samo-opusteno Romantični kutak
Pages: 1
Priče pisane srcem By: TanjicA Date: Maj 14, 2012, 16:09:13
TAJNA MOJE PRINCEZE

Dolazi zima u zemlju nicijeg kraljevstva. Vetrovi nanose gomile snega i zatrpavaju ulaze u medvedje pecine. Vise se ni pecina ne razlikuje od planine, niti se planina razlikuje od vetra. Sve je belo. Kao platno, kao krzno najlepseg vuka...Bela noc na belom nebu iza belog dana...
Ledenice vise na trepavicama princeze bele pustosi. Dolazi i zove me. Ispruzene ruke i cvrstog pogleda autoritativno se namece praznini moje samoce. Ona zeli da sledi moje srce. Ona zeli da ukrade moje misli. Snezna princeza. U belo obucena prelepa zena.Velica beskraj ukocenom lepotom, princeza snega.Kruna su joj ledeni kristali. Ogrlice, pojas - kristali su od leda. Taj nakit sto majka materija je u cvrstoj svojoj formi, jos hladnijom i ukocenijom cini princezom - princeza polova. Kao statua je obuzeta cvrstocom ledene ukocenosti i pitam se kad ce se slomiti i rasprsiti poput iluzija, koje stvara um. Neko je umro postavivsi pitanje na koje odgovor zna. Ali ne. Ona se ne lomi. Vizija je fiksna.Princeza me zove,princeza me treba. Snezna princeza od plavokosog decaka zeli izvajati statuu za centar svog ledenog parka ispred svog ledenog zamka.Nisam siguran hocu li je pratiti, iako mi srce daje takav savet. Nisam siguran hocu li je pratiti, iako mi impuls nagona govori da nema opasnosti a u isto vreme - kontradiktorno podize mi adrenalin. Nisam siguran hocu li je pratiti, iako prikriveno tezim ka sjedinjenju s njenim postojanjem.Nesigurnost je dokaz egzistencije decaka u muskarcu.
Prepustanje, prepustanje, prepustanje je osnova za izvlacenje pouke iz vizije, savetuje me moje drugo ja, i zato rekoh :
Snezna princezo, ti vladas ledenim bespucima, reci mi nesto. Moja samosvest, vodjena raciom, usmerava me u smeru suprotnom od onog kojim mi nalaze da krenem srce. Otkrij mi tajnu tvoje uzvisenosti; istinski, iskreno, hocu da je cujem.
-Propast mnogih ekscentricnosti je ponos i nestrpljenje .
I gle, dobih odgovor koji mi telepatski, propracen zvizdukom vetra, odjeknu u malim sivim celijama.
- Hladnoca je samo ono sto ti vidi oko, i samo informacija koju ono prenosi umu. Um, kao vladar, prenosi poruku telu, koje pocinje da radi onako kako je informisano. Iskljuci svoj um, i moci ces ziveti sa mnom, u ledenim beskrajima, bez straha po stradanje tvog ljudskog tela.
Iskljuciti um... doziveti to... mogu i vukovi...
Odg: Priče pisane srcem By: TanjicA Date: Maj 14, 2012, 16:09:25
Stablo i cvet

