samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
Protiv sveta normalnih By: [Glasnik] Date: April 25, 2011, 12:03:11

Protiv sveta normalnih



    VELIKO interesovanje čitalaca za “Don Kihota”, prvi roman iz nove biblioteke “Novosti” pod imenom “Zlatni Evropljani”, dokazuje neprolaznu vrednost Servantesovog romana. “Don Kihot” je objavljen u tri knjige, a drugi tom će biti u prodaji na kioscima u sredu, 27. aprila. Vitez lutalica Don Kihot i njegov verni štitonoša Sančo Pansa, važe za najsloženije likove u bogatoj istoriji evropske književnosti. Združeni u naizgled krajnje smešnoj vezi, vođeni različitim, ali podjednako neostvarljivim ciljevima, oni se suprotstavljaju svetu normalnih sa neverovatnom upornošću, optimizmom i verom. Nebrojene su mogućnosti tumačenja Don Kihotovog lika. I njegov tvorac nam kroz ceo roman dočarava ogromni raskorak između onoga kako Don Kihot zamišlja sebe i kako ga drugi vide. Jedno od najcelovitijih izlaganja o tome kako on vidi sebe, dao je u razgovoru sa Don Dijegom od Mirande, posle epizode sa lavovima u kojoj je, za druge bezrazložno i samoubilački želeo da se ogleda u boju sa ovim zverima: – Nema sumnje da me vi u svom sudu držite za čoveka sumanuta i luda, pa ne bi bilo čuda ako bi tako i bilo, jer moja dela ne mogu što drugo posvedočiti; ipak, hteo bih da vas opomenem da nisam tako lud i tako bez pameti kao što će biti da sam vam se učinio… Jer ja dobro znam šta je hrabrost, koja vrlina stoji između dva krajnja poroka, kao što su kukavičluk i drskost; ali će manje zla biti ako onaj koji je hrabar tera do same drskosti, negoli da padne i ponizi se do kukavičluka…VRLINA U VITEZU U Don Kihotu je Servantesa interesovao, naravno, i crtež karikature vitezova, njegov život iz dana u dan; ali ga je više morala interesovati kategorija tog viteza, tog čoveka čija žeđ za slavom potiče iz onog što je u njemu čovečno i univerzalno, dakle iz vrline, iako mu je karikatura istegljena, reklo bi se, baš u antiuniverzalno, ličnu ambiciju i taštinu. Don Kihot, kao neki junaci i junakinje kod Dostojevskog, živi jedan viši i plemenitiji život skoro sasvim lišen intelekta – napisala je Isidora Sekulić o ovom romanu. I Don Kihotova pojava izaziva zaprepašćenje svuda gde se pojavi, zbog fizičkog izgleda i anahronog načina odevanja. Bez obzira na mnogobrojne situacije u kojima se oštro sukobljava sa često nemilosrdnom stvarnošću, on ne odstupa od svoga viđenja sopstvene ličnosti. I kada je u normalnom i kada je u poremećenom stanju, Don Kihot je istinoljubiv, velikodušan, razborit, dosledan, iskren, pravdoljubiv, pun samilosti, požrtvovan i veoma hrabar. Sančo Pansa, trbušasti, brbljivi, uvek dobro raspoloženi seljak, drugi je glavni lik romana. U Servantesovu pripovest Sančo je ušao kao siromašni, priprosti, neobrazovani mančinski seljak koji prihvata službu kod svog komšije plemića ne pitajući se na početku u čemu će se ona zapravo sastojati. Iznenađen, pa nepoverljiv, zatim oduševljen mogućnostima za koje veruje da služba vitezovog konjušara otvara pred njim, onda razočaran neprijatnim pustolovinama u kojima ima više batina nego dobiti, on postepeno upoznaje svoga gospodara, navikava se na nov način života i mišljenja, sluša, pita, razmišlja, veruje, sumnja, gunđa i savetuje. Sa tipičnom seljačkom mudrošću Sančo Pansa uspeva da se snađe u novim i nepredviđenim situacijama. Njegovo osećanje za materijalne vrednosti je veoma razvijeno, ali on nije gramziv i nepošten. Voli da nešto stekne kad god je to moguće, jer mu njegova seljačka zdrava pamet pokazuje da u društvu cene više onog koji nešto ima, nego onoga koji nešto vredi.


Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html%3A328224-Protiv-sveta-normalnih