samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Naše žene u mirovnim misijama By: [Glasnik] Date: Februar 19, 2012, 22:00:22

Naše žene u mirovnim misijama




    TRIDESET dve žene iz Srbije učestvovale su tokom poslednje decenije u vojnim i desetak u policijskim misijama UN, pokazalo je istraživanje Centra za bezbednosnu politiku. Od ukupno 296 vojnih lica iz naše zemlje koja su od 2002. bila angažovana u mirovnim operacijama, žene su činile 11 odsto. Lane je kontingent srpske vojske u međunarodnim trupama brojao 27 članova, od čega samo dve žene (7,1 odsto). Broj naših članova generalno je smanjen jer se misija u Čadu i Centralnoafričkoj Republici (u kojoj je učestvovalo šest žena) završila 2010. Srbija je po prvi put učestvovala u UN policijskoj misiji 2004, u Liberiji, kada je poslat kontingent sa sedam predstavnika MUP. Iako je do sada izvšeno 30 rotacija (na 6-12 meseci), u njima su bile angažovane svega četiri žene. Druga misija započeta je u martu 2008. na Haitiju. U 15 rotacija učestvovalo je pet žena.DVA ODSTO Pripadnice UN trupa iz celog sveta trenutno čine oko dva odsto vojnog i osam odsto policijskog osoblja. Od 13. novembra 2011. u misiju na Kipru upućena je Leposava Marković iz Žandarmerije, koja će raditi narednih godinu dana. Inače, u misiji UN na Kipru nalazi se 68 policajaca iz devet zemalja i 45 pripadnika Vojske Srbije. – Prvi razlog za nedovoljno učestvovanje žena leži u činjenici da u sastavu Vojske Srbije one čine samo osam odsto ukupnog broja zaposlenih, a u policiji nešto više od sedam odsto uniformisanog sastava. Dosta njih ne ispunjava formalne uslove za odlazak u mirovne misije – kažu Maja Bjeloš i Gordana Odanović, iz Centra za bezbednosnu politiku. Naime, za slanje u vojnu (posmatračku) misiju, potreban je oficirski ili podoficirski čin i minimalno šest godina staža, a za policijsku misiju pet godina provedenih u nacionalnoj službi. Vojska Srbije ima 17 žena oficira i 33 podoficira. – Srbija je tek 2011. dobila prve potporučnice, koje su diplomirale na Vojnoj akademiji, što znači da će se narednih godina u vojnim kontingentima žene angažovati i u vojnoposmatračkim misijama, a ne samo u sanitetskim timovima – tvrde naše sagovornice. Dodatni razlozi zbog kojih se dame ne prijavljuju za odlazak u konfliktne zone jesu razdvojenost od porodice i nerazumevanje okoline. Međutim, one i te kako nedostaju u međunarodnim operacijama. – Žrtve seksualnog i fizičkog nasilja lakše odlučuju da te slučajeve prijave ženskom osoblju misije. Osim toga, u neposrednom kontaktu sa lokalnim stanovništvom žene mogu da sakupe informacije koje ukazuju na rast tenzija ili na mogućnost izbijanja sukoba. Njihovo prisustvo je važno i zbog kulturoloških razlika u društvima u kojima je fizički kontakt između muškaraca i žena zabranjen – tvrdi Maja Bjeloš.


Izvor: Novosti