U zoru je podno stabla iznikao mali Cvet. I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo. - Ti si, sigurno, veliki Cvet - reče mu. - Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo. - Kakva je razlika izmedju Stabla i Cveta? - upita Cvet.- Cvet živi nekoliko dana, a Stablo mnogo godina - reče Stablo. - I to je sve ? - Ne - odgovori Stablo. - Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora. - To je sve? - ponovno upita Cvet. - Vas mogu ubrati i darovati. Vas mogu staviti u vazu i negovati. Vas ljudi vole, a i vi volite ljude. A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani. - Zar smo mi Cvetovi na putu? - Ne, uglavnom niste. Ali ljudi vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni. - Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet? - To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati. Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet. Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove. - Onda si ti - reče mu Cvet - izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet. Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić.
Odg: Priče pisane srcem By: TanjicA Date: Maj 14, 2012, 16:10:10
Dve zvezde. Ona i on.
Svaka na svom delicu neba, na svojoj zivotnoj stazi zivele su mirno ne znajuci jedna za drugu.Sijale su svaka svojim sjajem vere, ljubavi, nade, dobrote i prastanja. Svaka svojim sjajem u mnostvu ostalih, stvarale su nebeski hram mira i svetlosti.
Jednog dana nad nebeski hram mira svetla nadvilo se zlo tame koje je gusilo njiovo svetlo ostavljajuci za sobom beskrajno ledeno hladni mrak i pustos.
U hladnoci i pustosi nasla se ona, izvan svoje zivotne staze.
Vlastita svetlost vise nije bila dovoljna za sigurnost i spas. Bez sjaja svetla drugih ostajala je u nemilosti ledenoga zla, nesretna i napustena.
Njen vapaj nije dopirao do mase.
Tonula je sve vise u hladnocu tame. Imala je jedan jedini slabasni zrak svetlosti. Ispustila ga je kao poslednji vapaj, ostavsi bez mrvice snage, misleci na kraj.
Ali, gotovo neverujuci ugledala je jedan ispruzeni zrak koji je dodirnula, potom jos jedan, dva..
Cinile su siguran, topao zivotom nadahnut zvezdani lezaj.
Osetila je ponovo dah zivota u sebi.
Zracila je beskrajnom zahvalnoscu za razumevanje, pozrtvovanje.
Bezbroj reci hvala, u znak zahvalnosti.
Kako se jos vise, jace zahvaliti?
- Gledaj i slušaj – rekao je ON - i najtoplije i najjasnije zvezde bez svoje volje mogu biti zarobljene mrakom, kad vidis da neka gubi sjaj ispruzi prema njoj zrak topline i svetlosti. Ne čekaj!
- Kako je prepoznati , kako znati?
- Znaćes! Osetićeš!
Sada nosiš u sebi moj zrak.
Odg: Priče pisane srcem By: TanjicA Date: Maj 14, 2012, 16:10:19
Kako se cuva ljubav

Tata i decak hodaju plazom.
U jednom trenutku decak upita:
- Tata kako se cuva ljubav?
Tata ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u saku
Decak stisne saku i sto je vise stiskao, to je vise peska curilo iz nje.
- Ali tata pesak mi bezi!
- Znam ali sad potpuno otvori saku.
Decak ga poslusa, ali u tom casu dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako neuspevam zadrzati pesak.
Na to tata sa smeskom na licu rece:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drzi dlan kao da je u obliku kasike, dovoljno zatvoren da ga zastitis a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Decak ucini kako mu je receno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zasticen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto tako se cuva ljubav.
Odg: Priče pisane srcem By: TanjicA Date: Maj 14, 2012, 16:10:34
Bajka o ljubavi



