samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Ćirilov: Plaši višak zle volje By: [Glasnik] Date: Decembar 17, 2011, 23:01:23

Ćirilov: Plaši višak zle volje




   TEATROLOGA, filozofa, književnika i novinara Jovana Ćirilova zamolili smo da barem na početku ovog razgovora zaboravi njemu omiljenog Paskala, koji nam već decenijama govori da čovek može putovati i po svojoj sobi.Iz svog malog univerzuma, u koji je dobrovoljno utekao, ovaj renesansni čovek sa nizom talenata, pokušava da osvetli srpsku i svetsku pozornicu, dokrajči borbu protiv malograđanštine i odgovori na ključno pitanje: da li je čovek, ipak, izdao.* Postoji li danas u Srbiji nekakav deus ex machina, koji bi se spustio na ove naše daske i izbavio nas iz drame u kojoj živimo?- Ne primećujem neku veću dramu od onih u kojima smo često bivali u 20. veku. Treba da imamo mudrosti kad smo, kao pojedinci, na glasanju, a političari treba da imaju mudrosti da vode – politiku mogućnog, a ne naš specijalitet – politiku nemogućeg, što je sinonim za deus edž machina.* Svojevremeno je vas i Miru Trailović EU nagradila zbog smelosti Bitefa, a naši političari nikako od Evrope da „gricnu“ neku šargarepu. Je li vam dosadio ovaj truckav put ka Evropi?- Da budemo precizni, nije nas nagradila Evropska unija već Evropska pozorišna unija, u kojoj se nalaze i neke zemlje koje još nisu u EU. Spadam među one kojima smeta što nas čelnici EU cene po klišeima o nama. Naročito mi smeta kad je reč o pripadnicima zemalja koje su nam činile dosta zla tokom 20. veka. A sad nam drže lekcije kao da ništa nije bilo. Ne razumem se u ekonomske prednosti ulaska u EU, ali mogu da ih pretpostavim. Međutim, nesumnjivo je važno da sve zemlje Evrope, pa čak i Rusija, budu u EU. Tada je sigurno da više neće biti ratova, te antropološke igračke ljudskog roda tokom dugih vekova. Još od kamenog doba, pa do atomskih bombi.* Je li Kosovo preskupa ulaznica za Evropu?- Ako svi uđemo u Evropu, neće uopšte biti važno sa kojim je delom teritorije ko u nju ušao. Ali je neobično važno da se zaštiti naš živalj u severnom Kosovu, da se ne bi desili novi egzodusi. Važno je da uticajne evropske sile u tom bitno pomognu i da nas uvere da im egzodus nije jedna od za njih poželjnih tajnih opcija.LAUŠEVIĆ SECIRAO TRAGEDIJU * KAKO ste doživeli to što je knjiga Žarka Lauševića „Godina prođe, dan nikad“ u izdanju naše kompanije, razgrabljena, stalno se doštampava? Iznenađuje li vas to?- Možda bi bilo dobro da je ta knjiga, koja je prožeta bolnom filozofijom, napisana i ranije. Laušević potpuno iskreno secira svoju tragediju i pokazuje da, osim nesumnjivog glumačkog i slikarskog talenta, i te kako ima i literarnog dara. Njegova knjiga ima i umetnički i moralni kvalitet.* Ubedili ste političare da „Južni potok“ po naški ne znači potok, već „Južni tok“. Gas nikako da potekne, ali se i dalje grejemo na ljubav prema „Majci svih Slovena“. Preterujemo li?- Nama je svojstveno da preterujemo, pa katkada preterujemo i u ljubavi prema braći Rusima, najčešće u ime slovenstva. Kako bilo da bilo, treba pragmatički da se odnosimo prema toj zemlji koja nam s vremena na vreme pruža ruku prijateljstva, u suštini, takođe iz nekih svojih manjih ili većih utilitarnih razloga, što ne isključuje ni uzajamna prijateljska osećanja. Jedna od mudrih izjava je došla sa ruske strane kada su bili upitani da li im smeta da Srbija postane član EU. Odgovor je bio: „Mi volimo da imamo što više prijatelja u tom društvu“.* Kako vi, kao čovek koji smatra da mu je tolerancija i najbolja i najlošija osobina, gledate na ove naše večne deobe na četnike i partizane, na bolju i lošiju Srbiju?- Spadam u generaciju koja smatra da je Narodnooslobodilačka borba, partizanska, uprkos greškama u ratnim uslovima, počivala na humanističkim principima. Četništvo je u miru bila patriotska opcija, koja je tokom rata klizila u ekstremni nacionalizam, koji nije moje opredeljenje. Taj pokret se našao u opasnom istorijskom škripcu kad je počeo da smatra partizane za veće neprijatelje nego naciste. Čekam onog šumara iz vica koji će rasterati ove zakasnele ratne igre. Niko ih u svetu više ne igra. Mi smo mazohisti bolnih istorijskih raslojavanja.