samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Otkazi, manje plate, veće rate - posledice nove krize By: [Glasnik] Date: Avgust 13, 2011, 22:02:15

Otkazi, manje plate, veće rate – posledice nove krize




    KOGA zmija ujede i guštera se plaši. Gušter nije sigurno, ali se još ne zna ni kolika je zmija, a Srbija već danima raspravlja o novoj krizi. Ovog puta dužničkoj, koja istovremeno trese Ameriku i ozbiljno drma Italiju i Španiju. Prosečan građanin o njoj i njenim eventualnim posledicama zapravo ne sme ni da razmišlja, jer se još nije oporavio ni od prvog talasa. Onog, koji je izazvao finansijski sektor, a u Srbiji je „podavio“ radnike. Kako da preživi novu krizu kad ni sa dosadašnjom ne može još dugo da se nosi. Ova prva bez posla je, kako je procenio Međunarodni monetarni fond, ostavila najmanje 400.000 ljudi. Što formalno, što neformalno zaposlenih. Ukoliko se otpuštanja nastave, malo je porodica u kojima bar neko, tokom ovih nekoliko godina, nije ili neće ostati bez plate. NEZAPOSLENOST: Otkazi su prva i najočiglednija posledica prelivanja krize u Srbiju. Sindikati već procenjuju da će jesen bez posla ostaviti 40.000 ljudi. I to bez uticaja međunarodnog tržišta. Reč je o firmama koje su pred stečajem. Ukoliko kriza udari iz sve snage, ekonomisti procenjuju da će broj otkaza dostići 100.000. – Ako bi se kriza potpuno prelila u Srbiju, bez ikakvih zaštitnih mera, drastično bi pogodila firme koje proizvode razmenjiva dobra – smatra ekonomista Dragovan Milićević. – Stradao bi veliki broj malih preduzeća, a ona čine čak oko 97 odsto ukupnog broja firmi. Svi bi oni pretrpeli pad tražnje, a poslodavci reaguju smanjivanjem broja zaposlenih i plata. To smo videli i tokom prve krize. Samo su tada reagovali usporeno, pa je 2008. godina prošla bez većih otpuštanja, ali je zato samo u 2009. bez posla ostalo 240.000 ljudi. PLATE: Smanjivanje plata bi bio samo nastavak negativnog trenda. U vreme pred prvu krizu, juna 2008. godine, prosečna plata u Srbiji iznosila je 32.000 dinara, što je tada bilo 400 evra. Godinu dana kasnije spala je na 330 evra, a juna prošle godine na 328 evra. Podaci za ovogodišnji jun pokazuju skok na 375 evra. Istina je da je u ovaj prosak ušla nadoknada prosvetarima za odrađeni štrajk, a da je iz evidencije „ispao“ određeni broj preduzetnika, u kojima su plate niže zbog godišnjih odmora. – Naravno, moramo prvo da vidimo koji će scenario krize biti da bismo predvideli i posledice – kaže Milićević. – Italija i Španija za sobom mogu da povuku i druge evropske zemlje. To bi moglo da oslabi evro. Nije realno očekivati da će dinar da ojača u odnosu na evro. Ako bi evro oslabio to bi na našu privredu imalo nesagledive posledice, jer je ona potpuno evroizovana. Moguće je da se ljudima smanje štedni ulozi. Ako uz to dođe inflacija, vrednost će biti još manja. KREDITI: Druga mogućnost, koja je početkom nedelje već pokazala svoje lice, jeste da dinar još oslabi u odnosu na evro. E, to građanima, posebno onim zaduženima, donosi veće glavobolje. – Dinar bi mogao da slabi, a to znači da će porasti rate kredita – rekao je ekonomista Ivan Nikolić. – To znači da će porasti procenat nenaplativih kredita. Zbog panike moguće je da ljudi povuku štednju. Ako padne tražnja na našim izvoznim tržištima, to znači da će pasti i njihova proizvodnja. Nikolić je i umereni optimista kada je reč o prelivanju krize. Veruje da bi Srbiju kriza mogla da pogodi nešto manje nego zemlje u okruženju. Kaže da smo od prethodnih „udara“ imali prilagođavanje privrede, dok su mnoge države postigle oporavak, ali su koristile iste metode koje su i dovele do krize. Milićević ne vidi nikakvu mogućnost da se svetska krize izbegne. – Nemoguće je da se kriza ne desi, jer je to kao kada jedno domaćinstvo hoće lepo da živi, a nema prihode. Zapadne ekonomije su definitivno prezadužene – kaže Milićević. – Ako je neka zemlja zadužena više od 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, to jeste bankrot, iako se tako ne zove. Pojedine evropske države samo na servisiranje kamata daju 12 do 13 odsto svog bruto domaćeg proizvoda. Moguće je da će te dugove prolongirati, ali je pitanje dokle. Jer, kada pogledate, u zapadnim zemljama, izuzev Britanije, nije došlo do realnog rasta zarada poslednjih 11-12 godina. Nema realnog rasta. Sve se finansiralo iz pozajmica i to mora odnekud da se vrati.NIJE TO OPORAVAK  IZVEŠTAJI sa svetskih berzi iz dana u dan se menjaju. Jednog dana indeksi su u „crvenom“, drugog u „zelenom“. Vrednosti akcija padaju i rastu u zavisnosti od najava banaka. To, međutim, ne znači izbegavanje krize.  – To je kratkoročan oporavak berze – objašnjava Dragovan Milićević. – One reaguju na prvu loptu, jer njih najviše čini špekulativni kapital. Rasplet zavisi pre svega od odluke velikih investitora. Da li će se povući ili će ulagati. DUGOVI: Pad vrednosti akcija na ovdašnjoj berzi za gotovo osam odsto zbog loših vesti pristiglih sa drugog kraja sveta, iz države koja baš i nije među strateškim ekonomskim partnerima Srbije, bila je zapravo znak šta sve može da nam se dogodi ukoliko se globalni ekonomski problemi što pre ne saniraju. Za razliku od prvog udara globalne krize od pre tri godine, ovoga puta državne institucije nisu sklone da narod umiruju. Kako kažu, naše je da uradimo šta možemo, pa da talas problema iz sveta, koji će neminovno stići, bude što manje razoran. Recept koji treba da primenimo nije nov. Kontrolisano zaduživanje države, veća štednja, podsticaj onima koji izvoze, pre svega hranu… Ali, u zemlji koja je za godinu dana izgubila oko 90.000 radnih mesta, u kojoj su samo dugovi države prema firmama preko milijardu evra i gde je likvidna firma pravi raritet – taj plan je teško sprovodiv. Jer, za razliku od bogatijih država, naša nema sredstava ni da vrati svoje dugove firmama, a potrebni su joj fondovi kojima će, ako želi da se ugleda na svet, upumpati novac u privredu. Ne treba zaboraviti ni da sve države koje danas imaju probleme sa svojim budžetima imaju izrazito dobro razvijenu saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, dok Srbija svoj prvi, pravi autoput dobija tek 2013. godine.I ZADUŽENOST RASTE  GRAĐANI Srbije godinama unazad važe za najmanje zadužene u okruženju. U maju je svaki stanovnik u proseku bio zadužen 780 evra, od čega 700 evra za kredite, 26 evra za kreditne kartice, a za lizing ugovore 50 evra. To je bio neznatni rast u odnosu na decembar prošle godine, kada je prosek bio 750 evra.  Poslednji podaci iz juna pokazuju da je dug građana porastao za 3,6 odsto. To znači da je svaki građanin premašio „kredit“ od oko 800 evra. Generalno, stanje u našoj ekonomiji je takvo da, i pored značajno manjeg spoljnog duga i deficita budžeta, Srbija ne bi mogla da preživi krizu koju danas osećaju brojne zemlje regiona, Evrope i SAD. Jer, jedino u Srbiji samo 30 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda pravi privatni sektor. Ostatak BDP stvara – država. Zato je u Srbiji toliko i važno šta ona radi. Skoro svaki treći stanovnik direktno zavisi od isplata iz državne kase. Iz nje se obezbeđuju primanja za više od 1,6 miliona penzionera, oko 250.000 korisnika raznih vidova socijalne pomoći i 500.000 plata za one koji rade u javnim institucijama. Samo za plate u javnom sektoru i dotacije penzija iz republičkog budžeta ode 70 odsto ukupnih prihoda države. ULAGAČI: Rešenje je, smatraju vlasti, novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. On će nam, kažu, ojačati kredibilitet makroekonomske politike i privući strane ulagače. Da oni baš i neće birati Srbiju, govori, recimo, podatak da je Indija u ovoj godini povećala vrednost stranih ulaganja za čak 300 odsto, dok mi treba da budemo zadovoljni ukoliko godinu završimo uz direktne strane investicije vredne do 2,5 milijarde dolara, što bi značilo da ih bude – bar kao u 2010. godini. I nije samo Indija naš konkurent. Ima još puno zemalja sa većim tržištem i značajno jeftinijom radnom snagom od one koju ulagači mogu da dobiju u Srbiji. Prvi talas krize preliće se u Srbiju za oko šest meseci, nekako baš u vreme kada kreće ovdašnja predizborna kampanja na svim nivoima. Koliko ćemo je osetiti zavisi, pre svega, od onoga što se, u narednom periodu, bude dešavalo u svetu.n*****KAKO SE DRUGI BORE SA KRIZOMAMERIKA: Zemlja koja je svoju sklonost ka virtuelnom sticanju profita, kroz najklasičniji domino efekat, prelila na ceo svet, očito će ući u novi krug borbe za bolji život. Američki predsednik je, u susret rešavanju problema, uradio ono što su, mnogo puta pre, radili njegovi prethodnici. Zakonom je dozvoljeno da se nacionalni dužnički limit za narednih godinu dana uveća sa dosadašnjih 12,5 hiljada milijardi za još nekoliko hiljada milijardi dolara. Istovremeno, planiraju se za Ameriku neverovatne mere štednje. Čak 2.700 milijardi dolara obezbedilo bi se uštedama državnih i socijalnih troškova, uključujući tu i povećanje