Užice: Druže Tito, šta ćemo sa tobom?

  • 0 Odgovora
  • 148 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Užice: Druže Tito, šta ćemo sa tobom?
« poslato: Septembar 23, 2013, 04:01:11 »

Užice: Druže Tito, šta ćemo sa tobom?



    U DRŽAVI koje više nema, Užice je bilo prestonica titoizma sve do 28. avgusta 1991. godine, kada je sa najvećeg mogućeg pijedestala – Gradskog trga, uklonjena statua maršala. Bronzani “Sin naroda i narodnosti”, visok 4,75 metara, kog je napravio Frano Kršinić, u vreme raspada Jugoslavije sklonjen je iza Narodnog muzeja. SUBNOR punu deceniju pokušava da ga vrati “na mesto koje mu pripada”. Za razliku od prohujalih vremena, ova inicijativa danas zavisi od demokratske volje Užičana, a oni su – neodlučni. – Potrebno je da oformimo inicijativni odbor i da za sedam dana prikupimo 3.500 potpisa Užičana, da bi se predlog našao u Skupštini grada. Potrebna nam je i većina u lokalnom parlamentu – ističe Zdravko Jakšić, predsednik ovdašnjeg SUBNOR-a. – Mi ćemo 24. septembra započeti prikupljanje potpisa, ali će posla biti i za advokate. Ako mi moramo da poštujemo proceduru, tražićemo od suda odgovor, zašto je statua uklonjena bez ikakve procedure, nezakonito, i ko je za to kriv? Zagovornici “oživljavanja” maršala imaju svoje argumente: umetničku vrednost statue, slavnu Užičku republiku u porobljenoj Evropi, razvoj industrije i grada u Titovo vreme, a i đeneral Draža je uhvađen na užičkom pragu u Dobrunu… CRVENE, MANASTIRSKE I UMETNIČKE NA sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 24. jula 1991. godine, usvojen je Zakon o teritorijalnoj organizaciji lokalnih samouprava. Ovim propisom Užice je prestalo da bude Titovo. Usledile su promene naziva ulica, koje su do tada mahom bile “partizanske”. One i danas imaju primat, ali kakvu-takvu ravnotežu stvorila su preimenovanja brojnih ulica, koje danas nose imena po srednjovekovnim vladarima i manastirima. Sve u svemu, užičke ulice danas se dele na “crvene”, “manastirske” i “umetničke”.  Protivnici maršalovog povratka ne zaostaju i pitaju se šta je sa silnim spomenicima uništenim tokom komunističke vladavine, sa nepodobnim Užičanima i Titovim žrtvama poput Živojina Pavlovića, autora knjige “Bilans sovijetskog termidora”, kao i ubijenima na kraju i posle završetka rata, “narodnim neprijateljima” poput gradonačelnika Andrije Mirkovića, slikara Mihaila Milovanovića, žrtvama poratnog užičkog dželata Lakana i više od 300 uglednih Užičana odvedenih na Vardu, gde su posle rata pogubljeni … A ono što stoji je da ničega demokratskog nije bilo u postavljanju statue, ali ni u njenom uklanjanju: “maršala” je 3. jula 1961. u 11 časova otkrio Aleksandar Ranković, predavši Užičanima i grandiozni pijedestal – Trg partizana. Prisustvovali su ovom činu patrijarh German, Petar Stambolić, Ivan Ribar, Čolaković, Minić, Bakarić, Tempo i naravno, Krcun. Izveštavalo je iz Užica 200 stranih novinara, došli su predstavnici 39 država, vojni oficiri 18 zemalja, zajedno sa nekoliko desetina hiljada Jugoslovena pristiglih od Vardara do Triglava. Tito je sa suprugom Jovankom u Užice stigao plavim vozom, tek sutradan, ali su svi gosti strpljivo čekali… Uklanjanje statue bilo je jednako dramatično i nedemokratsko: u susret ratnom vihoru, u grad na Đetinji stigla je jasna direktiva republičkog Izvršnog veća – statua mora biti uklonjena. Da nalog bude shvaćen ozbiljno, pobrinuli su se funkcioneri tada vladajuće stranke, Užičani “na radu” u Beogradu, a gradske vlasti su 28. avgusta ispunile očekivanja “odozgo”: oko maršalovog vrata obmotana je sajla, sona kiselina sipana je u temelje spomenika da betonska stopa popusti, potegle su mašine, Tito je pao. Preseljen je iza Narodnog muzeja, gde je i danas. U svim dosadašnjim pokušajima, SUBNOR nije uspeo da prikupi ni blizu dovoljnog broja potpisa za razmatranje inicijative. Kakva će demokratska volja Užičana biti ovaj put, znaće se početkom oktobra.



[Reklama]