samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
I Remark među „Zlatnim Evropljanima“ By: [Glasnik] Date: Maj 24, 2011, 03:04:32

I Remark među „Zlatnim Evropljanima“



   KAO i njegovi slavni sunarodnici – Tomas Man, Bertold Breht, Marlen Ditrih – i pisac Erih Marija Remark (1898-1970) delio je zlohudu sudbinu prognanika nacističke Nemačke. Njegov najpoznatiji roman „Na zapadu ništa novo“ od srede je na kioscima, kao novo delo iz edicije „Zlatni Evropljani“ u izdanju Kompanije „Novosti“.Ovaj pacifistički roman Remarku je doneo planetarnu popularnost. U vreme kada se pojavio, 1929, hitlerovci su već marširali nemačkim gradovima tražeći revanš za izgubljeni rat. Priču o besmislenom stradanju jedne generacije u Prvom svetskom ratu primili su sa žestokim neodobravanjem. Neposredno pred dolazak nacista na vlast, Remark je kao „prokuženi pisac sa lomače“ iz Nemačke pobegao u Švajcarsku, a onda je pred početak novog svetskog rata bio prinuđen da ostavi ovo „evropsko ostrvo tišine“ i ode u Ameriku. Tek po završetku rata vratio se u Evropu.ZNALAC LJUDSKE PRIRODE – SKORO svaki Remarkov roman je izraz života u drugoj sredini – Nemačkoj, Portugaliji, Austriji, Švajcarskoj, Americi… Zapanjuje njegovo poznavanje tih sredina, on je svuda na svom terenu, u svakom romanu donosi mnoštvo specifičnih karakteristika, posebno nijanse u karakterima ljudi, aromu podneblja, boje i zvukove, mentalitet, naviku, tradicije, strasti, snove, osećanja, brige i drugo. Remark je znalac istorije, vrstan psiholog i iznad svega, veliki humanista – tvrdi Milivoje Marković.-Kao Jevrejin, a usto još politički levo orijentisan, izgubio sam za vreme nacizma pravo na domovinu – pričao je Remark. – I tada sam, međutim, bio isto ono što i danas – pacifist. Zbog toga suim? Ostao sam bez svoje zemlje i osećao sam se kao jedan organizam koji ne dobija hranu.Tako je Remark, bez svoje volje, postao građanin sveta, a bio je i najomiljeniji pisac četvrte, pete i šeste decenije proteklog veka.- Čak i kad govori o predasima između ratova, Remarkova proza govori o ratu i o njegovim odrazima u ljudima – napisao je Milivoje Marković, urednik Remarkovih sabranih dela. – Kad su ljudi u ratu oni su nesrećni iz više razloga: izloženi opasnosti od smrti i od svih fatalnosti koje donosi rat. Ma koliko bio težak, rat je čak bio podnošljiviji od nesigurnog i lažnog mira, ili pak od mira u kom vladaju političko nasilje i progonstva najrazličitijih vrsta. U ratu čovek zna ko mu je neprijatelj i kako treba da se ponaša, zna kako treba da se čuva, u miru, pak, naročito posle izgubljenog rata niko ništa ne zna, niko nikome ne veruje, niko se ni na koga ne može osloniti, svako u svakoga sumnja, ljudi žive u osećanju izdajstva i progonstva, apatični, degradirani, otupeli, preplašeni i bezvoljni. To je pravi svet Remarkove proze od početka do kraja.Ono što je karakterisalo Remarkov prvi roman, ostaće tipično i za ostale knjige „Trijumfalna kapija“, „Tri ratna druga“, „Crni obelisk“, „Noć u Lisabonu“, „Ljubi bližnjeg svoga“…) – uvek je u središtu pojedinac u borbi za goli život.- Erih Marija Remark je, očito, pisac velikih dimenzija, snažnog zamaha, humanih inspiracija – naglašava Marković. – Za njim život teče kao velika i nabujala reka. Život je u Remarkovim romanima univerzalan, on nije prikazivao probleme samo jednog naroda i jedne sredine, već gotovo celog sveta na svim njegovim meridijanima.


[Izvor]