Zašto Kameron preti Srbiji blokiranjem priključenja EU?

  • 0 Odgovora
  • 140 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Zašto Kameron preti Srbiji blokiranjem priključenja EU?
« poslato: Decembar 24, 2013, 20:02:11 »

Zašto Kameron preti Srbiji blokiranjem priključenja EU?



    Britanski premijer Dejvid Kameron ustalasao je duhove kada je na poslednjem samitu Evropske unije u ovoj godini zapretio da će blokirati pristupanje Srbije i Albanije EU ako se ne ograniči sloboda kretanja i zapošljavanja imigrantima iz istočne Evrope. Kameron je, prema navodima britanske štampe, upozorio šefove država i vlada EU da su postojeća pravila izazvala “katastrofalne posledice” zbog “masovnih migracija” siromašnih Poljaka, Bugara i Rumuna koji, po njemu, prete da unište sistem zdravstvene i socijalne zaštite u Britaniji. Britanski premijer je tom prilikom podsetio da se odluke o proširenju EU donose konsenzusom i zapretio da će blokirati priključivanje Srbije i Albanije ukoliko se ne uvedu restrikcije na slobodu kretanja za istočne Evropljane. Ovaj istup britanskog premijera niko u Briselu nije hteo da zvanično komentariše, između ostalog zato što je bio sasvim disonantan u odnosu na opštu atmosferu na samitu, na kome je između ostalog Srbiji određen datum početka pregovora o pridruživanju, dok je Albaniji obećan status kandidata u junu.RUMUNI I BUGARI Ako je verovati naslovnim stranicama tabloida, stotine hiljada Bugara i Rumuna spremaju se da od 1. januara pohrle u Britaniju sa namerom da se odmah prijave za socijalnu pomoć, a zatim krenu da pljackaju, siluju i ubijaju, sve vreme uživajući u povlasticama koje strancima nudi život u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nezvanično, neki evropski lideri su Kameronov govor ocenili kao iracionalan i suprotan temeljnim načelima EU, dok su drugi ukazali da je namenjen za unutrašnju političku upotrebu. Ovo drugo objašnjenje ima smisla ako se ima u vidu da uticajni britanski tabloidi već mesecima šire histeriju zbog toga što 1. januara ističe sedmogodišnja zabrana slobodnog naseljavanja zapošljavanja Bugara i Rumuna u Britaniji i nekolicini drugih članica EU koje tu zabranu uvele nakon prijema ovih zemalja u Uniju.  Pojedini listovi upozorili su da ni patke i labudovi u londonskim parkovima neće biti pošteđene, jer će ih gladni “istblokersi” potamaniti već u prvom talasu pohoda na nebranjene obale Albiona. Statistički podaci ukazuju da poljski emigranti, koji već nekoliko godina mogu da slobodno žive u Britaniji, imaju veću stopu zaposlenosti i primaju manje socijalne pomoći od prosečnih Engleza, ali glasovi koji pozivaju na razum ne čuju se od vriske “Dejli Mirora”, “Sana” i i ostalih tabloida koji širenjem panike dižu tiraže. Ovo ide na ruku Partiji za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) i njenog lidera Najdžzela Faradža koji se zalaže za istupanje Britanije iz EU, dok istovremeno i sam uživa u debelim povlasticama koje mu pripadaju kao članu Evropskog parlamenta. Najnovije ankete ukazuju da bi UKIP na predstojećim izborima mogao da dobije više od 10 odsto glasova, a Laburistička stranka 50, dok su Kameronovi konzervativci spali na oko 40 odsto, što je nedovoljno da ostanu na vlasti. Zbog toga, smatraju britanski analitičari, Kameron sada očajnički pokušava da ubedi glasače UKIP da glasaju za njega umesto za Faradža, i to tako što preuzima retoriku svog konkurenta. Ako je suditi po britanskoj štampi, to mu baš ne polazi za rukom, ali je zato uspeo da oslabi ionako poljuljanu poziciju svoje zemlje u Briselu, a i da ozbiljno naljuti Bugare, Rumune i Poljake, koji ovih dana zasipaju London otrovnim strelicama na račun britanske ksenofobije. Kritikama se juče pridružio i nekadašnji lider “Solidarnosti”, Nobelovac Leh Valensa, koji je podsetio Britance da su zahvaljujući ulozi Poljaka u rušenju komunizma došli u priliku da značajno skrešu troškove za odbranu i tako ekonomski profitiraju. Od Kamerona su se u međuvremenu odmakli i njegovi koalicioni partneri iz redova Liberalno demokratske stranke, koji su najavili da neće podržati antiimigracione mere koje su konzervativci planirali da uvedu od Nove godine. Srbija stoga, kao ni Albanija, ne bi trebalo mnogo da se brine zbog pretnji britanskog premijera, jer je prilično izvesno da posle 2015, kada su u Velikoj Britaniji zakazani sledeći izbori, on više neće biti na vlasti. Sa druge strane ukoliko posle tih izbora Faradž i njemu slični dođu u priliku da kroje politiku Londona prema Evropi, Britanija će istupiti iz EU, pa više neće moći da utiče na proces proširenja ka istoku. Sve u svemu, novih prepreka na evropskom putu Srbije zasad nema, a skeptici će ukazati da su dovoljne i one stare.



[Reklama]