samo-opusteno Religija
Pages: 123
Vase opredeljenje..? By: MarkoKg Date: Januar 25, 2009, 13:23:26
Vidim nema teme o tome...
Dakle koja je Vasa vera, u sta verujete ili ne verujete?
Re: Vase opredeljenje..? By: BREEZY_BABY Date: Januar 29, 2009, 15:38:34
Verujem u spasenje kroz Isusa Hrista, jer je on dao zhivot za nashe grehe, spasenje i vechni zhivot. Takodje verujem da se spashavam kroz svoju veru (na milost Boga i Isusa), a ne svojim dobrim delima. Napisano je:

Citat
Efiscima 2:8-9
(8)Jer ste posredstvom vere blagodatju spaseni, i to nije od vas; - Bozhiji je dar; (9)ne od dela, da se niko ne pohvali

O hrishtjanstvu verujem samo u ono shto je napisano u Bibliji.
Poshtujem ono shto crkva kazhe (da se spashavamo kroz nasha dobra dela), ali ja sam sebi nasho crno na belo u Bibliji. Vechni zhivot dobijamo zavhaljujutji veri - po mom mishljenju, ali zahvaljujutji dobrim delima dobijamo nagradu u raju.
Takodje verujem da vechni zhivot ne mogu da izgubim ako zgreshim, jer onda nebi bio vechni ako bi se gubio. To je Bozhije obetjanje.

Citat
po Jovanu 3:36
Ko veruje u Sina (Bozhijeg) ima vechni zhivot.

Dovoljno je priznati svoje grehe pred Bogom, i prihvatiti Isusa kao spasitelja - i to je sve za vechni zhivot (po mojim verovanjima), ali me mrzi da citiram sve... ako imate pitanja, pitajte  :)


edit: poshtujem druga mishljenja o hrishtjanstvu, ali ovo je moje...
Re: Vase opredeljenje..? By: NiKooLaa Date: Januar 29, 2009, 17:05:01
Dakle religija mi je jako zanimljiva oblast...
Chitao sam gomilu knjiga o tome, od nauchnog opravdanja religije (apologetika) pa preko mitova i legenda, do same Biblije...
Definitnivno je da nam je vera potrebna da nas vodi, ali nisam za neki extremni oblik vere u bilo kakvom obliku, niti verujem u razne gluposti koje su nam propovedane, servirane ili kako god, na tanjiru, i to sve iz razloga manipulisanja ljudima, i materijalnih vrednosti...
Sve ja razumem, i nije mi namera nikoga da uvredim naravno...
Dakle najblizi sam pravoslvnoj veri.... Sebe bih ipak okarakterisao kao agnoistu...
Smatram da je religija neshto shto nam je vishe nametnuto nego shto smo sami izbrali upravo ta religija... Vecina je prihvata da ne bi bila odbachena, proglashena frikovima ili kakogod...i to bez nekog svog stava i razmishljanja...
Ne verujem u bajke, dakle lepo je to shto se nama obecava, shto smo mi zasluzhili ili kako god...
ali, prosto neke priche su suvishe 'glupe', bajkovite i nestvarne da nemogu da ih prihvatim...
Dakle, ne, ne verujem da cu imati ' vechni zivot' ako se pokajem i ostale gluposti...
Pricha o Bibliji mi je takodje zanimljiva, od toga kako su neka jevandjelja 'nestala', kako se neki periodi uopshte ne spominju u bibliji...
I naravno stalan sukob Nauke i Religije koji nikad nece prestati.. :)
Re: Vase opredeljenje..? By: BREEZY_BABY Date: Januar 29, 2009, 23:44:57
heh.... mishljenja su nestvarna.. ;p
btw vechni zhivot nije neshto shto trazhim, ali je jedini izbor......  cry3
Re: Vase opredeljenje..? By: MarkoKg Date: Januar 30, 2009, 12:09:31
Ne verujem... :)
Ateista sam...
Re: Vase opredeljenje..? By: BREEZY_BABY Date: Januar 30, 2009, 12:28:21
hehe.. nas ima vishe!  cheesy (hrishtjana)
Re: Vase opredeljenje..? By: Stefanpn Date: Februar 02, 2009, 21:13:17
e pa vako,verujem u Hrista i  Spasenje,razlog nemam,jednostavno verujem

