samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Ekskurzije: Zarada iz đačkog ranca By: [Glasnik] Date: Maj 06, 2012, 00:18:17

Ekskurzije: Zarada iz đačkog ranca




    NAJMANJE 75 odsto od 900.000 đaka u Srbiji svake godine ide na izlete, nastavu u prirodi ili ekskurzije. Procenjuje se da bi bez đačkih putovanja srpski turizam bio u ozbiljnim problemima, jer one čine čak trećinu čitavog našeg turizma. Godišnje se u organizaciji putovanja učenika „obrne“ između 40 i 50 miliona evra! A upravo je maj mesec kada najviše škola krene na put. Iako se organizacijom ekskurzija bavi više od 150 agencija u zemlji, poslednjih godina njihov rad prilično je doveden u red. Pravila su stroga, a ko želi da se na duže staze bavi ovim unosnim poslom mora da ih poštuje. – Svaki autobus pre polaska na put mora da ide na vanredni tehnički pregled. Policija pregleda vozilo, a i vozači moraju na alko-test, kao i da se utvrdi da li su dovoljno odmarali – kaže za „Novosti“ Velimir Tmušić, načelnih Republičke prosvetne inspekcije. – Nema više noćne vožnje. Makar i da idu u inostranstvu, između 22 i pet ujutru đaci ne smeju da putuju. A već od ponoći nema ni diskoteka. Tada mora da se spava. U praksi nije baš uvek ovako. Nastavnici na ekskurzijama provode besane noći, stražareći kako bi svi đaci ostali ostali u svojim sobama. Posebno kada vode učenike trećeg i četvrtog razreda srednjih škola, koji jedini smeju da putuju u inostranstvo. – I sam pomoćnik ministra Zoran Kostić rekao je nedavno da nastavnici ulažu nadljudske napore da danonoćno održe disciplinu na putovanjima – napominje Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. – Kolege često prikrivaju loše stvari koje se dešavaju na ekskurzijama, tako da sve izgleda mnogo bolje nego što jeste. A pouzdano, na tim putovanjima dešava se svašta. Gotovo je nemoguće da nastavici brinu o svim učenicima 24 sata dnevno. Pa, moraju i oni nekada da spavaju. I LEKAR U AUTOBUSU  AKO je putovanje duže od jednog dana, obavezno je da putuje i lekar – objašnjava Velimir Tmušić. – Za svako dete nosi se zdravstveni karton u koji se upisuju podaci iz pravog kartona, iz doma zdravlja, a i roditelji navedu ako postoji razlog da se o zdravlju nekog deteta posebno brine. Sokić dodaje da je Forum beogradskih gimnazija, kao i Zajednica gimnazija Srbije, protiv putovanja u inostranstvo. Mogla bi, procenjuje, da ostanu eventualno za maturante. On smatra da su ekskurzije odavno izgubile smisao koji treba da imaju i da su se pretvorila u čisto turistička putovanja. – Ide se na to da deca putuju što dalje i još 70 odsto vremena provedu u autobusu. Kada se pogledaju troškovi, mnogo je skuplja vožnja autobusom, nego smeštaj i hrana – tvrdi Sokić. – Uvek se nude iste destinacije, poput Barselone, Praga, Rima ili Budimpešte, jer su one agencijama najisplativije. Roditelji se žale da ekskurzije mnogo koštaju, ali ipak plaćaju koliko god da im zatraže. A ekskurzije su skupe, ponekad skuplje od aranžmana u agencijama, objašnjava Velirim Tmušić, zato što se ne biraju najjeftinije, nego najbolje ponude. Obavezno je da u osnovnoj školi imaju pun pansion, a u srednjoj bar polupansion.SKUPA AZURNA OBALA  ZAVISNO od destinacije, ekskurzije u inostranstvu koštaju i do 500 evra. Najskuplji su aranžmani za Rim i za Azurnu obalu, sa posetom Barseloni, Nici i Monte Karlu, za koje treba izdvojiti od 300 do 450 evra. Nešto je jeftini put do Praga, Atine ili Budimpešte, pa ova putovanja koštaju od 100 do 250 evra.  Iz prosvetne inspekcije napominju da svi troškovi, uključujući ulaznice za muzeje, moraju unapred da budu uračunati, i da deca na putu ne smeju ništa da plaćaju. – To je propisano pravilnikom o organizaciji ekskurzija, jer se dešavalo da deca odu u inostranstvo i gladuju jer brzo potroše sav novac – kaže Tmušić. – Nova pravila organizacije ekskurzija su stroga i zato imamo mnogo manje prijava. Obično nam se žale agencije, nezadovoljne što njihova ponuda nije izabrana. A kada zovu roditelji, najčešće imaju prigovor na autobus ili na to što učenici nisu posetili neku znamenitost koja je bila u programu putovanja. Tada ih upućujemo na turističku inspekciju, a agencije su dužne da vrate deo novca. A ko će organizovati put, odlučuju roditelji, predstavnici svih odeljenja i direktor škole. Da su pravila za agencije stroga, potvrđuje i Radisav Stanković, predsednik „Jute“. On kaže da tek trećina od oko 500 njihovih članica ispunjava sve potrebne uslove. – Prigovori su veoma retki i obično je reč o tome da roditelji traže povraćaj dela novca, jer nije ispunjen program putovanja u celosti – navodi Stanković. – A roditelji treba da znaju da, i kada imaju primedbe, treba da nam se obrate, jer naša arbitraža ima snagu sudske presude, tako da eventualne probleme mogu da reše brzo i bez velikih troškova. Stanković objašnjava da su gotovo sve destinacije u Srbiji zanimljive školama. Od Zlatibora, Kopaonika, Tare ili Goča, pa do banja, Beograda i Novog Sada i drugih lokacija širom zemlje. Kada idu u inostranstvo, kaže, po pravilu biraju evropske metropole.


(izvor)