samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Stanković: Zdravstvu treba infuzija By: [Glasnik] Date: Decembar 06, 2011, 23:00:43

Stanković: Zdravstvu treba infuzija




   ZDRAVSTVENE ustanove trenutno duguju više od 32 milijarde dinara. Taj problem moramo da rešimo do kraja meseca, kako bi ustanove u narednu godinu ušle odblokirane i mogle normalno da rade. Najbliži izlaz je da se deo dugova otpiše – otkriva u intervjuu ”Novostima” Zoran Stanković, ministar zdravlja.Ministar kaže da se trenutno, pod patronatom Ministarstva finansija, sravnjuju dugovi između zdravstvenih ustanova, RFZO i dobavljača.* Odakle sada toliki dugovi, kada je država 2006. godine izmirila dugovanja zdravstvenih ustanova?- Samo zbog zapošljavanja mimo ugovora sa RFZO, zdravstvo je godišnje u minusu četiri-pet milijardi dinara. U zdravstvu je tako zaposleno 13.600 ljudi, za čije plate se izdvaja 8,7 milijardi dinara, a sve ustanove kroz komercijalni program zarade ukupno 5,8 milijardi, od kojih polovina ”ide” za lekove i potrošni materijal. Novac za prevoz, jubilarne nagrade i slično, preusmeravan je za plate onih čije zapošljavanje nije odobrio i ne finansira RFZO.NAŠE PARE NISU MANJE VREDNE, AKO TO ITALIJANI MISLE * Da li su pri kraju projekti za rekonstrukciju kliničkih centara?- Italijanima koji su kasnili sa projektima sam jasno rekao da razumem italijanski šarm, ali ako mi plaćamo parama kojima plaća ceo svet, i po istoj ceni, onda moraju da nas tretiraju kao i druge, bez obzira da li smo mala ili velika zemlja. Naravno, uz ogradu da je i sa naše strane bilo propusta koje rešavamo. Očekujem da će prvi idejni projekti za Novi Sad i Niš biti uskoro gotovi i da će za mesec-dva biti raspisani tenderi za izgradnju ova dva centra, a do 1. maja i za KCS. U velikom zaostatku je projekat za Kragujevac. Izvesno je da će 150 miliona, plus 50 miliona evra iz kredita, biti dovoljno samo za građevinske radove. Za opremanje sva četiri centra trebaće nam još oko 145 miliona evra, i računamo da će Vlada taj novac da obezbedi iz kredita.* Ali, zašto bi dobavljači, recimo ”Hemofarm” ili ”Aktavis” pristali da zdravstvu oproste deo duga za isporučene lekove?- I njima je u interesu da dobiju obrtna sredstva. Deo duga bi bio otpisan, recimo 10 odsto, a ostatak bi, uz garanciju države, bio otplaćivan u narednom periodu. Novca, jednostavno, nema. Godišnji budžet RFZO je 195 milijardi dinara, a Ministarstva zdravlja samo 3,5 milijardi, što je dva puta manje nego 2007. Sada sa Vladom tražimo najbolje rešenje da se ovoliki nedostatak para ne oseti, i da ne dođe do urušavanja zdravstvenog sistema.* U RFZO kažu da će dug za lekove do kraja godine dostići 24 milijarde dinara. Preti li nam nestašica?- Moramo da predupredimo nestašicu. Ona je, pre svega, posledica stanja u nekim fabrikama. Tražio sam da se iz robnih rezervi povuku ”litijum karbonat” i ”nitroglicerin” u tabletama, dok se nekako ne snađemo. Tačno je da nema ”prilazida plus” i još nekih lekova, a naročito nedostaju antidepresivi.* Čini se da ćete morati da gasite još jedan ”požar”. Sindikati već najavljuju štrajkove zbog izmene Zakona o platama u javnim službama, čime se osnovica za obračun smanjuje na 0,9 odsto sadašnje plate?- Usvajanjem tog Zakona je još 2009. godine uslovljeno dobijanje nekih kredita Svetske banke. Da on nije usvojen imali bismo problem sa popunom budžeta. U više navrata smo razgovarali sa sindikatima, ali je činjenica da kod njih postoji strah od tog smanjivanja plate za 10 odsto. Ali, jednostavno, nije bilo novca da taj korektivni koeficijent, koji sada svi napadaju, bude jedan.* Znači li to da li će od 1. jula sledeće godine, kada počinje primena Zakona, plate linearno svima u zdravstvu biti manje za 10 odsto?- Nikom ko ispuni normu plata neće biti umanjivana, a onima čiji učinak bude manji plata može biti smanjena najviše za 10 odsto. Taj novac će onda biti preusmeren onima koji rade više.RAD JE NAJBOLJA KAMPANJA * Na mesto ministra ste došli kao nestranačka ličnost, ali na predlog G17 plus. Hoćete li se angažovati u predizbornoj kampanji? – Ja ću da radim najbolju kampanju za one koji su me predložili na ovu dužnost ako ove probleme koje ima zdravstveni sistem rešavam na zadovoljavajući, ili bar na prihvatljiv način. Sve drugo bi bilo gubljenje vremena.* Bojite li se da će lekari u trci za većom zaradom pacijente pregledati ”kao na traci”?- Plata će se obračunavati na osnovu četiri kriterijuma:broja pacijenata opredeljenih za izabranog lekara, preventivnom radu, propisanim lekovima i broju pregledanih pacijenata. Iako sam ovaj zakon dobio ”u nasleđe”, od svog prethodnika, lično mislim da novi način obračuna zarada u zdravstvu treba da dovede do bržeg i boljeg lečenja, i do nagrađivanja prema rezultatima rada.* Šta znači taj kriterijum o propisanim lekovima: da li će se više vrednovati lekar koji štedi na terapiji, pa, možda, i na štetu pacijenata?- Ne, naravno, ali će svako imati svoju odgovornost kada je reč o potrošnji zdravstvenog dinara. Niko ne očekuje od lekara da štedi na pacijentu, ali ne može više da se dešava da neki lekari sami sebi propisuju po pedesetak kutija leka, a takvih primera je bilo.* Da li ste otpočeli sa realizacijom obećanja o zapošljavanju 600 zdravstvenih radnika?- Da. Tražio sam da se iz budžeta RFZO izdvoji milijardu dinara više za zapošljavanje 600 medicinara. Predlog je otišao u Vladu i, prilikom kreiranja budžeta za iduću godinu, to će nam biti prioritet. Istovremeno smo tražili da se povećaju akcize na duvan, i uvedu na alkohol. To je zajedno oko pet dinara po litru alkohola i kutiji cigareta, i od tih akciza bi godišnje mogli da dobijemo pet milijardi dinara. * Ali, ako se zapošljavanje medicinara nastavi ovim tempom, mnogi od trenutno 20.000 nezaposlenih će sačekati ”penziju” na birou?- Ne možemo sada da rešimo godinama stvarane probleme. Upisna politika nije bila usaglašena sa potrebama zdravstva.Tražio sam razgovor sa Ministarstvom prosvete da bismo razgovarali oko upisnih kvota za studente medicine, stomatologije, farmacije i ostalih zdravstvenih profila.


Izvor: Novosti