samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Titu smetala Srbija By: [Glasnik] Date: Maj 02, 2011, 15:07:03

Titu smetala Srbija




   – Poslednjih dvadeset godina života Tito je smatrao da se jugoslovensko pitanje može rešiti samo kao svetsko pitanje. Sve do početka šezdesetih godina verovao je u Jugoslaviju i pokušao je da napravi jugoslovensku sintezu, kako bi se rešilo srpsko, hrvatsko, slovensko, albansko, makedonsko pitanje. Pre svega u okviru Jugoslavije, a Jugoslavija na svetskom nivou. Početkom 1962. ugrožena je njegova politika održivosti i stabilnosti Jugoslavije.Ovo u intervjuu za “Novosti” kaže istoričar i bivši visoki oficir JNA, akademik Dušan Bilandžić (88), čija najnovija knjiga “Tito i kraj druge Jugoslavije” ovih dana treba da se pojavi iz štampe.* Da li je već tada Tito u nekoga otvoreno upirao prstom?- Za Tita Hrvati nisu bili problem, osim kada je došlo vreme Hrvatskog proleća. Novi političari nisu imali harizmu iz rata i hteli su da je stvore podizanjem nacionalnih zastava. Hteli su da stvore legitimitet i svi su ponavljali samo – nacija, nacija, nacija. Slovenijom je upravljao Edvard Kardelj, Hrvatskom Bakarić, koji su još tada ukazivali na neodrživost druge Jugoslavije, ali za Tita je problem bila Srbija.* Na čemu je srušena Titova Jugoslavija?- To je dugo, dugo trajalo. Dugo je zapravo sve tinjalo. Srbija je izgubila tri vojske, kraljevska je kapitulirala, u Srbiju su u jesen 1944. upale jake snage Crvene armije i bugarske vojske i osam partizanskih divizija iz Bosne i Hrvatske, a sam Tito je razbio četnike. Srbija je bila nemoćna. Ipak, na samom početku, Srbija je dobila veliku stvar, Jugoslaviju. Tito je pre svega obnovom Jugoslavije osigurao da svi Srbi žive u jednoj državi.* Šta je omogućio drugima?- Hrvatima, Slovencima, Makedoncima, Crnogorcima je omogućio da imaju republike, potencijalne države. Činjenica što su Srbi mogli živeti u jednoj državi Srbe je smirilo. Ali, polako, ispod žita, srpska elita je osetila da taj centralizam može biti sjajan instrument za obnovu dominacije Srbije u Jugoslaviji.IZ KNJIGE: POKRAJINE -DRŽAVE …Titove izjave još tokom šezdesetih godina ukazivale su da je doveden u pitanje opstanak Jugoslavije. Sve je ogoljeno u razgovoru Svetozara Vukmanovića Tempa i Tita tokom 1978. godine. Tempo je pitao Tita, šta će biti sa opstankom Jugoslavije, a on mu je odgovorio “da Jugoslavije više nema”. Isto je odgovorio na pitanje, šta će biti sa SKJ, uz dodatak “da se svi moraju priviknuti na nove okolnosti”… …Titov saborac Veljko Vlahović, lično mi je rekao da je Tito još 1972. predložio da Kosovo i Vojvodina dobiju status autonomnih republika, a ne pokrajina kako je kasnije zapisano u ustavu. Vlahović je priznao da ga je Tito ovlastio da o tome razgovara sa srpskim političarima, koji su to odbili uz poruku “da će to izazvati narodnu revoluciju u Srbiji”…* U Srbiji je bilo i onih snaga koje su bile protiv centralizma?- Vodeća ekipa Srbije, u kojoj su bili mudri i časni političari – Marko Nikezić, Latinka Perović, Bora Pavlović i drugi, nastupili su posle pada Rankovića s koncepcijom stvaranja moderne Srbije s novom ekonomskom politikom i širokom demokratizacijom. To je značilo da se oni više ne oslanjaju na velikodržavni jugoslovenski centralizam, već da svojom koncepcijom žele da stvore naprednu tržišno orijentisanu privredu.* Ali, ni to nije na kraju prošlo?- Moram da priznam da su se neki političari u drugim republikama, pa i sam Tito, uplašili te politike, koja je možda otvorila široki prostor za politički pluralizam. Titu je bilo teško. Istovremeno je rešavao i svetska pitanja. Stvorio je viziju svetskog poretka nesvrstanih, kojem je pristupilo više od sto država, a cilj mu je bio da neutrališe dominacije tadašnje dve supersile i da na taj način otvori put stvaranja nove svetske zajednice u kojoj bi narodi bili ravnopravni. U takvoj viziji rešavalo se i jugoslovensko pitanje. Tito je gledao na planetu, a ovi naši su gledali svoje ognjište.