samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Goran Ješić: Partije postale legla poltrona By: [Glasnik] Date: Avgust 06, 2011, 22:00:35

Goran Ješić: Partije postale legla poltrona




    NA puškomet od zelenog panoa na kome piše „Seljak Zeka kompani – otkup žita“ petorica vrhunskih inženjera iz Indije kaparišu luksuzne penthause. Lokalni klikeraši brzo su u njihovu čast preradili čuveni sremski šlager: „Širok okean ravan Srem, moj Bombaju ja idem.“ I baš kao u pesmi živi Inđija, čudo od varoši, kojom duže od decenije neprikosnoveno kormilari Goran Ješić. Ovaj nekadašnji „otporaš“ i strastveni fudbaler sa zvanjem inženjera poljoprivrede svoj život i karijeru vezao je za grad sa oko 50.000 duša. Brazde i rasadnike napustio je posle samo pola godine i u 26. godini uskočio je u predsedničku fotelju kao najmlađi gradonačelnik u istoriji Srbije. Danas bukvalno svi na ulickanoj inđijskoj štrafti kažu da je on najzaslužniji za renesansu grada, kojeg je, ne tako davno, ugledni „Fajnenšel tajms“ rangirao na 18. mesto najboljih evropskih destinacija za strana ulaganja.OGREŠIO SE O PAJTIĆA  PARTIJSKE kuhinje brujale su o sukobu Ješića i Bojana Pajtića. Prvi čovek Inđije to demantuje.  – U korektnim smo odnosima. Nismo prijatelji, ali smatram da je dobar predsednik  vlade. Priznajem da sam se ogrešio o njega.  U pitanju je bilo neko personalno pitanje u vladi Vojvodine. Sad znam da je bio u pravu. Došli smo Ješiću u goste da nas uveri i da nije fatamorgana to što u jeku krize, koja mrvi Srbiju, u Inđiji vrvi na 11 gradilišta, a svako je „teško“ najmanje milion evra. Hteli smo usput i da čujemo zašto mu neke kolege iz DS savetuju da skrati jezik. Dočekale su nas ljubazne sekretarice i širom otvoren kabinet. Ješića nije bilo. Brzo se pojavio. Preko farmerica ležerno je padala majica. Umesto uglancanih salonki na nogama – patike. Još sa vrata nam je „prodao“ lokalnu ekskluzivu: – Posle 80 godina obnovićemo stari put Beograd – Novi Sad. Upravo smo dogovorili posao – raportirao je zadovoljno, a potom sumirao svoja tri vezana mandata: – Do sada je u Inđiju ušlo oko 400 miliona grinfild investicija. Ovde su se skućili „Henkel“, „Monbac“, „Cinkarna Celje“. Podigli smo i prvi „Merkator“ izvan Beograda. Otvoreno je više od 2.000 novih radnih mesta. Inđija ima najviše izgrađenih stanova po glavi stanovnika. U novembru ili martu dovodimo danski gigant „Grundfos“, koji će uložiti 80 miliona evra i zaposliti 600 ljudi. Ovaj referat,s druge strane stola, sluša i Srećko Jovanović, ključni čovek SPS u Inđiji. A, Srećkovi su ga svojevremeno hapsili 13 puta. Neki su ga čak sumnjičili i za ubistvo Boška Peroševića.SAMO DVOJE SA KNJIŽICOM  JEŠIĆ nam se hvali da u Inđiji sigurno ima više nestranačkih direktora nego u celoj Srbiji.  – Od 700 zaposlenih u javnom sektoru samo dvoje ima partijsku knjižicu. Od 2003. ukinute su subvencije za javna preduzeća, čije plate zahvataju svega 7,5 odsto budžeta. Srednjoškolci imaju besplatan prevoz, a osnovci užinu. – Evo, sad smo zajedno. Imamo ubedljivu većinu godinama. Da nema te stabilnosti, ne bismo ništa ni uradili. Dok se drugarski grli sa svojom desnom rukom iz SPS, pitamo ga otkuda to da uveliko razmišlja o napuštanju politike. – Ako se hitno ne promeni odnos centralne vlasti prema opštinama, onda je moj posao uzaludan. Bombaš se svakodnevno sa njima za razne saglasnosti koje realno traju 32 sekunde, a čekaš ih pola godine. Stalno se borim sa njihovim glupostima. Ova priča miriše na Dinkićevu. Ješića su mediji već selili u jato „regionalista“… – Ma, to se pričalo i pre nego što sam potpisao peticiju URS. Da ju je predložio i crni đavo ja bih je podržao, jer donosi tri miliona evra Inđiji. Ali, u