samo-opusteno Aktuelnosti
Pages: 1
U bojama strasti By: [Glasnik] Date: April 25, 2011, 12:02:54

U bojama strasti



    JEDNE večeri biće tinejdžerka Vendla u mjuziklu “Buđenje proleća”, a već sutradan postaće Manuela, majka njenog vršnjaka u predstavi “Sve o mojoj majci”: Paulina Manov može da igra sve, ali ne zbog svog, gotovo dečjeg lica već zbog velikog dara unutrašnje transformacije. Zato ne čudi što joj je rediteljka Đurđa Tešić, planirajući da na scenu postavi čuveni Almodovarov naslov, ponudila dve uloge – mlade sestre Rose i zrele Manule, kao ni to da se Paulina odlučila baš za ovu drugu… Koliko je u tome uspela, videćemo već u utorak na premijernom izvođenju predstave. UVEK IZ SEBE – Kad pročitam ulogu udahnjujem joj svoju emociju, preuzimajući bol, tugu, radost lika koji igram. Nije važno da li ću to svaki put uraditi na drugačiji način, već hoću li umeti da se otvorim, rasporim pred publikom – i dam iz sebe ono najintimnije. Šta god da činite, iz sebe reagujete. Sve drugo su spoljna sredstva. Nesporno, neke uloge vas inspirišu da se bavite i njima. Ali to je već pitanje žanra, lika i zamisli reditelja… – Za ulogu Manuele nije toliko bitan izgled. Od izuzetnog značaja je unutrašnja zrelost s kojom treba izneti na scenu priču o najvećem gubitku, gubitku deteta – objašnjava Paulina Manov. Manuela je lik napisan tako da u pozorišnom smislu “nosi tacne” svima ostalima u predstavi, a oni su ti koji vrte svoje piruete. Zato smo jednom scenom bez reči pokušali u našoj verziji da istaknemo njen gubitak… Po rečima glumice, cela priča je urađena na drugačiji način od već viđene, ali s prepoznatljivom Almodovarovom idejom i motivima: – Sva njegova dela karakterišu jarke boje, pojačane emocije, strastvenost, kao i bizarnost s kojom se poigrava sa seksualnošću. Kada se ima na umu područje na kome se radnja dešava i jak katolicizam, jasno je otkud osećaj krivice. Ali i vere da će i takvi ljudi, odnosno likovi, biti prihvaćeni. Krivicu osećaju ne samo oni već i svi drugi koji nisu iskreni sa sobom i svojim najbližim. Inače, španskom podneblju svojstvena je preterana emocija koja kod nas liči na kič i lako može da sklizne u persiflažu i šmiru. Zato smo se trudili da je iznesemo na nama prikladniji način. “Sve o mojoj majci” priča je o majčinstvu, ali i ženskom prijateljstvu. Na pitanje ima li ga i koliko u našim životima, Paulina odgovara: – Rekla bih da je među muškarcima mnogo više izražena nesolidarnost i sujeta. Oni se udružuju oko nekih perifernih stvari, dok žene uvek prepoznaju pravi problem i traže načine za njegovo rešenje. Uvreženo mišljenje da su žene te koje su sujetne, mislim da važi samo za one manje inteligentne. Čak u ljubavnom trouglu, žena prema drugoj ženi može da ima saosećajnost. Razumevanje za drugog pojačava se posebno kad žena postane majka. Kada život – počinje da uviđa njegovu pravu vrednost.


Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html%3A328225-U-bojama-strasti