Nekada davno, i jednoj dalekoj zemlji, živeli su Kralj i Kraljica.
Njihovo kraljevstvo bila je Zemlja Ljubavi.
U tom Kraljevstvu vladao je red, harmonija, spokoj, zajednistvo i zadovoljstvo, a kruna svega bila je ljubav, sto i sam naziv kraljevstva kazuje.
Cim biste, ujutro, otvorili kapke, na prozorima, neko bi vam priskocio u pomoc: «Evo, taaaako, pridrzacu ti.... .»... Drugo nasmeseno, prijateljsko lice mahnulo bi i doviknulo: «Dan pun ljubavi ti zelim, evo, idem u pekaru, zelis da ti donesem toplog hleba?»...
Cim bi neko uocio neku, tvoju, neispunjenu zelju, potrebu...Odmah bi se potrudio da ti se zelja ostvari, makar ucinio i najsitniji korak da te priblizi tvom cilju.
.Koliko je ko mogao pomoci, pomogao je.. bez pitanja, bez ocekivanja «revansa», bez kalkulacija u glavi...
U Kraljevstvu se, svakodnevno, cuo zvonki smeh i nazdravljanje: «U tvoje zdravlje i srecu, domacine!», «Za srecu i ljubav mojih gostiju!»...
Stanovnici Kraljevstva stalno su, jedni drugima, odlazili u goste, pripremali zajednicke ruckove, vecere, organizovali plesove, drustvene igre u kojima su svi dobijali. Nije bilo licemjerja, ljubomore, zlobe i zavisti.
Osmeh na licu dolazio bi iz srca, ljubav bi dosla iz duse. Nije bilo trenutka, u Kraljevstvu, kada se neko nekome ne bi osmehnuo, kada neko nekome ne bi izjavio ljubavi ili ucinio dobro delo podstaknuto, iskrenom ljubavlju prema bliznjem...
Bilo je, u Kraljevstvu i tuge i suza, ne samo radosnica, bilo je i neuzvracenih ljubavi, ali pre ili kasnije bas svako bi nasao srodnu dusu. Kako se ljubav neskriveno davala, tako je bilo lako uociti ko, prema kome, gaji posebne simpatije. Bilo je lakse naci zivotnog saputnika, nego u '' nasem svetu '', bas zbog iskrenog iskazivanja najdubljih osjecaja.
No, jednoga dana, Kralj je nacuo kako svaki zivi covjek ima ogranicen broj osmeha koji moze pokloniti, ogranicen broj puta kada sme reci «Volim te»...
Shvatio je da je energija ljubavi konacna, a ne beskonacna kako se cinilo...Covek ljubav trosi dajuci je drugima, a kada se isprazne zalihe ljubavi, osoba, tesko oboli, a moze i umreti!!! Jako se zabrinuo.
Razmisljao je, dugo, sta ce da uradi. Prestao se osmehivati Kraljici, prestao ju je grliti «iz cista mira», prosao bi ceo dan, a da nije rekao koliko je voli i koliko mu znaci.
Vidio je kako se Kraljicino lice uozbiljilo, kako joj se ton glasa promenio, video je kako skriva suze.
I Kraljica je, svakim danom, sve manje ljubavi i paznje pokljanjala suprugu. Jer kada je covjek tuzan, nesretan, ventili duse, kojima propusta ljubav, zatvore se...
Kralj nije bio zadovoljan. Voleo je dobijati ljubav i paznju, veselili su ga Kraljicini osmesi... Odlucio je potraziti pomoc Dvorskog Mudraca.
Dvorski Mudrac je odmah ponudio resenje:
proizveo je lazne osmehe, lazne cinove ljubavi i napisao je prirucnik kako se njima koristiti. U Kraljevstva se prosirila vest kako nesebicno davanje ljubavi i poklanjanje osmeha oduzima dane zivota i kako im Dvorski Mudrac moze pruziti pomoc.
Mudrac se preko noci obogatio prodajuci laznu ljubav i prirucnike.
Do tada nepoznati osjecaji i stanja zavladali su Zemljom Ljubavi:
ljubomora «Mislim da njoj dajes vise prave ljubavi nego meni», «Poklonila si mi lazni osmeh, a njemu iskreni!!!»;
strah «Sta ako mi niko nikada ne pruzi pravu ljubav?!»,
laz «Ma, naravno da ti dajem pravu ljubav!»,
sumnja «Je li njegov osmeh pravi ili ga je Mudrac tome naucio?»....
Pocelo se trgovati ljubalju: «Volecu te iskreno, ako i ti mene tako volis!», «Poklonicu ti pravi osmeh, ako ti meni das delic iskrene paznje!»...
Vise nije bilo zajednistva na koje su ljudi u, Zemlji Ljubavi navikli. Pocele su se formirati grupice, mala drustva. Unutar grupe delila bi se iskrena ljubav, a clanovima drugog drustva pruzala bi se ona lazna.
Ali i unutar drustva se događalo da se pojavi lazni osmeh!
Niko ni u koga nije imao poverenja «Voli li me zaista?», «Daje li drugome pravu ljubav?»...
Mudrac je laznu ljubav stvorio na sliku i priliku prave. Tesko je, od oka, bilo proceniti koji je osmeh iskren, a koji lazan ...
koja je ljubav prava, a koja lazna.. cuvanju iskrenih osmjeha i ljubavi samo za posebne ljude, ljudi su obolevali. Lica su bila blijeda, oci bez sjaja, a dusa, nekako, prazna. Cak se cinilo kako tezi oblik bolesti imaju oni koji daju vise lazne ljubavi i koji, isto takvu, ljubav dobivaju.
Kralj je, i sam tesko bolestan, ponovo odlucio posetiti Dvorskog Mudraca i upitati ga sto je, u tako savrsenom planu, krenulo po zlu. Pretrazio je ceo dvorac, sve tajne odaje, ali od Dvorskog Mudraca ni traga ni glasa.
Odjednom Kralj shvati da je prevaren! Kada je malo bolje razmislio od Dvorskog Mudraca je, prvi put, cuo kako je ljubav konacna.
Odmah je dao nalog da se, u Kraljevstvu, spale svi prirucnici o laznoj ljubavi, da se iskorene svi recepti za stvaranje laznih osmeha i uputstva o njihovom koristenju.
Na velikoj gozbi, priredenoj u cast pravoj ljubavi, rekao je okupljnima: «Najdrazi moji, zivjeli smo u zabludi. Mudrac nas je zaveo i obogatio se na nasoj naivnosti. No, zelim da mu, bogatstvo koje je stekao, donese srecu. Zelim da pronađe pravu ljubav i da shvati kako je nikakvo, materijalno, bogatstvo ne moze nadomestiti.
Slobodno se volite iskrenom ljubavlju. Svaka cestica, takve ljubavi, koju poklonite, poput grudve je, sto se kotrlja niz breg...Postaje sve veca i veca i veca...Takva vam se vraca i rusi svaku nedacu pred sobom! Zivela ljubav: mocna i beskonacna!».