Re: Vase opredeljenje..? By: MarkoKg Date: Februar 03, 2009, 10:26:51
hehe.. nas ima vishe!  cheesy (hrishtjana)
:) ok, nije to bitno...
Citat
razlog nemam,jednostavno verujem
Izgovor vecine vernika...
Re: Vase opredeljenje..? By: Stefanpn Date: Februar 03, 2009, 12:48:52
nije izgovor niti opravdanje,vec ono sto osecam,sigurno postoji nesto posle smrti,cemu svrha zivota ako nema nicega,verovatno smo stvoreni iz nekog razloga,da je sve nastalo slucajno ne verujem,za sve postoji razlog.
Re: Vase opredeljenje..? By: TanjicA Date: April 17, 2009, 21:54:51
Hriscanka / Ateista... :D
Re: Vase opredeljenje..? By: miroki Date: Maj 17, 2009, 01:04:38

    „...Човјек мора разумјети...! Човјек дође до те тачке кад му постане јасно да нема шта да се разумије, да су све компликације заправо измишљене, и да је све то нека врста магле коју ми измишљамо да би прикрили своје гријехе и избјегли суочавање с њима. Проблеми савремене свијести младих људи често су потпуна глупост. Постоје два извора гријеха: тијело и гордост. А људи то често покушавају прикрити компликацијама како би изгледали лијепо и дубоко („Он има великих проблема..."). А човјеку је увијек лако наћи духовне водиче, спремне да рјешавају те проблеме и то углавном бескрајно расправљајући о њима. Но истина је много једноставнија: тијело и гордост. То су кључеви проблема и тешкоћа, то је коријен бескрајних разговора, шапутања током досадних исповијести, свих интроспекција и морбидног угађања себи. Хришћанство није „ефективно", не звучи увијек како треба. Често је човјеково одбијање да се суочи са гријехом једнако погрешно као и неадекватна и промашена пастирска савјетовања и религиозна „терапија". Истинска вјера се увијек састоји у узрастању у врлини једноставности - то је радосно, цјеловито и ослобађајуће. „Проблеми", „потешкоће", „компликације" су тривијални изговори човјека који је усредсређен на самог себе и заљубљен у слику о самом себи као компликованом и намученом човјеку."

    „... Савремена цивилизација говори религиозним језиком и, истовремено, мрзи религију. Потпуно бесмисленом свијету, свијету без Бога објављује „смисао". Одакле би тај смисао могао доћи? Истински демонска мистерија наше цивилизације није у потрази за тим смислом, већ у разлогу из којег она тако очајнички трага за смислом без Бога!?! Зашто је цивилизација тако метафизички глупа? Име те глупости је гордост: будимо као богови. Пад Адама и Еве се дешава, наставља, стално понавља, и мјесто тог непрекидног Пада није апстрактна природа коју смо наслиједили од Адама; то мјесто је цивилизација - змија која искушава!

    Цивилизација отвара људима бескрајне могућности и скрива од њих њихова онтолошка ограничења. Говори им: будите као богови. Невјероватно је да је сваки истински „стваралац" смирен, а цивилизација коју су створили ти ствараоци је пуна гордости. Мали човјек, силазећи из свог туристичког аутобуса, погледа Микеланђелову слику у каже: Ето то ми можемо да урадимо, то смо створили! Оно што је умјетника учинило смиреним (и сваки стваралац ствара само онолико колико је у стању да се смири пред даром стварања) постаје извор гордости за људски род."

    „Када се сјетим свог живота, углавном се сјећам да су ме привлачиле различите ствари, ишао сам у разним правцима, ка многим различитим свјетовима. Али никада нисам био потпуно ни у једном од њих, ни са једним се нисам поистовјећивао. Увијек сам осјећао да их у сваком тренутку могу напустити. Никада нисам био самотњак - напротив, био сам врло дружељубива особа. Али увијек сам знао да не могу да се уплићем ни у шта у потпуности. Држао сам слободну главу и увијек неко одстојање...


http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/1301

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%A8%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD#.D0.94.D0.BD.D0.B5.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D0.BA.D0.B8
Re: Vase opredeljenje..? By: Angelic_Disgrace Date: Maj 30, 2009, 14:27:44
daklem,pravoslavka sam, i verujem samo u ono shto Biblija i crkva propovedaju..
Re: Vase opredeljenje..? By: crysis Date: Maj 30, 2009, 22:30:00
nisam ateista,a nisam ni nešto religiozan.poštujem svačije opredijeljenje.

