samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Žarkova autobiografija obara sve rekorde By: [Glasnik] Date: Decembar 17, 2011, 23:01:48

Žarkova autobiografija obara sve rekorde




   UOČI Nove godine iz štampe će, na zahtev čitalaca, izaći treće izdanje ispovesti Žarka Lauševića “Godina prođe, dan nikad”, u izdanju Kompanije “Novosti”, čime će tiraž ove vanserijske knjige dostići 200.000 primeraka.Za manje od mesec dana, autobiografija blistavog glumca tragične sudbine, zabeležila je uspeh kakav se u srpskom izdavaštvu ne pamti decenijama. “Godina prođe, dan nikad” postala je svojevrstan kulturni i društveni fenomen. O Žarku se priča u kafanama, kancelarijama i na slavama. Knjiga se traži u svim mestima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, rezerviše danima unapred, nerado pozajmljuje. Naši iz belog sveta neprestano zovu rodbinu i naručuju Lauševu životnu priču. “Godina prođe, dan nikad” bila je nedavno apsolutni hit i na 46. Sajmu knjige i grafike u Nišu.Nikoga zato nije iznenadila ogromna i dirljiva gužva na svim dosadašnjim promocijama knjige – u beogradskom Muzeju jugoslovenske kinoteke, niškom Narodnom pozorištu i novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Žarkove kolege, prijatelji i poštovaoci, nisu zaboravili talentovanog glumca. Kao što je rekla Danica Maksimović, svima je sada teško, kada se oglasio posle toliko godina ćutanja.VEČITI GUBITNICI NA ovim prostorima sve se pokriva fantastičnim izgovorima kojim se svako pokolenje pravda pred onim sledećim, i tako u nedogled. Obično se radi o tragedijama koje nam se dešavaju, a koje nekad i priželjkujemo samo da bismo navukli, ili zadržali tako korotni oreol mučenika, tragičara i večitih gubitnika – piše Žarko Laušević u knjizi “Godina prođe, dan nikad”.Svi koji su voleli da ga gledaju i slušaju u mnogobrojnim predstavama, filmskim i televizijskim ulogama koje je odigrao, sada ga upoznaju i kao darovitog pisca. Njegova potresno iskrena autobiografska proza, mučni dnevnik iz zatvora, čita se u dahu i ostavlja bez daha i bez reči.“Jesmo li ovde odaslani samo na odsluženje neke kazne, ko zna zašto zaslužene?”, piše Laušević. “Zar i onaj prvi plač novorođenčeta nije istinit pokazatelj da ovo ne sluti na dobro? Kažu da tamo u nekoj Africi plaču kad se neko rodi. Da li su svesni kazne koja očekuje novopridošlog robijaša, ili samo imitiraju prvu reakciju čovekovu? Ne znam, ali kažu i da se vesele nečijoj smrti, valjda računajući tako da je kazna – istekla.”A već u sledećem pasusu dodaje:“Računam nešto, evo trenutno izdržavam trostruku robiju. Prva, pomenuta, hajde recimo i ne mora biti toliko osvešćena u našim glavama, mada čovek vremenom shvati da život i nije ništa drugo do izdržavanje neke doživotne robije. Kad imaš takvu sreću da se još i rodiš u zemlji kao što je ova i koju je svet opasao bodljikavom žicom, onda se mora priznati da se radi o dvostrukoj kazni. Idemo dalje, pa ćemo se približiti našem slučaju. Osuđeni na rođenje u osuđenoj i zatvorenoj zemlji, mi smo, eto vođeni tajnom rukom smjeloga slučaja, uspeli da zaslužimo i ovaj zatvor. Sve skupa – tri reda rešetaka!”Govoreći o knjizi “Godina prođe, dan nikad”, glumac Irfan Mensur je naglasio da je reč o vrednom literarnom delu, kakvo se kod nas retko pojavljuje. Glumica Mira Banjac otkrila je da je knjigu čitala u potpunoj tišini i da nije plakala na kraju, “jer se jedan srušeni čovek uspravlja, i to u velikim moralnim kategorijama kao što su sloboda, praštanje i savest”.- Raduje me što njegovi umetnički izvori još nisu presušili.Verujem da ćemo imati priliku da pročitamo još poneku njegovu knjigu, a nadam se da će se kad-tad vratiti i svojoj prvoj ljubavi, glumi. Tu on i pripada – rekla je ova velika glumica o svom mladom, nesrećnom kolegi.U mnogobrojnim komentarima i analizama knjige, koje čitaoci nedeljama ostavljaju na elektronskim stranicama “Novosti”, stoji i da je reč o knjizi od koje “ne možete da se odvojite ni kada je pročitate”, o knjizi koja se, zapravo, ne čita u dahu već “traži da se nad svakom rečenicom čovek duboko zamisli”.Laušević je svoj život i svoje misli hrabro izneo pred sud celokupne javnosti, a mnogi naši sagovornici složili su se da prazninu koja je na našem glumištu nastala njegovim odlaskom, nije moguće nadomestiti. Tako je filsmki i TV reditelj Đorđe Kadijević za naš list rekao da ga smatra najtragičnijim profilom u celom korpusu jugoslovenskog glumišta, i primerom toga kako se sudbina poigra sa ljudima, a da smo svi mi mnogo izgubili njegovim odlaskom, ne samo on koji je doživeo takvu nepojmljivu tragediju i koji živi sa tim.


Izvor: Novosti