* Tito i Ranković bili su najbliži saradnici, a onda je Tito odbacio Rankovića.- Ranković je Titu bio desna ruka, bio mu je beskrajno odan. Ali, Tito je video da Ranković vodi nacionalističku politiku, da odbija reforme, privrednu i društvenu, ne prihvata ni federalizam. Tito je pozvao ljude iz vrha i kazao da se “s Markom ne slaže, on je postao nacionalista”. Odgovorili su mu da je drug Marko duša Partije i da se ne sme ići u konflikt s njim. Tito je posle toga išao s aferom prisluškivanja i rekao da je reč o staljinizmu. Kako bi dramatizovao situaciju, rekao je da su Rusi izgubili 15 miliona ljudi pod takvim režimom, a takav je i Rankovićev.* Šta je Tito preduzeo kada je uvideo da se šezdesetih počela ljuljati zajednička država?- Tito je s Kardeljem stvorio viziju pretvaranja federacije u konfederaciju. Ali to u praksi nije prihvaćeno. Moderna privreda nije prihvaćena od vodećih snaga u Jugoslaviji. To bi značilo uspostavljanje mehanizama kapitalističke privrede, a politička birokratija je to odbijala. Njoj u takvom mehanizmu ne bi bilo mesta.* A zašto onda Tito nije podržao Latinku Perović i Nikezića, pa i Savku i Tripala?- Ne samo da je to teško, nego je i pitanje na koje je nemoguće odgovoriti. Nikezić i Latinka su bili političari koncepcije modernizacije, u svim segmentima. U tom kursu liberalizacije svega i svačega Tito je video put prema jednom stanju u kojem se neće moći održati tadašnji režim. Ako se pusti ta plima svih tih demokratskih sloboda, režim se jednostavno ne bi održao. A Tito se uvek bojao dve stvari – sukoba u Jugoslaviji i spoljne intervencije.BAKARIĆ TUĐMANU – Ali, vi ništa ne razumete. Da biste mogli ispravno rasuđivati, vi morate znati, vi morate poći od nesporne činjenice da hrvatski narod nije želeo ni prvu ni drugu Jugoslaviju. Da se ikada pitao hrvatski narod, nikada ne bi bila stvorena nijedna Jugoslavija…* Može li se onda, grubo, reći da je Jugoslavija umrla već šezdesetih?- To je teško tako reći, bio je to dug proces. Početkom šezdesetih Tito je rekao da je zabrinut za budućnost Jugoslavije jer mu se čini da neke politike republika vode prema konfliktnom stanju. A godinama kasnije, kada je sve već eskaliralo, Svetozar Vukmanović Tempo jednom je pitao Tita: “Imaš li nekog u Srbiji koji je uz tebe.” “Nemam nikog”, odgovorio je.* Ali, ipak, dugi niz godina, barem spolja, osećala se snaga zajedničke države.- Partizanska generacija je u to vreme imala oko četrdeset godina, bila je dakle u zenitu, a reč je o gotovo milion ljudi. Ta generacija je prihvatila samoupravljanje i bila uverena da je to pravi put. Treba znati da je Jugoslavija tada s Japanom bila država broj jedan po stopi industrijskog rasta. Bila je ekonomsko čudo, slično onom što je stvorio Adenauer. Sada se potpuno zaboravlja da je Jugoslavija bila jedna od najdinamičnijih zemalja sveta. U tom kontekstu sve je cvetalo, Jugoslavija je bila cvetajući vrt u kom nema nikakvih problema.* Kako su tu činjenicu koristile same republike?- Svaka je republika želela da iskoristi Jugoslaviju za svoje interese. Svi su tražili da oni budu favorizovani, a onda su usledile svađe. Nije se moglo odlučivati, a republike su imale veću samostalnost od zemalja koje su danas članice Evropske unije. Moralo se zajedno živeti, a svađe su bile neprestano. Svi su bili u istorijskoj klopci, a Tito je to morao da održava.* Koliko je Tito bio svestan da dugoročno taj projekt ipak ne može da se održi?- Tito je bio potpuno svestan svega što se događa i kao čovek sa maksimalnim instinktom sve je video i osetio. U njegovoj glavi uvek je bio problem sinteze interesa jugoslovenskih republika i naroda s jedne strane, a s druge strane je sve posmatrao u svetskim korelacijama. Zato je i došao do zaključka da se jugoslovensko pitanje može da reši samo kao svetsko pitanje.* Da li je ostao veran Jugoslaviji do samog svog kraja?- Tito je, uprkos svim svojim sumnjama i bojazni, održao Jugoslaviju do kraja svog života, a njegovi naslednici su je rasturili.


Izvor: Novosti