tanjice : lijevo ili desno
Re: Vase opredeljenje..? By: miroki Date: Jun 04, 2009, 23:18:11
Јеромонах Серафим Роуз
ЦАРСКИ ПУТ – ПРАВОСЛАВЉЕ У ДОБА АПОСТАСИЈЕ
"Како кажу Оци, крајности и са једне и са друге стране, једнако су штетне... Ми треба да идемо царским путем, клонећи се крајности обеју страна."Свети Јован Касијан
Православни хришћани живе данас у једној од најкритичнијих епоха у историји Цркве Христове. Непријатељ човековог спасења – Ђаво, напада често и са свих страна, трудећи се да на сваки начин скрене верне са пута спасења који им показује Црква, да потчини себи чак и саму Цркву Христову, без обзира на обећање Спаситељево( Мт. 16,18), те да истинско Тело Христово претвори у "екуменистичку" организацију, која припрема долазак његовог личног изабраника, Антихриста, великог светског владара последњих дана.

Ми знамо да тај покушај Сатане неће успети: Црква ће остати Невеста Христова све до краја света, Она ће Женика Христа, приликом Његовог Другог доласка, дочекати чиста и неоскврњена прељуботворним савезом са отпадништвом овог века. Али пред све православне хришћане поставиће се главно и најважније питање нашег времена: Црква ће опстати, али колико ће хришћана остати у Њој, супростављајући се моћним покушајима Ђавола да их од Ње одвоји?

Наше време све више подсећа на време Светог Марка Ефеског (XV век), када је, како се чинило, Цркву већ готово прогутала безбожна унија са Латинима. Међутим, наше време је чак и горе и опасније од оног, јер тада је Унија била наметнута силом, споља, а сада је православни народ унапред добро припремљен за прихватање "екуменистичког" стапања свих цркава и религија – кроз деценијску незаинтересованост, равнодушност, посветовњачење, повлађивање слабостима и погубну лаж да "нас заправо ништа не одваја" од свих оних који себе називају хришћанима.

Православна Црква је преживела Флорентинску лажну унију и после ње чак доживела времена мирног спољашњег живота и унутрашњег духовног процвата, но, хоће ли Православље, будући да је сада прогоњено са невиђеном силом, после нове лажне Уније опстати било где, осим у катакомбама и у пустињи?

...Данас, више него икад током протеклих 50 година борбе за очување православног Предања у време апостасије, глас истинског и бескомпромисног Православља морао би да се чује по читавом свету, и да снажно утиче на будући курс Православних цркава. Заправо, можда је већ касно да се спречи обновљенски "Осми васељенски сабор" и "васељенско" уједињење (Унија), које представља циљ тога сабора. Али то не значи да још увек није могуће убедити једну или више помесних цркава да напусте тај погибељни пут, који води ка коначној ликвидацији Православља у оним јурисдикцијама које на том путу до краја истрајавају. У сваком случају, поједини људи, па и целе заједнице, могу да буду поштеђене тога пута, као што чак и неки инославни још могу да пронађу свој пут ка спасоносном окриљу истинске Цркве Христове.

Зато је суштински важно да овај глас заиста буде глас истинског, тј. светоотачког Православља. Назалост, понекад се догађа, нарочито у ватри спорова, да се здраве православне позиције с једне стране претерано истичу, а са друге неправилно схватају, и зато се код неких јавља потпуно погрешан утисак да ствар истинског Православља представља нeку врсту "екстремизма" и реакције "с' десна" на владајући "леви" курс, који су прихватиле вође официјелних Православних цркава. Такав политички поглед на данашњу борбу за истинско Православље потпуно је лажан. Напротив, ова борба, међу својим најбољим представницима – било то у Русији, Грчкој или у расејању – узела је облик повратка на светоотачки пут умерености, средњи пут између крајности, а то је оно што Свети Оци називају царским путем.

Учење о овом "царском путу" изложено је, на пример, у Духовним поукама Светог авве Доротеја, где он посебно цитира Пету књигу Мојсијеву (Закони поновљени): Не скрећите ни десно ни лево, него идите царским путем (5. Мојс. 5,32 17,11). И свети Василије Велики каже: "Прав срцем је онај, чија помисао не скреће ни у претерансот, ни у недостатак, него је усмерена само према средини добродетељи". Ипак најјасније је то учење изражено код великог православног оца из V века, Светог Јована Касијана, пред којим је стајао задатак сличан ономе који данас стоји пред нама: да представи чисто учење Источних Отаца људима на Западу, који су били духовно незрели и још нису схватили дубину и префињеност духовног учења Цркве од Истока, те су стога, примењујуци ово учење у пракси, лако падали у крајности било немара, било претеране строгости. Св. Јован Касијан је православно учење о царском путу изложио у свом делу "О расуђивању", које је Св. Јован Лествичник (Лествица, 4,717) оценио као "дивну и веома узвишену философију".

