samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Petar Kralj: Nikad ništa polovično By: [Glasnik] Date: Novembar 16, 2011, 01:01:19

Petar Kralj: Nikad ništa polovično



    POEZIJA i boemske priče bili su posebna ljubav Petra Kralja. Priče su nastajale u “Grmeču”, “Pod lipom”, “Šumatovacu”, Klubu književnika… Tekst Milisava Krsmanovića prvo je izvodio pod nazivom “Moji ispadi” u Narodnom pozorištu, kasnije kao “Moj boemski život” na sceni Kult teatra. A njegovo privatno druženje s kafanom počelo je u studentskim danima u “Tri lista duvana”. Ipak, kasnije u pozorištu nije voleo da se ćaska na probama: – Govorio sam: “Eto vam bife, pa pričajte!” A sad i on poluprazan… Više ni tu nema druženja. Ponekad, mi stariji odemo posle predstave, a ranije se to podrazumevalo. Harmonika je bila obavezan rekvizit. Taško Načić se kao student izdržavao svirajući u kafani “Bela lađa” na Novom Beogradu, pa bi harmoniku donosio i u bife. Dolazio si tu i da proveriš svoj pogled na svet, da nešto čuješ, da se zamisliš – poverio nam je jednom veliki glumac. Parafrazirajući naslov svoje čuvene predstave “Živeo život Tola Manojlović”, poslednjih godina Kralj je osmislio svoj kolažni program pod nazivom “Živeo život ja pa ja”: – To je neka vrsta mog autoportreta. Kad ga imaju slikari prvo u mladosti, pa u starosti, što ne bi glumci? Ovo je moj odgovor na pitanje ko sam, gde sam sve podmetao sebe, pod kakve uloge, tekstove, misli. Jer, glumac ima nešto od Dorijana Greja: kad bismo pogledali sve što smo u životu “naslikali”, ko zna kako bi izgledao taj portret.NADIMCI  Za Kralja je važilo i da je glumac s najviše nadimaka:  – Ne znam koliko ih imam, ali znam da ih imam mnogo. Među njima su Šankmen, Čovek iz Šankgaja, Šanksonjer… Kad sam jedno vreme pio isključivo klekovaču, zvali su me Van Klekeren. Ali, mislim da mi je najbolji nadimak dao pokojni Ljuba Moljac: prozvao me je Naliv Pero. Nikad mi to nije smetalo. Naprotiv, veoma sam srećan što mi Bog još dozvoljava da popijem i da se družim s ljudima. U njegovom je bilo malo romantike, folklora, filozofije, boemije. A najviše poezije. Niko nije kazivao stihove kao on. “Santa Maria della Salute”, “Možda spava”, “Srbija”, samo su neke od njegovih pesničkih bravura. Nešto mu je dato, a nešto je učio. Od profesora Mate Miloševića, Slobodana Aligrudića, Stojana Dečermića: – Dobra forma je ako uspeš da se intimiziraš sa stihovima, da kroz njih daš sebe. Tad su oni stigli i do drugih – govorio je. I još: – Zanatski, može sve da se postigne. Ni obućar ne uživa u svakoj cipeli, mada je dobro napravi. Ali za dušu je nešto drugo. Kad se to desi, dese se i velike kreacije. Ni u čemu nisam učestvovao ni slučajno ni polovično. Naročito, ne polovično… Tome da se u umetnosti ne može učestvovati ni “slučajno ni polovično” naučio je i svoju kći Milicu, koju je dobio u braku sa koleginicom Ljiljanom Gazdić. S puno ljubavi, u jednom od naših intervjua je o svojoj jedinici, danas veoma uspešnom reditelju, rekao:ŽIVOT I SMRT- U suočavanju sa smrću, život se najjasnije ocrtava. Nije smrt tužna sama po sebi nego činjenica da kasno dolazimo do nekih saznanja, kasno da se bilo šta promeni – rekao je prošle godine u razgovoru za “Novosti” Petar Kralj. – Smrt je neminovnost, dok odnos prema životu zavisi od nas samih. Lepota je u jednostavnosti do koje je najteže doći… – Moram da priznam, kao dete nije bila mnogo zahtevna. Nije što je moja, kako se kaže. Nikada nije želela dvesta stvari. Još kao mala znala je šta hoće. Zato joj je bilo lako ispuniti želje. U Budvi smo provodili po desetak dana, a ona već na početku, u gomili raznoraznog šareniša, “snimi” jednu stvar i čeka kad ćemo to da joj kupimo. I strahuje samo da joj se ne proda… Kasnije, kad je već počela da se bavi ovim poslom, nikada joj kao ni bilo kome drugom, nisam tražio da stavi nešto na repertoar zato što sam ja poželeo to da igram. Ni ona u našim odnosima ni na čemu nije insistirala… A na pitanje šta je najviše “povukla” na tatu odgovara: – Mislim to što voli ljude. Što im pruža šansu. Što nikog ne diskvalifikuje. Što ima prirodnu radost, onu koja nije uvek isplativa, ali vas ispunjava zadovoljstvom. Što ume da se obraduje malim stvarima i tuđim uspesima…  PLJUSAK Veliki glumac imao je poseban odnos prema očevom zavičaju. Rado je odlazio u Krajinu na gostovanja i za to nikada nije hteo da uzme honorar. Čak ni nadoknadu za prevoz, pričaju njegovi nekadašnji domaćini. Kasnijom prilikom, povodom jedne od godišnjica “Oluje”, ispred Crkve sv. Marka u Beogradu, kazivao je stihove Vladimira Nazora iz pesme “Majka pravoslavna”. Iznenada je počeo letnji pljusak, pa su organizatori hteli da ga “zaštite” kišobranom: – Bog s vama! Ako ispred mene mogu da kisnu ovolike crne marame, mogu i ja… – rekao im je Kralj.(Kraj)


[Izvor]