samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Ljubivoje Ršumović: Šta su pesnici By: [Glasnik] Date: Oktobar 20, 2011, 21:08:16

Ljubivoje Ršumović: Šta su pesnici



    AKO se složimo da su “Pesnici lažovi koji uvek govore istinu”, kako kaže Žan Kokto, onda će se ovaj francuski akademik složiti i sa onim anonimnim stihoklepcem koji je napisao “Što je bilo vratiti se neće!”. Znači, treba to shvatiti ozbiljno i bataliti svaku vrstu nostalgije, i za Jugom, i za Titom, i za komunizmom! A da se ne bismo podavili u bari gluposti, u koju nas bućka Novi svetski poredak, moramo se hitno upisati na časove plivanja. Najlepše se pliva sa knjigom u rukama. Evo nam Sajma knjiga u Beogradu, evo nam prilike da se setimo Dučića i njegove poruke da “ljubav na svetu održavaju samo žene i pesnici”. Evo nam šanse da se pridružimo onima koji umeju da čitaju, i čitajući da žive još jedan paralelni život, nekad lepši od stvarnog, nekad manje lep, ali svaki put mudriji i vaspitniji. San o lepšoj prošlosti da zamenimo nadom u lepšu budućnost. Nada je sestra želje, a želja je pokretač i vođa ka uspehu. Pesnici, koje je Platon prognao iz svoje države, nastanili su se u Srbiji. Stanuju u bibliotekama, posluju u svojim knjigama. Budimo im saradnici. Pridružimo se Šeliju u odbrani poezije, priznajmo da su “pesnici nepriznati zakonodavci sveta”! Pročitajmo “Gorski vijenac” u kome nam Vladika, kroz usta serdara Vukote, šalje poruku da je stvarnost grdilo ako se gleda golim okom, da ne moramo da vidimo ono što gledamo, jer “Pjesna dobra spava u slijepca, pogled smeta misli i jeziku!” Ali, pošto su pesnici i “probuđeni deo naroda”, oni ne smeju dozvoliti da im duša žmuri pred stvarnošću, moraju slepim okom, tim veličanstvenim čulom koje nazivaju nadahnućem, unapred da predviđaju budućnost nacije, da opominju, savetuju, svedoče i presuđuju, kao pravi “zakonodavci sveta”. Nema škole u kojoj se uči za pesnika. Škola je biblioteka, škola je knjiga, a pesnici su, u najvećoj meri, samouci! Da, škola su i susreti radoznale dece sa živim pesnicima. U toku je velika pesnička moba, nazvana “Živa biblioteka”. Pesnici posećuju škole u najzabačenijim selima Srbije, nose deci svoje knjige i knjige koje im daruje kompanija “Novosti”. Osnivaju se biblioteke u školama. Deca prvi put vide Dobricu Erića i sašaptavaju se: “Zar je on živ?”, a onda zajedno sa njim recituju njegove pesme. Od dece omađijane na ovaj način pesmom i knjigom, oduševljene susretom sa pesnikom, postaće neki novi Branko Ćopić, nova Desanka, novi Dobrica. Možda je baš ovakav metod školovanja imao u vidu engleski pesnik Vilijam Vordsvort, kada je, pre dve stotine godina, rekao: “Dete je otac čoveka!”


[Izvor]