Ako ljubiš druge drazi
Na mom licu bit će krinka.

Odg: Ljubavna poezija By: Petrijaa Date: Oktobar 27, 2016, 11:44:19
Branko Miljković - Propovedanje ljubavi

Nema mene al ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti
slično muzici, slično praznini, spokojem.

Ona će sačuvati namere moje i tvoje,
i vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti.
U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti
nestaće u pepelu onih što više ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,
minula čežnjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
pa mi je prazan dan koji još došao nije,
ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
neka me nedostojnog vetar obavije.
Odg: Ljubavna poezija By: Petrijaa Date: Oktobar 27, 2016, 11:45:25
Matija Bećković - Vera Pavladoljska

Lukavica je htela da me nadlukavi
punio se mesec u avgustu kao lokva
ispaljivane pune duge preko jezera i glava
na radilištima u rudnicima boksita
ubeđivao sam nepoznate ljude
u tvoje ime
Vera Pavladoljska

Grešile su pijane ptice u prostoru
prepelica je kljunom gore okretala
svest je mrčala među liticama
gonjen točilima kršima i gubom
do grla u živom blatu mislio sam
koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao životinja
grom u lancima čamio za brdima
molio sam za sluh fizičkih radnika
divio se njihovom surovom apetitu
zaklinjao jednog gluvonemog mladića
da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
pod lažnim imenom leči svoj pepeo
u mrčavi među dvojnicima
dok muzika sneg u uši ubacuje
kleo sam se u obe ruke naročito desnu
da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
u kanjonu Tare kod Kolašina
govorio istine na svim jezicima
žario i palio da ih poveruje
dok je ćutala sećao sam se
da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
sve na svetu me na te podsećalo
hvalio sam se da si luda za mnom
cela plaža da ti se uzalud udvara
kako te teram da ideš iz glave
i kako nećeš
Vera Pavladoljska

Kulo crnog žara pod slepim očima
zarazna zvezda sve i svašta saždi
dok mi se padobran nije otvarao
i kad sam u zavičajne bezdane padao
pričali su da te zovem iz sveg glasa
al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bežao u gore
da te glasno zovem da niko ne čuje
bio sujeveran — pitao prolaznike
kako tvoje lice zamišljaju
čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde
nevidljivi uhoda ima nešto protiv
žeđ za rakijom je slična fantaziji
u teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
bile su sve usne nepismenih žena
po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
med zlatnih meridijana u vodi
opisivao oči jedne žene mesec dana
u vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
ubedio da su mi sve što imam u životu
misleći na tebe
Vera Pavladoljska

Pita za mene metak lutalica
sada me pogrešno traži oko zemlje
vučen tajnim magnetom mog čela
napija mesec da prokaže gde sam
zlostavlja mora, kuša vazduh i podmićuje
ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
sve sijalice gore usred dana
slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu
vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
jedan od vlašića sklon je porocima
i jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
nekoliko država tvrdi da si njina
ti si na svoje ime ljubomorna
kablogrami se u dubokoj vodi kvare
niko ne zna gde su slova tvog imena
u mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim naglascima
u rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
koje ptica kuka
Vera Pavladoljska
Odg: Ljubavna poezija By: Petrijaa Date: Oktobar 27, 2016, 11:47:11
Branko Miljković - Usnih je od kamena

Neka tvoji beli labudi
kristalna jezera sanjaju,
ali ne veruj moru koje nas vreba i mami.

Prostore gde nevidljiva snaga sanja
kojoj se suncokreti klanjaju,
vidiš li okrenuta zaboravljenim danima u tami?

Tebe tri sveta vole
tri te vatre prže.
A mi idemo ispred nade
koju lutajuće pustinje proganjaju.
Oni smo što su sve izmislili
i ostali sami,
ženo od svetog mermera,
bela uteho kojoj se priklanjaju.

Na zvučnim obalama
gde drevno završava more
kamenim srcem slutiš:
vazduh je veliko čudo.
Nek traje lepota sunca
do poslednjeg sna, gore
prema vrhovima koji zagubiše nam trag.
Al ludo,
ne veruj tome moru koje nas vreba i i mami.
Kristalna jezera sanjaj u tami.