samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Vraćamo se na marke? By: [Glasnik] Date: Novembar 15, 2011, 23:00:15

Vraćamo se na marke?




   GRAĐANI Srbije ne moraju da strepe šta će se desiti sa njihovom ušteđevinom, ukoliko, što je sve češća svetska tema, propadne evro. Jer, novac koji imamo, što u bankama, što po kućama, neće izgubiti vrednost, već će, kako kažu, ekonomisti samo pretvoriti, najverovatnije, u nemačku marku, koja je nama uvek bila najbliža strana valuta.Trenutno je na štednji u Srbiji 7,6 milijardi evra. Od toga dobar deo novca je u vlasništvu stranaca, ali i naših gastarbajtera. Za sve ulagače glavni motiv su bili visoke kamate, ali i stabilnost bankarskog sistema.- Ukoliko dođe do ukidanja evra i sve zemlje članice se vrate na svoje lokalne valute, na taj dan će se obaviti fiksiranje kursa, kao što je to bilo kada se evropska valuta i uvodila u evrozonu – kaže za „Novosti“ Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Dakle nema propasti štednje, već će se samo ulozi iz evra pretvoriti u nemačke marke.Prema rečima profesora Đukića, monetarno razdvajanje zemalja Evropske unije je samo pitanje vremena. Najverovatnije će se formirati dva bloka zemalja. Jedan „ešalon“ činiće države sa stabilnom ekonomijom, a drugi one koje su u dužničkoj krizi. To sa sobom može da povuče i ukidanje evra kao zajedničke valute.- Ova moneta ima problem od nastanka, jer su se zemlje evrozone odlučile za jedinstvenu monetarnu uniju, jednu centralnu banku, a svaka je vodila zasebnu fiskalnu politiku – naglašava Đukić. – Problem, da tako kažem, po ekonomskoj snazi malih država članica, kakva je Grčka, bio je to što su im bili pristupačni jeftini krediti. One su se nemilice zaduživale, a da nisu za to imale pokriće, i tako se stvarao privid veće potrošnje.Đukić ističe da je za očuvanje naše štednje presudna briga Narodne banke, koja mora svakodnevno da prati stanje u bankama, da ne bi matice iznosile naše depozite za rešavanje svojih problema.OSIGURANJE – Visoka stopa obavezne rezerve na deviznu osnovicu je faktička garancija štedišama za njihove uloge u bankama – kaže Đorđe Đukić. – Banke istovremeno plaćaju Agenciji za osiguranje depozita maksimalnu linearnu premiju od 0,1 odsto na iznos štednje građana.


Izvor: Novosti