* U rodnoj Kikindi ste 27. marta 1941. uzvikivali „Bolje rat, nego pakt“. Posle ste negde rekli da je, možda, pakt bio bolji. Kandidujete li se i vi za revizionistu istorije, koji su sve brojniji?- Revizija bi bila kada bih negirao neke istorijske datosti. Ali, usuđujem se da pomislim da je bolje da smo se ponašali kao Česi. Manje bi nas poginulo, ali imali bismo u nekim periodima manje slobode. Manje-više danas bismo bili na istom.* Mnogi upravo i govore da je sve isto, pa tako pominju i da je onaj čuveni ugovor sa narodom od 5. oktobra samo mrtvo slovo na papiru. Jesmo li jureći napred stigli sebi iza leđa?- Na takvo pitanje odgovor nalazim u Miljkovićevom stihu: „Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj“. Nikada stvarnost nije prevazišla ideale.* Verujete li i dalje da bi nas danas masa na ulici vratila na staro i prevaziđeno?- Nisam prorok. Ali masa kao masa, kako kaže Njegoš, „pučina je stoka jedna grdna“. Mada to nisu Njegoševe reči kao filozofa, već reči njegove manje-više negativne ličnosti u poetskoj drami.TEATAR JE VEČNO MLAD * MISLITE li da se novi teatar danas sve više fokusira na golu provokaciju i da u toj želji možda zapostavlja socijalni eksces i snagu poruke? – U umetnosti nema zastoja. Ona je večna mladost. Tako je i sa teatrom. Najbolji je kada iznenađuje i kada istovremeno pogodi metu, odnosno bude izraz novog senzibiliteta i trenutka.* Bili ste 2003. na listi Demokratske alternative Nebojše Čovića. Razmišljate li da se opet politički aktivirate?- U smislu pripadnosti nekoj stranci ne, ali zato mislim da se i danas na neki način bavim politikom, u najmanju ruku kulturnom politikom, i to primerom, praksom i pisanjem.* Zašto vas je Koštunica razočarao?- Nisam nikada bio oduševljen da bih zatim mogao biti razočaran.* Slažete li se da je demokratija samo najbolji od loših poredaka? Kako podnosite to što lekcije o njoj po svetu dele oni čiji bliski saveznici ovih dana otkidaju ženama glave zbog veštičarenja?- Da, slažem se da je demokratija samo najbolji od loših poredaka. Homo sapiens je veoma nesavršeno stvorenje, sposobno da smisli neke idealne formule, a nije u stanju da ih sprovede. Nema savršenih sredstava da ostvari savršene ideale. U ponečem su ljudi nesavršeniji od drugih živih bića, pogotovo onih koja se u okviru jedne vrste ne istrebljuju.* Može li čovek da bude odgovoran za čuvanje svoje slobode kada pored sebe ima dežurne borce za nju koji se pretvaraju u napadne diktatore?- Najčešće ne uspeva da se odbrani od diktatora koji su mu seli na grbaču na parolama ideala. Ali, dužan je da se bori za slobodu i svoju i drugih. Pokušaj oslobađanja od odgovornosti da se aktivno opredeljuje, Sartr je s pravom smatrao nemoralnim i zvao ga je „zlom voljom“.* Dočekali ste svojevremeno tog i takvog Sartra, koji vam je misaoni uzor, u Beogradu. Da li nam tako grandiozne figure više ne dolaze u goste zato što ih nema ili što Beograd više nije avangardan?- Takvih globalnih moralnih i misaonih veličina zaista više nema. Ali nam od umetnika i naučnika, što u posetu, što na rad, ipak dolaze i najveće ličnosti savremenog sveta.* Možete li i u ovim mračnim vremenima da koračate sa „firmom“ neizlečivog optimiste, koju ste sami sebi istakli?- Kako sam istinski optimist, moram i hoću da kažem da ne vidim taj mrak. Ne posedujem dućan optimizma, pa nemam ni firmu optimizma.* Hoćemo li nastaviti da uživamo u svojoj propasti?- Kakva propast takvo i uživanje. Malecko.* Postoji li mesto u Srbiji na koje biste poveli vreću za spavanje i sebe?- Postoji. To je moja soba. Ali, tu mi je, ipak, bolje u mojoj, ne znam ni sam zašto, prilično neudobnoj postelji nego u još neudobnijoj vreći.


Izvor: Novosti