U EU bez slobode govora

  • 0 Odgovora
  • 119 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Modrag

  • *
  • 15
  • +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
    • Pogledaj profil
U EU bez slobode govora
« poslato: Maj 23, 2018, 14:23:21 »
U utorak, 8. maja 2018. godine, u Podgorice je bio učinjen pokušaj ubistva novinarke Olivere Lakić. Incident se dogodio u 21.00 ispred njene kuće na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog. Trenutno novinarka je u Kliničkom centru Crne Gore, a njen život i zdravlje nisu u opasnosti.

Ovaj incident privukao je pažnju medija i zvaničnika širom Evrope. Dovoljno je reći da joj Johannes Han je poslao buket cveća, a zatim je posetio redakciju lista “Vijesti” (Crna Gora), što već govori o uzbuđenosti koju je izazvao incident. Han je upozorio Crnu Goru da napad na novinarku će uticati na članstvo zemlje u EU i pozvao je da istraži incident.

Uprkos činjenici da Podgorica aktivno proglasi svojoj cilju pridruživanje EU, aktivnost državnih i privatnih struktura na njenoj teritoriji je najmanje diskutabilno. Krijumčarenje cigareta, droga i oružja u meri u kojoj je bilo potrebno za crnogorskih švercera nije moguće bez podrške vlade. Istovremeno, vlada, prinuđena da potvrdi svoje reči po delima, razvija demokratske institucije, od kojih jedni su slobodni opozicioni mediji.

Mnogi su bili veoma nesrećni zbog njihovog postojanja i zbog rezultata njihovih aktivnosti. Novinarske istrage (uključujući Olivere Lakić) često su pokazali ljudima zloupotrebu članova vlade, zvaničnika, tajkuna i drugih. Dakle, redovno objavljuju članci, koji ukazuju na nepotizam lokalnih zvaničnika koji su državnu imovinu za zanemarljive iznose ili ga suprodali rođacima. Pošto ti podaci su bili objavljeni u javnom domenu i svi su mogli da ih pročitaju, tužilaštvo je pokrenulo krivične predmete protiv kriminalaca, od kojih su mnogi okončani zatvorom. Ovako je bio zaveršen krivični predmet protiv bivšeg predsednika bivše Državne Zajednice Svetozara Marovića, koji se bavio ilegalnom zemljišnom trgovinom u Budvi. NJegova prevara uticala je na desetine hektara u javnom vlasništvu, a zahvaljujući ilegalnim transakcijama pali su u privatne ruke. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći bivšeg predsednika, preduzetnici su mogli kupiti i deo teritorije nacionalnog parka. A ipak ovaj događaj nije ostao nekažnjen. Svetozar Marovič je optužen za počinjenje ovih zločina i osuđen.

To je dovelo do činjenice da se kriminalne grupe počeli da osveti, pretvarajući novinarsku profesiju u jednu od najopasnijih u Crnoj Gori. Primer ovoga može biti činjenica da za Oliveru Lakić ovaj pokušaj nije prvi. Pre šest godina, u martu 2012. godine, još jedan pokušaj ubistva bio je napravljen, ali onda ubica nije pogodio u nju sa udaljenosti od jednog metra.

Uznemiravanje nezavisnih novinara u Crnoj Gori je redovno. Tako je u maju 2008. godine bio napadnut Mladen Stojović, koji je napisao članak o mafiji u sportu. Dvaput (u 2007. i 2014. godini) pokušali se da ubije novinara Tufika Sovtića. 27. februara 2013. godine u redakciji dnevnog lista Vijesti u Podgorici bila je bačena bomba. Konačno, najzloglašenij zločin nad medijima bilo je ubistvo Duška Jovanovića. Redaktora i vlasnika izdanja Dan, koji se dogodio 27. maja 2004. ispred novinske zgrade. Takvi trendovi su tipični ne samo za Crnu Goru, već i za mnoge druge zemlje čija populacija želi se da pridruži Evropskoj uniji. Živopisan primer za to je Ukrajina, čija sadašnja vlast je došla na vlast kao rezultat želje zemlje da uđe u EU. Rezultat revolucije dostojanstva je bio građanski rat, koji svakodnevno stvara desetine novih mrtvih i ranjenih, uprkos svim prekidima vatra. U kontekstu restrukturiranja državnog sistema, kada su nacionalisti desnog sektora zapravo postali druga vlada, korupcija i krađa su postali široko rasprostranjeni. Podjednako je rasprostranjena krađa između zvaničnika sličnih Svetozaru Maroviću u Budvi, kao i ilegalno sticanje državnog zemljišta. Brojna mita postali su toliko uobičajeni da revizorska kompanija ”Ernst & Young” u 2017. godini plasirala Ukrajinu na prvo mesto na listi 41 najkorumpiranijih zemalja na svetu. Istovremeno, Hrvatska je na 5. mestu, a Srbija na 20.