poreskih stopa za najimućnije Amerikance. Narednih deset godina smanjiće se, bar prema programu, troškovi države za oko tri biliona dolara. S druge strane, verovatno u susret izborima koji će se održati novembra 2012. godine, u Americi se sve više govori o mogućnosti uvođenja socijalnih penzija, odnosno obezbeđivanja primanja najstarijih državljana SAD bez obzira na stanje penzionih fondova. Oni su u prethodnom udaru krize poprilično propali, pa su mnogi Amerikanci, koji su decenijama štedeli ulažući u privatne penzione fondove, i bukvalno ostali bez bilo kakvog izvora prihoda.PREDRASUDE  Kriza je dovela do toga da se širom sveta vraćaju stari stereotipi o prirodi određenih naroda. Tako severnjaci sve više govore o „lenjim“ Mediterancima, dok građani iz država južne Evrope kažu da su ih u problem uveli „oholi“ i „para uvek željni“ severnjaci. Ono što američke izglede za dobar razvoj događaja povećava jeste činjenica da ova zemlja, ipak, što danas mnogi zaboravljaju, ima najsnažniju ekonomiju na svetu. Prema najnovijim podacima američkog Ministarstva finansija, kompanija „Epl“, recimo, trenutno ima više novca nego vlasti SAD. Američka vlada raspolaže sa 73,7 milijardi dolara u gotovini, dok su rezerve informatičkog giganta dostigle 76,4 milijarde dolara. KINA: Kao jedan od pretendenata na poziciju broj jedan svetske ekonomije lagano oseća probleme svog najvećeg konkurenta – Amerike. Delimično zato što je vlasnik najvećeg broja državnih obveznica SAD, ali i zato što je upravo američko tržište jedno od ključnih za plasman ogromne kineske proizvodnje. Kina se ovih meseci suočava sa visokom inflacijom koja je „pojela“ ionako male plate radnika u ovoj zemlji. Pomoć preduzetnicima stiže, ali uz očiglednu paniku kineskog državnog vrha, koji strahuje kome će prodati svoju robu. EVROPA: Ni u Evropi nije manje dramatično. I ovde se pokazalo da države ne mogu beskonačno da se zadužuju računajući da će građani, kroz velike namete, nadomestiti prevelike apetite državnih funkcionera. Naravno, problemi su se prvo pokazali u zemljama koje su u „B“ grupi Evropske unije. Ali, ako se kriza državnih dugova sa malih nacija kao što su Grčka, Portugalija, Španija ozbiljnije prelije na Italiju ili Francusku, Evropa će, uprkos povoljnim vestima o rastu nemačke ili skandinavskih privreda, morati nekom drugom da preda epitet ekonomski jakog kontinenta. Prema podacima Evrostata, italijanski javni dug iznosi 116 odsto bruto društvenog proizvoda. Međutim, najveći deo italijanskog javnog duga u vlasništvu je italijanskih građana. Ova nacija poznata je kao država bogatih pojedinca. Nema, naime, italijanskog doma, posebno na severu, koji je bez ozbiljnije štednje za „crne“ dane. Pored toga, italijanska vlada, iako suočena sa ozbiljnim zahtevima za štednju, predviđa i snažnu podršku italijanskim preduzetnicima. A upravo oni nose privrednu aktivnost ove zemlje. Pred vikend, u drami je bio i zvanični Pariz. Naime, nakon glasina da bi i Francuska, poput Amerike, mogla izgubiti vrhunski kreditni rejting, pale su, na berzama, akcije najjačih francuskih firmi, pre svega banaka. Francuska vlada je za kraj meseca najavila objavljivanje ozbiljnih mera štednje. GRČKA: Opet se nalazi u situaciji u kojoj joj svako novo zaduživanje izgleda kao nagrada za štednju. Zatvoreni krug problema nagomilanih decenijama kao „vruć krompir“ dat je aktuelnoj vlasti i, nažalost, građanima koje političari baš i nisu obaveštavali koliko je, zapravo, koštala ulaznica u prvu ložu EU i zašto za njih baš i nije pitanje prestiža što spadaju u države gde se plaća evropskom valutom. Prošle godine bankrotiralo je 50.000 grčkih firmi, industrijska proizvodnja pala je za 20 odsto, ove godine za još 12, a nezaposlen je čak svaki šesti radno sposobni građanin. Svako poređenje problema koje imaju države sveta sa stanjem u Srbiji je, čini se, izlišno. Jer, ono što prati većinu kriza u državama Zapadne Evrope, pa i SAD, jeste da ove zemlje imaju možda države u problemima, ali su kućni budžeti njenih građana značajno bogatiji od srpskih. Najbolji primer za to je, možda, Belgija. Javni dug ove države je prošle godine iznosio neverovatnih 100 odsto BDP. Po ovom neslavnom podatku Belgija je treća u evrozoni, posle Grčke i Italije. Uz to, ova zemlja živi već godinu dana bez vlade i budžeta. Ipak, belgijski deficit danas finansiraju uz pomoć domaće štednje, a manje pozajmicama na međunarodnim finansijskim tržištima.


Izvor: Novosti