Jeste li, nekome, danas, rekli «Volim te?»
Odg: Priče pisane srcem By: TanjicA Date: Maj 14, 2012, 16:10:48
VOLETI...

Zasto se ne divis lepoti limuna kao ostali?
Zasto se smejes i pogledas u Sunce kada ono iznenada jos vise zasija, a ostali sklanjaju pogled od njegovog sjaja?
Zasto kada je najveca oluja i grmi ti izlazis iz kuce i kisnes?
Zasto nocu izlazis i pricas Mesecu?
Zasto....

Covek ih prekida odgovarajuci:

Limun je lep, ali nikada niste videli Onu koja je posadila taj limun. Nikada niste osetili dodir ruku koje su razgrnule zemlju da bi ubacile malo stablo kome se sada vi divite. Niste osetili ljubav kojom je taj limun negovan.
Niste videli lice, osmeh, neznost... One od koje je limun naucio tajnu lepote, cistoce, neznosti...


Sunce greje i obasjava svako bice na planeti. Sunce vidi i Nju. Vidi najdivnije ljudsko bice. Svaki put kada Sunce vidi Njenu srecu, osmeh, ljubav... onda jos jace zasija, jer se raduje uz Nju. Zar mislite da bih propustio da vidim njenu srecu, pa makar izgubio vid? Njen osmeh, sreca, radost.... to je sve moje.

Oluja na koju izlazim nije nista u odnosu na strah da je Ona negde sama i drhti. Kada izadjem saljem joj svu moju hrabrost, svu moju ljubav, saljem joj misli koje samo Ona sme da zna.

Nocu pricam Mesecu sve zelje, snove, nade... Pa u svitanje kada bude sretao Sunce neka sve isprica. Neka onda Sunce jutrom svojim prvim zracima pomiluje Njeno lice i prenese joj moje reci.

Za sva ostala pitanja koja ste imali morao bih vas pustit u moje snove.
Medjutim u moje snove moze doci samo Ona. Jedino Ona ima dozvoljen pristup.

A vašim snovima....ima li ko pristup?
Odg: Priče pisane srcem By: TanjicA Date: Maj 14, 2012, 16:11:46
ŠTA U STVARI ŽELE ŽENE


Mladi kralj Artur je bio iznenadjen i uhvaćen od susednog Kralja, dok je kradom lovio u njegovim šumama.
Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladošcu i simpatičnošcu, i ponudio mu je slobodu u zamenu za
odgovor na jedno teško pitanje.

Šta ustvari žele žene?

Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reči i najstarije mudrace i mladom Arturu se činilo da je prosto nemoguće odgovoriti na njega.

Kako god bilo, bolje je i pitanje nego umreti obešen, tako da se vratio u svoje kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike.

Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, časnim sestrama, mudracima, pa čak i sa dvorskom ludom, jednom rečju, sa svima.
Ali, niko mu nije dao zadovoljavajući odgovor.
Medjutim, svi su mu savetovali da potraži odgovor kod stare veštice, jer ga je ona jedina i znala.

Cena bi bila visoka, jer je stara veštica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama.

Dosao je najzad i zadnji dan godine i Artur nije imao drugog rešenja već da razgovara sa vešticom.

Ona je pristala dati odgovor, ali u zamenu za sledeću cenu:
želela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog stola i Arturovog najboljeg prijatelja.

Mladi Artur je prestravljeno gledao; bila je grbava i uzasno ružna, imala je jedan jedini zub, širila je oko sebe takav smrad koji ga je terao na povraćanje i ispuštala je neobične krike i zvukove.
Nikad Artur nije u svom životu video odvratnijeg stvorenja.
Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da oženi ovo storenje, uplasio se i posustao.