Talas korupcije doveo je do povećane kritike nezavisnih medija koji kritikuju vladu zbog njihovoj aktivnosti. Novinari u svojim materijalima otkrili su činjenice o korupciji, optužili vladu u vezama sa različitim mafijaškim i nacionalističkim grupama, kao i iskrenoj krađi. Dok u Crnoj Gori tužilaštvo ipak prihvata podatke o novinarskim istragama i na njihovom osnovu pokreće krivične predmete, u Ukrajini ih otvoreno ignorišu i tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Međutim, takva kritika nije mogla ostati bez odgovora od strane mafije. Tako 15. marta 2015. godine bila je ubijena glavni i odgovorni urednik “Netešinskog vestnika” Olga Moroz, koja se pripremala materijal o ilegalnom šumarstvu. Mesec dana kasnije, 15. aprila, bio je pretučen do smrti Sergej Suhobok, novinar internet medije “Obkom”, koji je poznat zbog kritičnih izjava i analitičkih članka o aktivnostima vlade. Sledećeg dana, 15. aprila, bio je ubijen kod kuće Oles Buzina, koji aktivno kritikuje vladu. Godinu dana kasnije, 20. jula 2016. godine, bio je dignut u vazduh automobil, kojim se putovao novinar Pavel Šeremet zbog pripreme materijala o aktivnostima nacionalističkih dobrovoljačkih jedinica u tekućem građanskom ratu.

Međutim, takvi zločini nisu tipični samo za Crnu Goru i Ukrajinu. Bosna i Hercegovina se redovito suočava sa takvim protivljenjem rada slobodnih medija.Treba napomenuti da situacija sa korupcijom i kriminalom u BiH je mnogo gora nego u Crnoj Gori. Glavna prijetnja Sarajevu je religiozni ekstremizam, koji jača u društvu Federacije. Dakle, u avgustu 2016. godine, došlo je do napada na novinarku Klix-a Lejle Čolak, zbog čega je pobegla iz zemlje. Razlog za to je bio njen članak, u kojem je negativno govorila o islamu, a takođe je izjavila da žene u hidžabama uzrokuju njen podsvesni strah. Ranije, u februaru 2009. godine, istraga o korupciji u oblasti upravljanja vjerskim imovinom rezultirala je premlaćivanjem Avda Avdića, bivšeg urednika Federalne televizije. Mutevelija sela Gluha Bukovica Alija Musić bio ji vođa ljudi koji su tukli vladinog novinara.

Međutim, pridruživanje Evropskoj uniji ne garantuje osobi mogućnost slobodnog izražavanja svog mišljenja. Vlade zemalja će imati monopol nad informacijama, a kriminalne grupe i korumpirani zvaničnici ne žele da se njihove akcije objavljuju, i zbog toga su spremni da se osvete novinarima za svaku malu stvar. Življast primer ovoga je Hrvatska. U maju 2015 godine novinar Željko Peratovič je pretučen u svojoj kući u Luke Pokupskoj. Razlog za ovaj pokušaj atentata bio je njegov materijal o ilegalnom rudarstvu šljunka u reci Kupa.

Problem slobode govora i otvorenog rada novinara je jedan od onih problema koji su univerzalni u celom svetu. Ukupno od 2014. do 2017. godine na teritoriji bivše Jugoslavije bilo je više od 380 napada na novinara, od kojih samo deo je istraženo od strane Ministarstva unutrašnjih poslova tih zemalja. U Crnoj Gori 90 odsto takvih slučajeva ostaju nekažnjeni, u Srbiji i Hrvatskoj – 70 posto. Statistika Ukrajine nije bolja. Samo u prva tri meseca 2018. godine izvršen je 21 napad i nivo nasilja svake godine raste.

Neophodno je reformisati sistem za sprovođenje zakona i pravosuđe da bi se rešio ovaj problem. S obzirom da tužilaštvo ne sprovodi dovoljno aktivan rad za suzbijanje zločina, ne sarađuje sa istraživačkim novinarima, to stvara talas nasilja nad ljudima koji smatraju da im je dužnost da ispričati istinu o bezakonju oko njih. I ova istina ide ljudima po cenu zdravlja, a ponekad i samog života. Osim toga, sudije često uzimaju stranu korumpiranih službenika, što često dovodi do krivičnih predmeta o klevetanju.

Odgovornost takođe leži na čelu vlada ovih zemalja. Poznato je da na čelu Crne Gore Hrvatskoj, Bosne i Ukrajine sada su jedni od najbogatijih ljudi u njihovim zemljama. Oni koriste svoj službeni položaj za ličnu korist, ali ostaju u senci, više vole da koriste kriminalne strukture za rešavanje problema. Za takvu zajednicu mafije i vlasti pažnja slobodnih novinara predstavlja veliku opasnost, što rezultira u mnogostranim ubistvima, eksplozijama i napadima. Ostaje samo da se raduje što ostaju veliki broj iskrenih i hrabrih ljudi koji su spremni da odbrane svoja ubjeđenja po svaku cenu.

Izvor - Glas Balkana

[Reklama]