samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Tužan Milan zove mamu i tatu By: [Glasnik] Date: Decembar 08, 2011, 23:01:00

Tužan Milan zove mamu i tatu




   NEĆU više da letim. Ne sviđa mi se letenje. Sad sam ja živ, a tata je mrtav.Reči četvorogodišnjeg Milana Ponjigera ne mogu da ostave ravnodušnim sestre i lekare na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici koji danonoćno brinu o njegovom oporavku. Čitava Srbija strepi nad sudbinom mališana koji je u trenutku ostao bez roditelja i bez bezbrižnog detinjstva. Milan će živeti, svi sada ponavljaju sa olakšanjem. Ali pred njim je još dug oporavak i teška borba. Borba sa povredama i ona još teža, sa ožiljcima na duši.To je epilog tragedije koja je u utorak zadesila porodicu Ponjiger. Posle skoka sa šestog sprata vojnog samačkog hotela “Zvezdara” u Batutovoj ulici u Beogradu, otac i majka ostali su na mestu mrtvi, dok je dečak sa teškim povredama opasnim po život zbrinut u Univeritetskoj dečjoj klinici.ČEKALI GA 18 GODINA PALKO i Ilonka Ponjiger čitavih 18 godina nisu mogli da imaju dece. Milana su konačno dobili zahvaljujući veštačkoj oplodnji za šta su izdvojili čitavu svoju ušteđevinu. O tome je Palko, kroz plač, govorio na skupštini Udruženja vojnih beskućnika u junu. Snimak tog govora objavljen je tada na sajtu “Jutjub”.Dani i noći sada su mu ispunjeni sećanjima na tragičan pad u očevom naručju.- Uzeo me je u ruke i rekao da idemo da se spustimo niz tobogan – stalno ponavlja Milan.Vreme provodi gledajući crtaće na televiziji i slušajući priče koje mu čitaju medicinske sestre na odeljenju intezivne nege. Onda se seti majke, kaže da mu nedostaje i zaplače se. Iako je veći deo vremena tužan, lekari kažu da nije gubio apetit. Do danas ga niko nije posetio.Povređeni dečak u petak će sa intenzivne nege biti prebačen na odeljenje ortopedije. Prethodno su mu operisane obe natkolenice, kuk i obe podlaktice i nadlaktice.Iako je ostao bez roditelja i doma, mali Milan nije sam. Bratanac njegovog oca Miroslav Ponjiger želi da preuzme brigu o dečaku. Odluku o njegovoj sudbini, ipak, trebalo bi da donese Centar za socijalni rad.- U slučajevima kada maloletna deca, na ovakav ili sličan način, ostanu bez roditelja, u velikom broju slučajeva brigu o deci preuzima neko od srodnika – ujaci, tetke, stričevi, babe i dede – kažu u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu. – U najboljem interesu deteta je da odrasta u porodičnom okruženju. Kada bliski srodnici ne žele, ne mogu ili su neadekvatni da se staraju o deci, deca se smeštaju u hraniteljske porodice. Ukoliko nema ni hraniteljske porodice, brigu preuzimaju ustanove socijalne zaštite.U centru kažu da i posle zbrinjavanja deteta nastavljaju da prate njihovo odrastanje, da ih finansijski pomažu i obezbeđuju psihološku podršku njima i njihovim starateljima. *****NA SEOSKOM GROBLJU U BINGULI ISPRAĆENI NA POSLEDNJI PUT STRADALI ILONKA I PALKO PONJIGERTUGUJE CEO SREMU BINGULU, zabačeno fruškogorsko seoce, u četvrtak se slio gotovo ceo Srem. Zgrčeni ljudi, zbijeni u tesnom dvorištu omalene kuće Zuzane Ponjiger (75)), pristigli su iz Šida, Sremske Mitrovice, Martinaca i Erdevika da na večni počinak isprate njenog sina, vojnog penzionera Palka (51) i njegovu suprugu Ilonku (47).Supružnici su se u utorak, sa sinom Milanom, sa šestog sprata samačkog hotela u Beogradu, otisnuli u smrt. Dečak je, srećom, preživeo.