samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Nema više Miletića By: [Glasnik] Date: Novembar 20, 2011, 23:01:15

Nema više Miletića




    DR Slavko Miletić, praunuk Svetozara Miletića (1826-1901) jednog od najuticajnijih Srba u Austrougarskoj , preminuo je u subotu u Novom Sadu, u 80. godini. Odlaskom poznatog novosadskog interniste-kardiologa ugasila se dična loza Miletića. Dva muška imena krajem 19. i u 20. veku smenjivala su se u porodici Miletić. Svetozar, veliki borac za prisajedinjenje Baranje, Bačke i Banata Srbiji, imao je sina Slavka, koji je 1920. godine bio ministar narodnog zdravlja u Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Slavkov sin Svetozar, takođe lekar, bio je otac upravo preminulog dr Slavka Miletića. Ovaj praunuk slavnog narodnog tribuna, poslednji koji nosi to dično prezime, biće po sopstvenoj želji sahranjen u rodnom Beogradu, a ne na novosadskom Uspenskom groblju, gde počivaju njegov slavni pradeda i njegov takođe čuveni zet Jaša Tomić, koji je bio oženjen Svetozarovom kćerkom Milicom. – Grobnicu na Uspenskom groblju, baš kao i velelepni spomenik Svetozaru Miletiću, koji i danas dominira centralnim trgom u Novom Sadu, podigao je početkom 20. veka srpski narod i tako zaokružio veliku istorijsku priču – rekla je u nedelju „Novostima“ dr Slobodanka Miletić, udovica upokojenog Slavka. Slavkova udova kaže da je njen suprug bio skroman čovek, nikada se nije upuštao u političke vode, ali je bio ponosan na istorijski doprinos svog pradede Svetozara. Zato je smatrao da je porodična grobnica u Beogradu za njega, „kao običnog smrtnika“, primerenije počivalište. U Uspenskoj crkvi u Novom Sadu, gradu u kojem je dr Slavko službovao pola veka, danas u 13 časova biće održan pomen poslednjem Miletiću. Iza njega su ostale dve kćerke: Slobodanka, doktor biologije u Novom Sadu, i Simonida, balerina, koja živi u Italiji. TRI UPORIŠNE TAČKE  MADA se nikada nije laćao politike, dr Slavko Miletić (1931-2011) se  nije ustezao da svojevremeno, kada je usvajan vojvođanski Statut, kaže  kako taj dokument radi suprotno od onoga čemu je težio njegov pradeda –  odmiče Vojvodinu od Srbije. Upozoravao je i da su se Srbi u drugoj  polovini 20. veka udaljili od svoje tri glavne uporišne tačke: jezika,  pisma i pravoslavne vere.


Izvor: Novosti