politici ima mnogo sujete. Sve se shvata lično. Sa Mlađom sam prijatelj i ostaću i kad ne budemo na funkcijama. Da se razumemo, ima on puno mana, ali je predložio dobar zakon o decentralizaciji. Inđijski „šerif“ priznaje da njegov buran temperament ne odgovara mnogima u taboru demokrata. – Moramo da popravimo partiju. Poltroni u svim strankama mnogo brže napreduju i DS nije izuzetak. Nakaradni proporcionalni izborni sistem promoviše 250 poslanika od kojih mnogi ne bi mogli da budu ni predsednici kućnog saveta. Tako se rađa armija poslušnika koji iz straha za mandat nemaju snage da kritikuju loše pojave u svojoj partiji.NEMA OTCEPLJENJA VOJVODINE  GRADONAČELNIK Inđije tvrdi da se u Vojvodini ne začinje klica separatizma. – Nije se otcepila kada je u njoj živelo više od 50 odsto manjina, a neće ni sada sa 70 odsto Srba. Ali, uvek sam smatrao da izvorna finansiranja moraju da se povere Vojvodini, ali i svim ostalim lokalnim samoupravama. Moraćemo da regionalizujemo Srbiju ako nećemo da budemo budale. Jer bez toga nema novca iz evropskih fondova. Šta još ne valja? – Kao lokalni funkcioner osećao sam negativan naboj prema svakoj vladi, pa i ovoj. Jeste, stavljena je tačka na Hag, ali je mogla mnogo više da uradi u reformama. Obrazovni sistem je katastrofalan, kapitalni infrastrukturni projekti nisu realni. Naš sagovornik zgranuo je ne tako davno i svoje partijske drugove izjavom da bi za DS bilo dobro da malo ode u opoziciju. Da li i dalje misli tako? – Nisam baš tako rekao, ali je trebalo odmah posle izbora 2008. da izađemo pred narod i da kažemo da zbog globalnog ekonomskog sloma ne možemo da ispunimo obećanja. Predlagao sam da predsednik Tadić izađe i kaže: ljudi, kriza melje Ameriku, Evropu i Japan. Imaćemo ovde velike lomove, ali ćemo da sprovedemo ozbiljne reforme po cenu da izgubimo izbore. Umesto toga, rekli smo našim biračima da je kriza naša razvojna šansa. Politika pritiska kao tuč, pa idemo malo na vazduh. Tamo gde su bili šorovi sada su šoping molovi. Zaustavljamo se nakratko ipred staklenih fasada poslovno-stambenog kompleksa „Te-kju siti“. Ova svemirska zgrada sa oko 50.000 kvadrata, vredna oko 35 miliona evra, na krovu ima i helidrom. Ona nam je i početna stanica na mini turi do gradskog stadiona. Inđija je ispala iz Prve lige. Ješić kaže da je njegovom voljenom klubu, na čijem čelu je donedavno bio, treći put naneta nepraveda. – Dopisivao sam se sa Rasimom Ljajićem. Drago mi je što je Novi Pazar ušao u elitu, ali je problematičan način na koji su to postigli. Ješića kao vatrenog „grobara“ još su pekli onih nesrećnih 1:1 protiv Genka. Priseća se da je svojevremeno iz Vojne gimnazije izbačen baš zbog crno-belih. Stadion „parnog valjka“ bio je isuviše blizu. Ko je mario za časove. – Bahatost Partizana u prvenstvu vratila im se kroz neviđenu fudbalsku nepravdu protiv Genka. Inđija nije mogla da opstane, jer se u našoj ligi sve unapred zna. Svi nameštaju, igraju po sistemu „tri za tri“.   Dok razgledamo zeleni tepih i lepo uređene tribine, Ješić nam kaže da uskoro počinje izgradnja novog stadiona sa 6.000 mesta, koji će biti natkriven i u čijem sklopu će biti i veliki tržni centar. Hvali nam se nekadašnja desna polutka inđijskih zelenih i Zemuna kako su jedne godine u kupu izdržali celo poluvreme protiv Miloševića, Nađa, Ćirića i ostalih vedeta Partizana i pokazuje nam novinske izveštaje koji su uvećani kao tapeti. Kaže nam na rastanku da, ipak, ne žali mnogo što je te 1996, zbog kidanja ligamenata, okačio kopačke o klin. – Da se nisam tada povredio možda i ne bih bio ovde gde sam. Ovako, otvorila su mi se vrata i ostvario sam dečački san. Sada podižem grad onako kako sam ga zamišljao u mladosti.


Izvor: Novosti