samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Žarko Laušević ponovo među Nišlijama By: [Glasnik] Date: Decembar 12, 2011, 23:01:19

Žarko Laušević ponovo među Nišlijama




    U  Narodnom pozorištu u ponedeljak se ponovio 26. avgust 1993, poslednje veče Filmskih susreta, kada je glumcu Žarku Lauševiću dodeljen Gran-pri festivala, a on nije bio u prilici da čuje gromoglasni višeminutni aplauz. Poštovaoci velikog glumca, među kojima je bilo mnogo onih kojima su te avgustovske noći na niškoj Tvrđavi brideli dlanovi, došli su u ponedeljak uveče na promociju knjige “Godina prođe, dan nikad” u izdanju Kompanije “Novosti”. Jedino Laušević, opet, nije bio tu, ali sve je podsećalo na njega. O delu koje je samo za desetak dana doživelo dva izdanja govorili su Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik kompanije “Novosti”, režiser Darko Bajić, glumci Branislav Lečić i Irfan Mensur. – Njegova je knjiga zlatno runo, ako čitalac uspe da ga rasplete, razumeće i njega i to vreme – rekao je Manojlo Manjo Vukotić, dodajući da u dragocenom rukopisu nije bilo mesta glumačkoj narcisoidnosti. – Kao priređivaču i izdavaču, bila nam je čast što nam je ukazao poverenje. Na provokativna pitanja, od kojih je osnovno bilo pre štampanja, da li je Laušević zaboravljen, da li je kažnjen, da li je njegov odlazak u Ameriku crno zasenčen, stigao je odgovor. Prvo izdanje prodato je u tiražu od 50.000 primeraka, drugo broji 70.000, verujem da će mnogi rekordi biti oboreni. Darko Bajić je priznao da i danas, kada traži glumce za  film prvo pomisli na Lauša, “jednog od najboljih i najvećih sa ovih prostora”. On kaže da čitajući Lauševu knjigu jednako otkrivate i njegovu i svoju sudubinu poslednjih dvadeset godina. – Ovo je priča čoveka koji je izgubio slobodu misli i igre, a to je velika kazna, najveća za glumca – istakao je Bajić. Branislav Lečić podseća na blisku vezu bogate glumčeve karijere i života. – Za sve koji sumnjaju da se on u knjizi bavi alibijem za to što se dogodilo, mogu da kažem da je u knjizi ponuđena pre svega rehabilitacija čoveka u nama – objasnio je Branislav Lečić,nazivajući je “knjigom iskupljenja”. Irfan Mensur nikada nije gubio kontakt sa svojim kolegom, čak je i delove knjige čitao u rukopisu. – Čitao sam knjigu tako što sam preklopio ime pisca i naslovnu stranu, zaboravio da ga poznajem, prepoznajem njegovu ličnu sudbinu i opisane situacije – priča Mensur. – Reč je o vrednom literarnom delu, kakvo se kod nas retko pojavljuje. Možda 18 godina Žarko Laušević fizički nije bio sa nama, ali kada se u ponedeljak u tišini sale niškog pozorišta začuo prepoznatljivi glas i deo potresne ispovesti, započete rečenicom “Naravno, ja nisam slobodan čovek…”, malo ko je od prisutnih mogao da sakrije osećanja. Bilo je potrebno samo nekoliko minuta snimka iz Njujorka da potvrdi, da i uprkos osamnaest godina fizičkog odsustva, Žarko Laušević nikada nije otišao iz grada glumaca. Niš ga nije zaboravio.        SUZE I SMEH anegdote u vezi sa Lauševićevim životom nasmejale su kroz suze posetioce promocije. Tako su Nišlije saznale da je Laušević – Irfanu Mensuru prošli rođendan čestitao tako što ga je 37 minuta držao u ubeđenju da u stvari priča sa zajedničkim profesorom Mišom Dedićem. Darko Bajić je otkrio da je jednom, silom prilika, Laušević bio sprečen da dođe na predstavu “Mala”, pa je uskočio Nikola Kojo. Stigao je na drugi čin i počeo da igra pored svoje “alternacije”!


Izvor: Novosti