"Дакле, свом силом и са највећом брижљивошћу треба да се трудимо да кроз смирење стекнемо добри дар расуђивања, који може да нас сачува неповређеним од претеривања обеју страна. Јер, како кажу Оци, крајности и са једне и са друге стране, једнако су штетне – и претеран пост и преједење, и претерано бдење и дуготрајан сан, и сва друга претеривања...

Расуђивање учи човека да иде царским путем, удаљавајући се од крајности обеју страна: не допушта му да се са десне стране обмањује претераним уздржавањем, а са леве да се препуста лењости и немоћи... Искушење са десне стране опасније је од онога са леве: неумерено уздржање штетније је од преједања, јер се уз помоц покајања од овог последњег може прећи на правилно расуђивање, а од првог не може" [тј. човеку који се горди својим добродетељима, затворен је пут према покајном смирењу које омогућује спасење] (О расуђивању 2, гл.16, 2,17).

Примењујући ово учење на нашу ситуацију, можемо рећи да "царски пут" истинског Православља данас јесте средина између крајности екуменизма, са једне стране, и ревности не по разуму (Рим. 10,2), са друге.

Истинско Православље не иде "у корак с временом", с једне стране, нити "строгост", "исправност" и "каноничност" претвара у оправдање фарисејског самозадовољства, искључивости и неповерења – с друге. Ову истински православну умереност не треба мешати са празном млакошћу, или са равнодушношћу, или са било којим обликом "политичких" компромиса.

Данас је ваздух толико засићен духом "реформисања", да ће сви они чију су погледи заклоњени налетом духа времена истински-православну умереност сматрати за "фанатизам", али онај ко се према томе питању односи озбиљно, и свему прилази са тачке гледишта светоотачког учења, пронаћи ће царски пут у удаљавању од било које врсте екстремизма.

Међутим, у наше дане готово да нема православног учитеља који би дао пример здраве и усрдне православне умерености, као што је био почивши Архиепископ Џорданвилски Аверкије: његова многобројна дела и проповеди одишу свежим духом истински-православне ревности, без икаквог скретања "десно" или "лево", и уз стално истицање духовне стране истинског Православља ("Света ревност", The Orthodox World, мај-јун 1976).

…Тежња за достизањем јединства унутар Православља, која се последњих година у целом свету појачава, подсаткла је неке људе да се замисле над условима за стварање "једниственог фронта" исповедничких цркава ради супростављања екуменистичком покрету који је прогутао православне "естабилишменте". Ипак, у савременим условима биће веома тешко да се тако нешто постигне, у сваком случају, то представља "политички" поглед на ситуацију, која значај мисије истинског Православља види у сасвим спољашњем облику. Протест истинског Православља против "екуменистицког православља", против унификованог млаког православља епохе апостасије, тек треба да се покаже у својој пуноти, пре свега у Русији. Јер не може бити да сведочење толико мученика, исповедника и поборника истинског Православља у XX веку остане узалудно. Нека сачува Бог Своје ревнитеље на цасрком путу истинског Православља, да буду верни Њему и Његовој светој Цркви, до краја века!

1971. са руског превео: Младен Станковић (из часописа: ЦРКВЕНИ ЖИВОТ, 4/2003)

http://www.vidovdan.org/arhiva/article917.html
Re: Vase opredeljenje..? By: NiKooLaa Date: Jun 04, 2009, 23:23:20
Cini mi se ili ti textovi koje si postavio propovedaju veru bez pomisli na razumno razmisljanje i moguce nedoumice....
Bas sam danas gledao jos jednu emisiju na Diskaveriju o religiji u svetu uopshte...
Prognozira se postepeno nestajanje hriscanstva, a porast ateizma, ako se nastavi ovim tempom...
u svetu je sve vise nevernika, a manje hriscana... takodje veliko interesovanje za delima poput "Da Vincijevog Koda" potvrdjuju zelju ljudi da se negde pronadju i sebi daju neke odgovore...