samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Benedikt Kamberbeč: Ja sam Šerlok bez lule By: [Glasnik] Date: Januar 08, 2012, 01:01:20

Benedikt Kamberbeč: Ja sam Šerlok bez lule



    PROTEKLA godina je za britanskog glumca Benedikta Kamberbeča (35) bila jedna od uspešnijih. Časopis “GQ” proglasio ga je glumcem godine, a zaigrao je i u hitovima “Mislilac, krojač, vojnik, špijun” reditelja Tomasa Alfredsona, “Ratnom konju” Stivena Spilberga” i “Hobitu” Pitera Džeksona. Kod nas je najpoznatiji po ulozi u trodelnoj Bi-Bi-Sijevoj seriji “Šerlok” (koju smo pratili na TV kanalu ADžN) u kojoj igra lik čuvenog detektiva na moderan i neuobičajen način. U ovoj adaptaciji Holmsovih avantura, doktor Votson se vratio iz rata u Avganistanu i svoje memoare piše na blogu, Šerlok koristi mobilni telefon i ima svoj sajt… Sve je moderno, a opet “verno” viktorijanskom junaku Artura Konana Dojla. – Šerlok Holms je ironičan, ali uprkos tome voljen poslednjih 120 godina – otkriva njegov “tumač” u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti”. – U njemu ima nečeg čudnog i ekscentričnog, što ga čini pravim Englezom, a i nečeg univerzalnog, pa ga zato vole širom planete. * Kako ste Holmsa iz viktorijanske ere “smestili” u moderno doba?SIN GLUMAČKOG PARA  PROŠLA je tačno decenija otkako se Benedikt “potpisuje” kao glumac. Njegovo puno ime je Benedikt Timoti Karlton Kamberbeč, sin je glumačkog para Timotija Karltona i Vande Ventam. Posle završenih prestižnih londonskih glumačkih škola, doškolovavao se, učeći engleski jezik, u tibetanskom manastiru. Od 2001. godine “ne staje”. Gledali smo ga u filmovima “Neverovatna Grejs” (2006), “Pokajanje” (2007), “Druga Bolejnova kći” (2008), “Zviždač” (2010), rame uz rame sa Natali Portman, Skarlet Johanson, Kirom Najtli, Monikom Beluči, Rejčel Vajs… – To je Holms bez lule i bez kariranih šešira. Poenta je bila ostati veran duhu Dojlove knjige. Mislim da smo u tome uspeli. Izvukli smo ga iz magle i snimili mu odu. Mislio sam: “Da li nam je ova avantura baš potrebna”? Ali ideja je bila toliko dobra da bi bila šteta ne isprobati je. * Ko je “uvrnutiji”, Holms ili doktor Džon Votson? – Obojica su uvrnuti i međusobno zavisni. Holmsu treba Votson – da bi ga prizemljio, a Votsonu treba Holms za malo avanture. * Da li ste razmišljali o tome hoće li se obožavaocima Šerloka Holmsa svideti ova moderna verzija njihovog junaka? – Mislim da smo uradili dovoljno da zadovoljimo puritance, ali smo doneli i nešto novo, za neke nove obožavaoce. Ako neko ne može da ga zamisli bez podignute obrve i uredno zalizane kose, onda ovaj Šerlok i nije za njega. * Igrali ste i u Bi-Bi-Sijevoj seriji o čuvenom teoretskom fizičaru Stivenu Hokingu. Šta vas preporučuje da tumačite takve ličnosti? – Zašto igram genijalce? Recite vi meni to! Kada sam daleko od kamera, osećam se kao neandertalac. Biće da me biraju zbog mog čudnog izgleda. * Već godinu dana igrate “Frankenštajna” u pozorištu. Glumili ste u mnogo filmova, serija… Gde se osećate najbolje? – Svaka uloga donosi nešto novo, da ne bih mogao da se odlučim i stavim nešto na prvo mesto. Pozorište, film ili televizija? Sve! * Spilbergov film “Ratni