samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
U čudesnom svetu Madam Tiso By: [Glasnik] Date: Avgust 06, 2011, 22:00:32

U čudesnom svetu Madam Tiso




    Anđelina Džoli i Bred Pit sa srećno zaljubljenim izrazom na licu izgledaju toliko životno da gotovo svaka obožavateljka zgodnog glumca koja se zatekne u Muzeju Madam Tiso u Londonu oseti nelagodnost što remeti taj sklad, makar i na nekoliko sekundi, zarad fotografisanja sa zgodnim parom. Samo nekoliko metara dalje druga voštana priča o ljubavi, doduše završenoj: Tom Kruz kao da je upravo sišao sa „Top gana“,mada nije u avijatičarskoj uniformi, već u sakou. U njega, preko ramena, setno je zagledana Nikol Kidman. Tu, na korak od njih je Hemfri Bogart iz završne scene „Kazablanke“. Dobri stari Bogi izgleda baš potišteno, mada Ingrid Bergman nije odletela avionom, već je poslata u muzejsku radionicu, na remont.DVORANA STRAVE  JEDAN od najupečatljivijih doživljaja je poseta Dvorani strave. Ovaj deo postavke obuhvata čitave scene masakra i giljotiniranja tokom Francuske revolucije, ali i vajarske kreacije ubica i ostalih najvećih svetskih kriminalaca. Putovanje kroz ovaj mračni deo istorije podrazumeva i zastrašujuće zvuke, pa mnogi posetioci odustaju već na početku tog puta. Muzej Madam Tiso i danas, 250 godina od rođenja slavne Švajcarkinje, čije pravo ime je bilo Mari Grošolc (1761-1850), predstavlja jednu od najvećih atrakcija prestonice britanskog kraljevstva. Ima svoje ogranke u Amsterdamu, Hongkongu, Las Vegasu, Njujorku… U ovoj 2011, povodom dva i po veka od njenog rođenja, nizu muzeja voštanih figura u svetu, dodat je i najnoviji u Beču. O slavnoj Švajcarkinji priprema se i prvi biografski film, jer njen život i jeste bio poput najuzbudljivije filmske priče. Prvenstveno zbog nesvakidašnjeg vajarskog pravca, koji je osmislila u 18. veku, ali i zbog učešća u Francuskoj revoluciji,kada je jedva uspela da izbegne giljotinu. Kao vrlo mlada devojka, Meri Tiso je bila kućna pomoćnica kod doktora Filipa Kirtijisa. Od njega je naučila tajnu pravljenja figura od voska. Njena prva samostalna figura predstavljala je Voltera, a zatim je oblikovala Žan-Žak Rusoa i Bendžamina Frenklina. Prepoznao je stari doktor neki poseban talenat u skromnoj devojci, pa joj je zaveštao sve svoje voštane figure. Sa tim neobičnim nasleđem, ona 1802. godine odlazi u Englesku, i prvi put izlaže do tada nezamislive eksponate. Prva stalna postavka njenih voštanih figura priređena je u ulici Bejker u Londonu 1835. godine. Na današnju lokaciju u kupolasto zdanje u ulici Marilebon, Muzej je premešten 1884. godine. U svako doba dana, pred Muzejom su na desetine metara dugački redovi znatiželjnika, koji čekaju da uđu u čarobni svet Meri Tiso, koji sadrži i njene prve radove, kao i njen autoportret.KOSA KAO PRAVA IZRADA jedne voštane figure traje četiri meseca, a košta oko 200.000 evra. Odeća na figurama je najčešće originalna, a vrlo često Muzeju je daruju ličnosti čija se figura izrađuje. Najzahtevniji deo izrade je implantacija kose, koja je delimično prirodna, a ugradnja traje i do 140 radnih sati. U dvoranama koje se prelivaju jedna u drugu, raspoređeni su najpoznatiji glumci, naučnici, muzičari, sportisti, političari… Svi u prirodnoj veličini, kao živi, kao da će svakog trenutka progovoriti. Da ni voštana umetnost, ipak, nije sasvim pošteđena politike, ponajbolje svedoči „politička dvorana“. Pročelje je rezervisano za američkog predsednika Obamu. Njegova voštana prezentacija je raskošna: podrazumeva figuru i radni sto sa kompletnim inventarom, foteljom i američkom zastavom. Nasuprot njemu, u levom uglu, potpuno skrajnut, u stojećem stavu i bez ikakvih nacionalnih obeležja je bivši ruski predsednik i aktuelni premijer Vladimir Putin. Da takav tretman u muzeju čuvene madam ne odgovara stvarnosti, svedoče i mnogobrojni posetioci, koji se tiskaju oko Obame, ali u istom takvom broju i oko Putina. Ogromnu pažnju privlače i Kastro, Gadafi i Sadam Husein, koji su grupisani u desnom uglu dvorane. Znamenitih Srba nema ni u jednoj od tih sala. Ni među naučnicima, u društvu Ajnštajna, nema figure Nikole Tesle. Nema naših ni među sportistima, pa nam preostaje da se nadamo da će Novak Đoković, posle osvojenog Vimbldona, uspeti da osvoji i Muzej voštanih figura u Londonu.


Izvor: Novosti