samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Stiže „Zamak“ Franca Kafke By: [Glasnik] Date: Jul 05, 2011, 03:00:20

Stiže „Zamak“ Franca Kafke



    FRANC Kafka (1883-1924), čiji će roman „Zamak“ od srede biti na kioscima, kao novo delo edicije „Zlatni Evropljani“ Kompanije „Novosti“, jedan je od najznamenitijih, ali i najtajanstvenijih i najkontroverznijih predstavnika moderne proze. Vizionarske i senovite slike, simbolika, metaforičnost i alegoričnost tekstova, čine njegovu prozu neiscrpnim vrelom zagonetki. Kafkina književna slava počela je da se širi Evropom tek posle njegove smrti, kada je bliski prijatelj Maks Brod, uprkos piščevoj želji da se rukopisi unište, objavio Kafkinu književnu zaostavštinu. Pored „Zamka“, iza velikog pisca ostali su još nedovršeni romani „Proces“, „Amerika“ i novela „Pri gradnji Kineskog zida“. Brod je govorio da je lukavstvom i nagovorom izmamio skoro sve što je Kafka napisao.SAMA KNJIŽEVNOST  KNJIŽEVNIK Jovica Aćin ističe da je pisao o Kafki, pričao o njemu u svojim pričama, prizivao ga, ali nikad nije pokušao da ga oponaša:  – Ne može se pisati kao Kafka, jer se ne može živeti kao Kafka, niti biti sam kao Kafka. Na trenutak mi se desi da pomislim da to nije mogao ni sam Kafka. Ako je, dakle, Kafkin život bio nalik mnogim životima, njegovo pisanje nije bilo nalik nijednom drugom pisanju. A opet, njegov život nije manje proisticao iz pisanja. To je onaj paradoks koji nas zbunjuje, i to objašnjava zašto je Kafka rekao da je on sama književnost.  – No ovo ne znači da nije često, pa i za čitav niz godina, osećao istinsko zadovoljstvo u pisanju, mada je uvek govorio samo o „škrabanju“ – objašnjavao je Brod. – Ko je imao prilike da ga u malom krugu čuje kako čita svoju prozu sa sugestivnim žarom, s ritmom čiju živost nijedan glumac nikada neće postići, taj je neposredno osetio istinsku i neobuzdanu stvaralačku volju i strast koje su nadahnule to delo. Razlog zašto je Kafka želeo da se uništi njegovo delo Brod je pronašao u izvesnim tužnim doživljajima, koji su ga doveli do sabotaže prema samom sebi, pa i do nihilističkog odnosa prema sopstvenom delu. – Kafka je često govorio o „pritvorenim rukama koje se pružaju prema čoveku dok piše“, kao i o tome da ga ono što je napisao, a pogotovu ono što je objavio, ometa u daljem poslu. Da bi se izdala jedna njegova knjiga, trebalo je savladati velik otpor – sećao se Brod. – Ipak, on je istinski uživao u objavljenim knjigama. U Kafkinoj zaostavštini nije pronađen testament, samo je, među mnogim drugim hartijama, ležala cedulja sa Brodovom adresom na kojoj je pisalo:PARADOKSALNI KLASIK – UVEK kada se pomene Kafka na pamet mi padne njegova rečenica da će nas jedino stid nadživeti – kaže, za „Novosti“, književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov. – Malo je pisaca iz svetske književnosti 20. veka čija su dela i danas aktuelna, moderna i vredna. Franc Kafka je svevremeni paradoksalni klasik. Primer ovog pisca pokazuje kako pored čisto estetskih svojstava, književno delo može da ima i druga svojstva. U njegovom slučaju se pokazalo da su ta svojstva proročka, i zbog toga je on paradoksalni klasik – spoznao je ono što mi danas živimo, a paradoksalno je što je želeo da uništi skoro sve što je napisao.  „Dragi Maks, moja poslednja molba: Sve što se nađe u mojoj zaostavštini (dakle u ormanu za knjige, za rublje, u pisaćem stolu ili ma na kom mestu se zatekao a padne tebi u oči), bilo to dnevnici, rukopisi, pisma tuđa i moja, pribeleške i ostalo, spali nepročitano sve do poslednjeg, a isto tako i sve rukopise i pribeleške koje imaš ti ili drugi, koje ćeš u moje ime zamoliti za ovo. Pisma koja ne budu hteli da ti predadu, neka se bar obavežu da će ih sami spaliti.“ Brod je kasnije objasnio da je imao jake razloge zašto je i pored kategoričkih naređenja odbio da ispuni želju svog prijatelja. Kada mu je Kafka prvi put, 1921, rekao da će u testamentu jedino od njega tražiti da sve spali, Brod mu je odgovorio da neće ispuniti njegovu molbu. – Čitav razgovor vodio se u onom šaljivom tonu koji je između nas bio uobičajen, pa ipak s potajnom ozbiljnošću u sebi koju smo pri tom jedan kod drugog stalno pretpostavljali. Franc je mogao odrediti drugog izvršioca testamenta da je njegova odluka bila bezuslovna, ozbiljna i definitivna. Nisam mu zahvalan što me je doveo do ovog teškog konflikta savesti. Nad jednim delom zaostavštine Kafka je, nažalost, bio sam svoj egzikutor. U njegovom stanu pronađene su korice deset velikih svesaka, jer je sadržina bila uništena. Osim toga, spalio je i nekoliko beležnica. Najdragoceniji deo zaostavštine našao se među delima koja su blagovremeno bila sklonjena od autorovog gneva i stavljena na sigurno mesto: „Amerika“ se nalazila kod Kafkine prijateljice, a rukopisi „Zamka“ i „Procesa“ bili su u Brodovom stanu.


[Izvor]