konj” u kojem igrate, nedavno je prikazan premijerno… – To je moćna priča, koja vas momentalno podigne. S jedne strane veoma lična, jer govori o dečaku koji traži svog konja po ratištu, a s druge prikazuje univerzalnu patnju u ratu. Stiven je neverovatno predan svemu što radi. Čega se god dohvati, to dovede do savršenstva. Životinje i deca često se provlače kroz njegove filmove, bilo da je reč o “Parku iz doba jure”, “I-Tiju”… Ali to je Spilberg. Svaki njegov film je vanvremenski. * Kako ste se osećali kada vas je angažovao? – Postoji interna šala, kada završite snimanje i kolega vas pita šta ćete sad da radite, vi obavezno odgovorite: “Ako me ne pozove Spilberg, idem na odmor”. Nedelju dana nakon što sam izgovorio tu rečenicu, usledio je poziv. Umalo se nisam srušio sa stolice. Spilberg me je stvarno zvao! * Deo ste i Tolkinovog “Hobita”? – Pozajmiću glas i pokrete legendarnom zmaju Šmaugu. Ne mogu da iščekam da sve počne. Priprema za ovakvu “ulogu” je zaista jedinstvena. Ponovo sam se vratio Tolkinovoj knjizi, ali ću pokušati da udahnem malo svežine u “mog” zmaja. Mnogo je zahtevnije nego što se može očekivati. * A kakvo iskustvo nosite iz filma “Mislilac, krojač, vojnik, špijun”? – I to mi je ispunjena želja. Oduvek sam sanjao da igram špijuna. Svaki glumac bi momentalno iskoristio tu šansu. I ja sam. Sve je u skidanju maski, demistifikaciji. * Šta pamtite sa snimanja? – Gerija Oldmana! Zastrašujućeg, jezgrovitog Gerija. Pri našem prvom susretu pričao sam nekontrolisano nervozno, dok su ga stariji glumci ćutke “skenirali” kroz naočare za sunce. U sceni koja je usledila, morao sam njegovog pajtaša Toma Hardija da udarim iz sve snage… Nije mi bilo lako. * Postoji li nešto šta vas iritira u vašem poslu?GLUMA BEZ GLASA  ŠARMANTNI Kamberbeč priznaje i da je jedan od najsramnijih trenutaka u njegovoj karijeri bio kada je usred predstave ostao – bez glasa!  – Igrao sam Orlanda u londonskom “Ridžents parku” i shvatio da ne mogu da izgovorim sledeću rečenicu – priča Benedikt. – Hteo sam ja i pokušavao, ali glasa nigde! Nisam znao gde ću od sramote. Do mene su iz publike dopirali i ismevanje i simpatije, a onda sam, na biciklu, otišao kući, sav u suzama.  – Zamislite, da. Nekad me iznervira što ne mogu da planiram “normalan” socijalni život, a još više me nervira što imam loše navike u ishrani. * Čime biste se bavili da niste postali glumac? – Sigurno bih bio advokat. * Igrali ste uz Kolina Firta, Gerija Oldmana, Vanesu Redgrejv, Erika Banu… Da li ste “krali” zanat od njih, slušali savete ? – Svaki partner vam donosi posebno iskustvo, sve je to radost. A saveti? Što bi rekao Oskar Vajld, i ja uvek propustim dobre savete, jer oni jedino tako vrede. Isti saveti ne važe za različite ljude. * Šta možete poželeti posle Spilberga i Džeksona u vašoj profesionalnoj biografiji? – Želeo bih da obezbedim sebi mesto za “velikim stolom”. Posmatrao sam kolege Džejmsa Mekavoja, Majkla Fesbendera i Bena Višova. Želeo bih i ja malo tog “šmeka”. Želim i ja da imam svoj “Danijel Krejg” momenat! Da trčim kroz pustinju pucajući iz pištolja i izgledam kao da jedva dišem. Koliko god sve to izgledalo jeftino, milo mi je srcu.


[Izvor]