samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Otpis dugova bi svima dobrodošao By: [Glasnik] Date: Januar 15, 2012, 23:00:39

Otpis dugova bi svima dobrodošao




   MNOGI bi se u Srbiji verovatno obradovali kada bi i oni, poput hrvatskih kolega, čuli apel države upućen bankama da spasavaju proizvodnju. I to tako što se od njih očekuje da, ako zatreba, i otpišu deo potraživanja od privrede. Iako stručnjaci objašnjavaju da ti pozivi teško da mogu da imaju bilo kakav efekat, sve veće kašnjenje u vraćanju kredita nedvosmisleno pokazuje da bi mnogim preduzećima u Srbiji oprost dobro došao.Pred kraj prošle godine u docnji je, odnosno u kašnjenju sa otplatom rata više od 15 dana, bilo je 15,6 odsto zaduženih firmi i 12,4 odsto preduzetnika. Godinu ranije sa dugom je kasnilo 2,2 odsto manje preduzeća i 0,8 odsto preduzetnika.- Takav poziv i može samo da bude apel, jer ne postoji mogućnost da od nekog ko ima komercijalni interes tražite nešto tako – smatra ekonomista Ivan Nikolić. – Najbolji dokaz za to je sporazum o otpisu dela potraživanja od Grčke, koje su u novembru prihvatile komercijalne banke. O tom sporazumu se tek sada pregovara i ne mora da znači da će takav dogovor i opstati. Jedini način da se država meša jeste preko razvojne banke, koja bi bila u njenom vlasništvu.PROBLEMATIČNI PREMA poslednjim podacima NBS, problematični krediti privrede u Srbiji iznose 216,1 milijardu dinara. Ubedljivo najzastupljenija grana u kašnjenju je prerađivačka industrija – 37 odsto. Sledi trgovina sa 27 odsto, pa građevinarstvo sa 12 odsto učešća u problematičnim pozajmicama.U skupštinsku proceduru je ušao Predlog zakona o Razvojnoj banci Srbije. I kada se on usvoji, još devet meseci će postojati Fond za razvoj. To znači da bi tek krajem ove godine, njegova sredstva mogla da pređu u novu instituciju. A prva sredstva namenjena budućoj Razvojnoj banci, biće predviđena tek budžetom za 2013. godinu. I to 100 miliona evra. Privreda, tako, na njen korektivan uticaj može da računa tek od naredne godine.U međuvremenu, u susret novom talasu krize, Vlada je usvojila paket kreditne pomoći privredi. Za kredite je preko Fonda za razvoj namenjeno 2,5 milijardi dinara. Program mera za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize koji, između ostalog obuvhata pomoć kompanijama koje se bave proizvodnjom kamiona, autobusa i traktora vredan je 600 miliona dinara. Planira se i oko 2,7 milijardi dinara za subvencije u turizmu, a tokom naredne nedelje i podrška proizvodnji vagona, pa će fond za sve mere dostići sedam milijardi dinara.- Odluka Vlade je zapravo tehnička stvar – objašnjava Nikolić. – To je sve predviđeno budžetom, a ovo samo omogućava da se to i ostvari. Ranijih godina bilo je više sredstava, ali sada dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom ne omogućava veće troškove.DOGOVOR PRIVREDA, država i bankari u decembru su postigli dogovor da Narodna banka Srbije promeni klasifikaciju određenih kategorija kredita, što će značiti da banke za njih odvajaju manje rezerve. To bi trebalo da znači više novca za kreditiranje privrede, a i lakše dobijanje pozajmica preduzećima koja imaju perspektivu. Efekte ove mere privreda još iščekuje.Predsednik Udruženja korporativnih direktora i vlasnik “ITM grupe” Toplica Spasojević smatra da je dobro što je podrška privredi osmišljena kao odobravanje kredita preko Fonda za razvoj. Veruje da je ovaj koncept bolji od subvencionisanja bankarskih kamata.- Ovako možemo bolje da kontrolišemo pravce razvoja i usmeravanja novčanih sredstava nego preko banke – kaže Spasojević. – Treba biti zadovoljan iznosom od sedam milijardi dinara. On bi mogao da bude i veći, ali imajući u vidu velike probleme sa deficitom u budžetu, treba da budemo u ovom momentu zadovoljni postignutim. Privreda treba da razgovara sa Vladom o prioritetima daljeg razvoja zemlje. Verujem da će ova sredstva nameniti zapošljavanju, investicijama, izvozu ali i aktiviranju nekih kapaciteta koji su nam neophodni.Počasni direktor “Tarketa” Nikola Pavičić, međutim, upozorava da su privrednicima u Srbiji pod hitno potrebni jeftiniji krediti, ali i da uslove poslovanja mogu da poboljšaju jedino konkretne reforme.- Preduzeća u Srbiji i dalje su suočena sa problemima obezbeđivanja finansijskih sredstava i visokim kamatnim stopama – ističe Pavičić. – Predstavnici Vlade Srbije, NBS i banaka moraju da sednu za sto i da se dogovore kako bi se našlo konkretno rešenje za finansiranje privrede i optimalne kamatne stope. Ako kamate i dalje budu visoke imaćemo problem finansiranja privrede i manju zaposlenost. Preblemi se rešavaju vrlo sporo, jer ne postoji politička volja.


Izvor: Novosti