- Jooj, Milane moj! – povremenim krikom oglašavala se baka Zuska.Rođakama i komšinicama tiho, po ko zna koji put u poslednja dva dana, prepričavala je slomljena starica kako je sa sinom, snahom i unukom poslednji put razgovarala telefonom. Samo tri sata uoči tragedije. I ništa u tom razgovoru nije nagoveštavalo nesreću.BEZ LAFETA NA sahranu supružnika Ponjiger, iz Beograda su došli i članovi Udruženja vojnih beskućnika. Oni su bili nezadovoljni što Palko nije ispraćen na lafetu, uz počasni plotun i vojnu muziku. – Ovako se ne ispraća penzionisani oficir – kazala je Nada Pavićević iz Udruženja vojnih penzionera. – Izgledalo je da su dobro… Kako ništa nisam naslutila – jecala je nesrećna žena.Na poslednji ispraćaj iz Opuzena u Hrvatskoj, doputovala su i Ilonkina rođena braća Radoslav i Zdravko Vištica. Korpulentni, sredovečni muškarci okamenjenih lica sačuvali su toliko prisebnosti da se sa preostalim članovima porodice Ponjiger odmah dogovore ko će preuzeti brigu o malom Milanu.- Bogu hvala da je mali živ, podići ćemo ga. Dogovorili smo se da ostane ovde u porodici, a mi ćemo pomagati finansijski koliko god budemo mogli – kažu dečakovi ujaci.Miroslav Ponjiger, taksista i otac dvoje dece, veli da će Milan biti njegovo treće dete:- Boriću se i izboriti za starateljstvo. Neće naš Milanče završiti u domu za siročad, to ne dolazi u obzir! – tiho i odlučno, kao da se zaklinje – kaže Miroslav.Bingula je malo mesto sa dva groblja, srpskim i slovačkim. Groblja nemaju kapelu, pa je časna Olinka Kolar iz Evangelističke crkve u Šidu očitala molitvu za pokoj dveju duša i za sigurnu ruku lekara koji brinu o Milanovom oporavku.- Bože, ti znaš zašto si njemu poštedeo život. Sada pomozi njegovima bližnjima da podnesu gubitak i smognu snage da dete izvedu na pravi put – poručila je časna Kolar. Posle njenih reči, zaplakalo je nekoliko stotina ljudi.Rođaci i komšije okrivljuju Palkovu naviku da na lekove za srce, sve češće u poslednje vreme, uzima alkohol. Dešavalo se da tako pripit vozi sina u svom starom “mercedesu”.- Govorio sam mu da ne pije, da se posveti sinu i porodici – kaže Stevan Ribar, Palkov rođak. – Nije slušao nikoga, zavađao se sa svima, pa i sa majkom.Kada je tužna kolona iz dvorišta Zuzane Ponjiger krenula ka tri kilometra udaljenom groblju, čuo se bat ljudskih koraka i samo jedan glas, staričin:- Joj, Milane moj! (J. SIMIĆ)*****ILONKA PRE TRAGEDIJE PRALA PROZORPENZIONISANI kapetan Palko Ponjiger (51), prema prvim, nezvaničnim indicijama i rezultatima istrage, gurnuo je svoju suprugu Ilonku (47), dok je prala prozore na šestom spratu, a potom sa trogodišnjim sinom skočio za njom. Nesrećna žena prethodno je skuvala ručak i postavila sto.Pripadnici vojne policije i njihove kolege iz PU Beograd nisu ništa sumnjivo primetili kada su ušli u sobu porodice Ponjiger, u vojnom samačkom hotelu “Zvezdara”.- Na šporetu je bila šerpa sa ručkom i postavljen sto – prepričava za “Novosti” jedan od policajaca koji su prvi ušli u sobu. – Prozor je bio širom otvoren. Jedno okno je bilo upravo oprano, a drugo započeto. Kraj prozora je stajala tečnost i krpa za pranje.Odmah posle tragedije i pokušaja oživljavanja, tela supružnika poslata su na Institut za sudsku medicinu. Prvi rezultati obdukcije govore da nema tragova borbe, niti odbrambenih rana. Čekaju se, međutim, rezultati toksikoloških analiza, koji bi trebalo da odgovore na pitanje da li je u krvi bračnog para bilo nekih supstanci ili alkohola.Komšije i rođaci Ponjigerovih navode da je Palko u poslednje vreme imao psihičkih problema, ali da li je zaista gurnuo suprugu, a zatim se sa sinom bacio u ponor u trenutku nervnog rastrojstva, znaće se na kraju istrage.- Palko je uzimao lekove, a znao je i da popije alkohol – pričaju rođaci. – Ipak, nikada nije digao ruku na Ilonku, niti na sina. (E. H.)


Izvor: Novosti