samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Ljubivoje Ršumović: Ćar od inata By: [Glasnik] Date: Jul 28, 2011, 03:00:36

Ljubivoje Ršumović: Ćar od inata



    Ove dve turske reči iz naslova postale su značke srpskog mentaliteta. Ćar, ta mala korist, mamila je u dovijanje i snalaženje, u nebiranje sredstava da bi se stiglo do cilja, a inat, u našem slučaju više tvrdoglavost, terala je da se pokušava nemoguće, pa makar to bilo „da komšiji crkne krava“, ili pre ono fatalističko „u korist svoje štete“. Čak je i mudri Njegoš ugradio taj psiho-čvor u čuveni stih „Neka bude što biti ne može“. Doduše, on kroz usta vladike Danila daje utehu: „Na groblju će iznići cvijeće, za daleko neko pokoljenje“, ali Njegoš i Danilo su živeli u drugom vremenu i drugim problemima, kao, uostalom, i Marko Kraljević, najtvrdoglaviji inadžija srpske epike.   Inače sažaljiv i duševan kad treba, on ne sluša ni rođenu majku („Okani se, sine, četovanja, jer zlo dobra donijeti neće“), već ore carske drumove, praveći štetu caru u Stambolu, ali i svom narodu koji te drumove koristi. Marko je najoriginalnija slika svekolikih nadanja i snova potlačene srpske raje, od kojih je sakovana pomenuta značka mentaliteta. Samo u snovima srpska sirotinja je mogla da „doćera cara do duvara“ i postavlja mu uslove. Ali, vreme se menja brže od onoga što Srbi genetski nose i prenose na potomstvo. Nisu to više ćar i inat, već profit i ponos, ali kao nekada, i jedno i drugo – po svaku cenu! Ne važi više „Laži, kradi i kuni se krivo, ne bi li se ostanulo živo!“ već „Laži, kradi i kuni se krivo, ka uspehu pogonsko gorivo!“ Zbog mitološke ostrašćenosti, koja proizvodi neopravdani ponos, i dovodi do tvrdoglavosti i pohlepe, Srbija je dobila batine 1999. godine.   Možemo govoriti da je to bilo varvarstvo, zločin, necivilizacijski akt agresije, vladika Danilo opet diže dva prsta: „Vuk na ovcu svoje pravo ima, ko tirjanin na slaba čovjeka!“ Da nije tragična, ova poruka bi se mogla nazvati ekološkom: taj lanac ishrane iz prirode Novi svetski poredak je preslikao na politiku i međunarodne odnose. Može li se ta značka, ta rupa na srpskom mentalitetu nekako izlečiti? Mogla bi, kad bismo se osvestili i počeli da štedimo ono što imamo. Ponajpre pametnu i školovanu decu, da ne proizvodimo stručnjake koji će unapređivati svetsku privredu. Onda, plodnu zemlju, tu majčicu koja nam rađa hranu i vazduh koji dišemo, i vodu koju pijemo. I kad bismo povratili nadu, i veru da se neće obistiniti zla slutnja vladike Danila, da će „Vrag đavolu doći u svatove, te svijeću srpsku ugasiti!“


[Izvor]