Ali Sir Gawain je saznao sta se dogodilo i odlučno rekao da je žrtvovanje za život svog prijatelja i za očuvanje Okruglog stola vredno toga.

Najavljeno je venčanje, nakon čega je stara veštica u svojoj paklenoj mudrosti rekla:
"Svaka žena želi da bude vlasnica svog života!"

Čim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu.
Isto tako, da je i mladi Artur spasen.

Tako je i bilo.

Čim je cuo odgovor, monarh susednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na život.

Venčanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko vise od Artura nije osećao i olakšanje i težinu u isto vreme.

Sir Gawain je bio nasmešen sve vreme, ljubazan i pun poštovanja, po svom starom obicaju.
Stara veštica je napravila pravi skandal svojim najgorijim načinom ponašanja: ždrala je kao zver, bez korišćenja pribora za jelo - rukama, i uz to proizvodila zastrašujuce urlike i zvuke, a da ne spominjemo nepodnošljivi smrad.

Konačno je došlo i vreme prve bračne noći i dok je čekao svoju novovenčanu mladu da mu dodje u krevet...

Gawain je ugledao kako mu prilazi najlepše žensko stvorenje koje je ikad u životu mogao zamisliti.
Sav ocaran je upitao šta se dogodilo, na šta mu je mlada devojka odgovorila da je to ona, veštica, ali da će pola vremena provesti s njim kao veštica, a pola kao mlada devojka i to sve zato što je on bio dobar prema njoj sve vreme.
Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt želi preko dana, a koji preko noći.

Koje okrutno pitanje!

Gawain je požurio sa razmišljanjem.
Da li da preko dana ima divnu devojku koju ce moći svima pokazivati bez straha i srama, a noću u intimnosti svog kreveta imati monstruoznu
vešticu???
Ili pokazivati prijateljima preko dana vešticu, a trenutke bračnog sladostrašća provoditi sa divnom devojkom???


Sta biste vi izabrali?

Gawain-ov odgovor se nalazi malo niže, ali pre čitanja, donesite svoju odluku. !!!!


Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pušta na volju da sama odluči.

Čim je to čula, veštica je rekla da ce uvek biti u obliku mlade devojke, i danju i noću, jer ju je on poštovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog
života.


Koje je naravoučenije ove priče?


Nije bitno da li je žena lepa ili ružna.



U suštini...........sve su one pomalo veštice
Odg: Priče pisane srcem By: TanjicA Date: Maj 14, 2012, 16:12:00
''Savršeno srce''

Jednoga dana mladic je stajao u sredistu grada razmisljajuci kako on ima najlepse srce u celoj dolini. Prosla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savrseno.

Nije bilo crtice ni zareza u njemu. Da, svi su se oni uistinu slozili da je njegovo srce najlepse koje su ikad videli. Mladic je bio jako ponosan i jos se vise i glasnije hvalio svojim prelepim srcem.



Iznenada, jedan stari covek pojavio se ispred povorke i rekao:

„Zasto tvoje srce nije priblizno lepo kao moje?”

Povorka i mladic pogledali su u to starcevo srce.

Udaralo je snazno, ali prepuno oziljaka, bilo je mesta gde su komadici bili premesteni i onih koji su bili stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostecenih strana(ivica). U stvari, bilo je puno mesta gde su celi komadi nedostajali.



Narod je zapoceo - kako moze reci da mu je srce lepse nego sto on misli? Mladic je pogledao u starcevo srce i video njegovo stanje, i nasmejao se. „Mora da se salis, rekao je. Uporedi svoje srce s mojim, moje je savrseno a tvoje je prepuno oziljaka i suza.



”Da, rekao je starac, tvoje izgleda savrseno ali nikad se ne bih menjao s tobom.
Vidis, svaki oziljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadic srca i dam je toj osobi, i cesto mi ta osoba uzvrati deo od svog srca koje se uklapa u prazni deo mog srca, ali buduci da delovi nisu jednaki, ja imam nekih grubih zavrsetaka koje delim, jer me podsecaju na ljubav koju delimo.

Ponekad dam delove srca, ali mi osobe ne vrate svoj komadic srca. To su ti prazni delovi - davanje ljubavi je rizikovanje.
Ovi oziljci su bolni, otvoreni su, podsecaju me na ljubav koju dadoh ljudima takodje, i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje cekam."