samo-opusteno Život u braku
Pages: 1
Zašto muškarci i žene ne razmišljaju isto ? By: Karudijan Date: Mart 12, 2012, 16:02:55
Zašto muškarci i žene ne razmišljaju isto


Glorija Stajnem svojevremeno je izjavila: „Ženi treba muškarac kao što ribi treba bicikl”. Možda i nije bila daleko od istine, ali pošto priroda nije osmislia nekog crva hermafrodita kao model za seksualno „umrežavanje” ljudi - čak se potrudila da u dva pola ubaci sasvim različita strujna kola - suđeno nam je da se stalno nosimo sa kratkim spojevima.





Naučnici, sociolozi i brižne tetke živote su posvetili izučavanju muško-ženske jednačine. Koristeći razne metode, i u zavisnosti od stepena obrazovanja, došli su do zaključka koje obični parovi znaju svakog bogovetnog dana: ne možete živeti ni sa njima ni bez njih. Red je da priznamo da je zajednički jezik neodstižan jer je proces razmišljanja kod dva pola različit poput njihovih genitalija.

Amerikanac Džon Grej je pokrenuo lavinu kosmičkih proporcija sada već klasikom „Muškarci su sa Marsa a žene sa Venere”. A onda su tim putem nastavili bračni drugovi Barabara i Alan Piz bestselerima „Zašto muškarci ne slušaju a žene ne čitaju mape”, „Zašto muškarci lažu a žene plaču” i „Zašto muškarci žele seks a žene traže ljubav”.

Glavni konflikt, prema Alanu i Barbari, leži u činjenici da kada žene pričaju, one samo „daunloduju”. Njihovi muškarci, sa krajnje drugačijim misaonim putanjama, misle da one traže rešenja pa im nude ono što im se čini kao mudar i superioran savet. Žene, prekinute usred toka razmišljanja, postaju besne; muškarci su zbunjeni/uvređeni; jedna optužba vodi do druge i - pre nego što je toga i svestan, „muškarac je primoran da ide na kampovanje”, kaže Alan.

Teorija Pizovih ovu zavrzlamu „ti ne pričaš sa mnom / ne prekidaj me / ti ništa ne slušaš” pripisuje „naučno dokazanoj” činjenici da u muškom mozgu ima manje „centara za govor” i da su oni udaljeniji jedni od drugih. Dakle, muškarci treba da „naslepo” traže odgovor. Podsvesno moraju da krenu u veliku potragu i misiju samospasavanja pre nego što mogu da proizvedu razumnu rečenicu.

Sa druge strane, u ženskom mozgu je takvo obilje centara za govor da one mogu da otvore verbalnu paljbu bez mnogo razmišljanja.

Zato će petogodišnja devojčica da brblja do besvesti, a dečak njenog uzrasta će najverovatnije ići kod logopeda ili psihologa. Sinovi dostignu bolji nivo svoje prostorne sposobnosti tek kad im u životu zatreba logika, tojest kad počnu da uče matematiku i fiziku.

Alan Piz kaže da će žene u grupi govoriti u isto vreme - i svaka će čuti svaku, pratiti i odgovarati, dok će muškarci u potpunosti da se pogube. Zato što muškarci instintkivno čekaju da dođe njihov red pre nego što progovore.

Pizovi koriste izraz „Rodenov faktor” da objasne još jednu oblast muško-ženskog nesaglasja. Oni kažu da je čuveni „Mislilac” samo i mogao da bude izvajan u muškoj formi. Muškarci moraju da odu na figurativnu stenu da promisle o svojim problemima - i to moraju da učine u samoći. Drugom muškarcu ne bi palo na pamet da se dovuče do njega i ponudi mu pomoć.

Sa druge strane, žena bi se instintkivno popela da mu ponudi utehu, ako ne i rešenje, ali bi istog trena bila odgurnuta.

Kada bi obe strane prihvatile ove suštinske razlike, bilo bi manje porodičnih svađa. A, opet, kako žena da razmišlja kao muškarac? I kako bi muškarac ikad dopustio da razmišlja kao žena?

P.S.

Barbara i Alan Piz su u srećnom braku već 40 godina.